Akvarijum je vivarijum u kome se drže vodene biljke i životinje
Akvarijum je vivarijijum bilo koje veličine, koji ima najmanje jednu providnu stranu u kom se drže i izlažu vodene biljke ili životinje. Ribari koriste akvarijume za čuvanje riba, beskičmenjaka, vodozemaca, vodenih gmizavaca, kao što su kornjače, i vodenih biljaka. Takođe ih možete koristiti za čuvanje ribica kao kućnih ljubimaca.
Princip akvarijuma je u potpunosti razvio 1850. hemičar Robert Varington, koji je objasnio da bi biljke koje se dodaju vodi u posudi ispuštale dovoljno kiseonika za život životinja, sve dok broj životinja ne naraste previše. Pomamu za akvarijumom pokrenuo je u ranoj Viktorijanskoj Engleskoj Gosse, koji je napravio i stavio prvi javni akvarijum u Londonskom zoološkom vrtu 1853. godine, i objavio prvi priručnik, ,, Akvarijum: otkrivanje čuda dubokog mora“ 1854. godine. Male akvarijume u kući drže hobisti. U mnogim gradovima postoje veliki javni akvarijumi. Javni akvarijumi drže ribe i druge vodene životinje u velikim rezervoarima. Veliki akvarijum može imati vidre, kornjače, delfine, ajkule i kitove. Većina akvarijumskih rezervoara takođe ima i biljke.
Obično, kada ljudi razmišljaju o akvarijumima, zamišljaju ih ili kao velike pravougaonike ili male činije. Iako su ovo najpopularnije varijante rezervoara, postoji mnogo više tipova koji se potpuno razlikuju od standardnih modela. U rasponu od jednostavnih do ekstravagantnih. Bez obzira na to koliko prostora imate na raspolaganju za instaliranje akvarijuma, postoji širok asortim ponude i dizajna, koji mogu privući vašu pažnju.
Akvarista poseduje ribu ili održava akvarijum, obično napravljen od stakla ili akrila visoke čvrstoće. Kuboidni akvarijumi su takođe poznati kao rezervoari za ribe ili jednostavno rezervoari. Dok su akvarijumi u obliku posude poznati i kao akvarijumi za ribe. Veličina može da varira od male staklene posude zapremine od nekoliko litara, do ogromnih javnih akvarijuma sa mnogo osvetljenja.
Istorija – Ribice za akvarijum
Aristotel (384-322 p.n.e.) je započeo dokumentovanje nauke o ribama (ihtiologija) pisanjem o navikama i definisanjem lokalnih vrsta riba.
Ipak, najznačajniji doprinos popularnosti držanja akvarijuma i ukrasnih ribica je zlatna ribica. Ona je prvi put dokumentovana 960. godine za vreme dinastije Sung u Kini.
Ribnjaci sa zlatnim ribicama su dobijali na popularnosti među privilegovanim od 968. do 975. godine. A koriiđšćenje ribe za jelo, bilo je strogo zabranjeno.
Godine 1136. car Hiau-Tsung je počeo da uzgaja i drži ove ribe u kontrolisanijem okruženju. Razvilo se nekoliko novih rasa koje su pomogle da postanu popularne i poznate širom zemlje.
1369. godine, kineski car Hongvu osnovao je kompaniju za proizvodnju porcelana. Ona je proizvodila velike porcelanske kade za održavanje zlatnih ribica. Ljudi su vremenom proizvodili kade koje su se približavale obliku modernih akvarijuma za ribu. Leonhard Baldner, koji je napisao ,,Knjigu o pticama, ribama i životinjama“ 1666. godine, održavao je vremenske vune i tritone. Ponekad se smatra da su akvarijume izmislili Rimljani. Za koje se kaže da su držali morske mrene u rezervoarima od mermera i stakla, ali to definitivno nije istina.
Do 1510. godine zlatne ribice više nisu bile luksuz za privilegovane, već uobičajene među svim ljudima. Mnoge kuće i nastambe imale su bare sa zlatnim ribicama i njihov uzgoj je cvetao. Bilo je vrlo uobičajeno da se uspešne tehnike uzgoja čuvaju u tajnosti.
1850. je bila godina kada je zlatna ribica stigla u Novi svet i bila je atrakcija Njujorka 1865. Nakon ovog uspeha, prvi odgajivač zlatne ribice u SAD-u je 1888. kupio u Merilendu.
Akvarijumi za ribice – Istorijski razvoj
1850. Engleska, označava važan datum u istoriji akvarijuma. Do tada se riba držala prilično primitivnim sredstvima.
Na osnovu radova hemičara Priestlija i zoologa Džonsona, koji su shvatili odnos kiseonika u biljci, Robert Vorington je napravio prvi akvarijum.
Njegova teorija je bila da izgradnjom staklene strukture ispunjene peskom na dnu, puževima i biljkama koje mogu da obezbede kiseonik, ribe mogu da žive zauvek. Biljke bi obezbedile kiseonik ribama, puževi jedu biljke koje se raspadaju i polažu jaja, a ribe se hrane puževim jajima. Savršen sadržan ciklus.
Koliko god ova teorija zvučala nategnuto, akvarijumi su se uspešno postavljali na ovom principu sve do 1950-ih. Zasađeni akvarijumi spojeni čeličnim konstrukcijama, bez filtracije i grejača kakve danas poznajemo.
Godine 1856. u Nemačkoj je objavljen revolucionarni esej o „Moru u čaši“ Emila Adolfa Rosmaslera koji je prepoznat kao početak vodenog hobija kakvog danas poznajemo. Inače, termin akvarijum se koristio u spisima još od 1841.
Trebalo je mnogo godina da se razume filtracija. Jedan od prvih, filter ispod šljunka, uveden je 1950-ih.
Sve do 1952. godine sve ribe su držane u zatočeništvu gde su se hranile živom hranom. Dr Baensch (Baensch Atlas) je napravio revoluciju u hobiju izmišljajući hranu u pahuljicama.
Odatle je hobi procvetao. Podstaknuti kraćim prevozom (vazdušni saobraćaj je bio u detinjstvu), sve više uzgajivača i entuzijasta je pomoglo da ovaj hobi postane popularniji. Izumi i razumevanje hemije vode i ribe u poslednjih 30 godina omogućili su skoro svakome da uživa u držanju ribe, bez ikakvih problema.
Akvarijum art – Umetnost u raznovrsnim oblicima
Predmeti koji se koriste za izradu akvarijuma mogu biti stolići, lavaboi, pa čak i wc šolje. Drugi takav primer je MacKuarium, akvarijum napravljen od kućišta Apple Macintosh računara. Poslednjih godina, detaljno dizajnirani kućni akvarijumi koji koštaju stotine hiljada dolara postali su statusni simboli. „Među bogatim ljudima, blistav akvarijum je jedan od poslednjih sigurnih načina da impresionirate svoje vršnjake“.
Kreisel akvarijum za ribice
Kreisel rezervoar (kreisel je nemački za „vrhunac” ili „žiroskop”) je akvarijum u obliku horizontalnog cilindra koji je dizajniran da drži delikatne životinje kao što su meduze i novorođeni morski konjići. Ovi akvarijumi obezbeđuju spor, kružni tok vode sa minimalnim unutrašnjim hardverom, kako bi se sprečilo da se stanovnici povređuju pumpama ili samim rezervoarom. On nema oštre uglove oko svojih strana i drži životinje podalje od vodovoda. Voda koja se kreće u rezervoar, daje blagi tok koji drži stanovnike suspendovanim. Voda napušta rezervoar kroz otvor, koji sprečava životinje da budu uvučene u usisni ili prelivni vod pumpe.
Postoji nekoliko vrsta kreisel rezervoara. U pravom kreiselu, kružni rezervoar ima kružni, potopljeni poklopac. Pseudokreiseli su u obliku slova „U“ ili polukruga, obično bez poklopca. Stretch kreisels su takvog oblika da je dužina rezervoara najmanje dvostruko veća od visine. Korišćenje dva dovodna otvora sa obe strane rezervoara omogućava gravitaciji da stvori dva kruga u rezervoaru. Jedan dovodni otvor se takođe može koristiti u sredini. Vrh rastezljivog kreisela može biti otvoren ili zatvoren poklopcem. Takođe mogu postojati otvori otprilike na sredini bočnih strana rezervoara ili na vrhu sa strane. Moguće je kombinovati ove dizajne. Koristi se rezervoar kružnog oblika bez poklopca ili sa poklopcem, a površina vode deluje kao nastavak kružnog toka.
Biotop
Još jedna popularna postavka je biotopski akvarijum. Biotopski akvarijum je rekreacija specifičnog prirodnog okruženja. Neki od najpopularnijih biotopa su slatkovodna staništa reka Amazon i Rio Negro, okruženja afričkih jezera Malavi i Tanganjika i morski koralni grebeni Australije, Crvenog mora i Karipskog mora. Ribe, biljke, supstrat, stene, drvo, korali i bilo koja druga komponenta, treba da se u potpunosti podudara sa lokalnim prirodnim okruženjem. Može biti izazov rekreirati takva okruženja, a većina „pravih“ biotopa će imati samo nekoliko (ako ne samo jednu) vrsta riba i beskičmenjaka.
Akvarijumi prodaja – Od čega sve mogu biti napravljeni
Staklo
Prvi moderni akvarijum napravljen od stakla je razvio Robert Varrington u 19. veku. Tokom viktorijanskog doba, stakleni akvarijumi su obično imali dno od škriljevca ili čelika, što im je omogućavalo da se zagrevaju ispod izvora toplote otvorenog plamena. Ovi akvarijumi su imali staklene ploče pričvršćene metalnim okvirima i zapečaćene kitom. Akvarijumi sa metalnim okvirom su i dalje bili dostupni do sredine 1960-ih, kada ih je zamenio moderan, silikonski zapečaćen stil. Akrilni akvarijumi su prvi put postali dostupni javnosti 1970-ih. Ponekad se koristi laminirano staklo, koje kombinuje prednosti i stakla i akrila.
Danas se većina akvarijuma sastoji od staklenih ploča spojenih zajedno sa 100% silikonskim zaptivačem, koji imaju plastične okvire koji su pričvršćeni za gornju i donju ivicu, radi dekoracije. Stakleni akvarijum je standardan za veličine do oko 1.000 litara. Međutim, staklo je krhko i ima vrlo malo otpora pre loma, iako generalno zaptivač prvi otkaže. Akvarijumi se prave u različitim oblicima, kao što su kockasti, šestougaoni u obliku slova L ili sa prednjom stranom zakrivljenom ka spolja. Posude za ribu su uglavnom napravljene od plastike ili stakla i imaju ili sfernu ili neku drugu okruglu konfiguraciju.
Stakleni akvarijumi su već dugi niz godina popularan izbor za mnoge kućne i hobiste akvariste. Kada je silikonski zaptivač postao dovoljno jak da obezbedi dugotrajno vodonepropusno zaptivanje, eliminisao je potrebu za strukturalnim okvirom. Pored niže cene, stakleni akvarijumi su otporniji na ogrebotine od akrila. Iako je cena jedan od glavnih faktora za akvariste kada odlučuju koji od ova dva tipa akvarijuma da kupe, za veoma velike rezervoare razlika u ceni ima tendenciju da nestane
Akril
Akrilni akvarijumi su sada primarni konkurent staklu. Pre pronalaska UV stabilizacije, rani akrilni akvarijumi bi promenili boju tokom vremena i izlaganja na svetlosti. Ovo više nije slučaj. Akril je generalno jači od stakla, teži manje i obezbeđuje određenu temperaturnu izolaciju. U hladnijim klimatskim uslovima ili okruženjima, lakše je postići i održavati tropsku temperaturu i zahteva manji kapacitet akvarijumskog grejača. Cementi rastvorljivi u akrilu se koriste za direktno spajanje akrila. Akril omogućava formiranje neobičnih oblika, kao što je heksagonalni rezervoar. Ovaj materijal je lakše ogrebati nego staklo. Ali za razliku od stakla, ogrebotine na akrilu se mogu izglancati.
Ostali materijali
Veliki akvarijumi mogu umesto toga koristiti jače materijale, kao što je plastika ojačana staklenim vlaknima. Međutim, ovaj materijal nije transparentan. Armirani beton se koristi za akvarijume gde težina i prostor jesu faktori. Beton mora biti premazan vodootpornim slojem kako bi se sprečilo da voda razbije beton, kao i da se spreči kontaminacija vode betonom.
Šperploča se takođe može koristiti prilikom izgradnje akvarijuma. Prednosti korišćenja šperploče uključuju: niže troškove izgradnje, manju težinu i bolju izolaciju. Popularan izbor za pozicioniranje akvarija od šperploče je njihovo držanje u zidu. Ovde je upotreba šperploče skrivena potapanjem akvarijuma u zid. Postavljanje izolacije između njih pomaže u izolaciji zagrejanog rezervoara.
Akvarijum – Cena
Zaprepastićete se koliko to nije skupo, iako ste možda mislili da je akvarijum u stanju privilegija bogatih. Nije, to je privilegija mislećih, kao što ste vi.
Cene se prilagođavaju u odnosu na veličinu akvarijuma, vrstu stakla koje želite ili posebne zahteve koje biste mogli imati.
Javni akvarijum i tropikarijum – Beograd
Kao najveći javni akvarijum i tropikarijum na ovim prostorima, oni omogućavaju svojim posetiocima da vide brojne životinje i biljke iz raznih delova sveta. Osim prelepih akvarijuma u kojima bezbrižno plivaju raznovrsne ribice, kod njih možete da vidite i:
- Akvaterijum sa velikim kornjačama
- Reptil korner u koji su smeštene kućice-terarijumi za različite vrste gmizavaca.
- Bonsai korner u spoljnom, dvorišnom prostoru. Tu je izloženo oko 50 bonsai drveća različitih veličina i starosti.
- Zidove s biljkama, koje su sastavni deo modernog urbanizma u svetu.
- Bebi kutak sa malim bebama ribicama koje plivaju u tišini.
- Ptice iz Afrike, papagaje i egzote, koje ukrašavaju prostor i čine dobro društvo.
- Bioskopsku salu u kojoj prikazujemo filmove iz oblasti akvaristike, ronjenja, prirode, ekologije, dizajna i drugih srodnih oblasti.
Javni akvarijum
Većina javnih akvarijuma ima niz manjih akvarijuma, kao i onih prevelikih za kućne akvariste. Najveći rezervoari sadrže milione galona vode i mogu da udome velike vrste, uključujući ajkule ili kitove beluge, koji se obično ne mogu pravilno smestiti u kućni akvarijum. Delfinarije su posebno namenjene delfinima. Vodene i poluvodene životinje, uključujući vidre i pingvine, takođe mogu da se drže u javnim akvarijumima. Javni akvarijumi takođe mogu biti uključeni u veće ustanove kao što su park morskih sisara ili morski park. Oni su veoma popularni širom sveta, posebno sa novom pojavom na Bliskom istoku.
Virtualni akvarijum
Virtuelni akvarijum je kompjuterski program koji koristi 3D grafiku za reprodukciju akvarijuma na personalnom računaru. Ribe koje plivaju se prikazuju u realnom vremenu, dok je pozadina rezervoara obično statična. Objekti na podu rezervoara mogu se mapirati u jednostavnim ravnima, tako da izgleda da riba pliva i ispred i iza njih. Ali se može koristiti relativno jednostavna 3D mapa opšteg oblika takvih objekata, da bi se omogućilo svetlo i talasanje na površini vode koji bacaju realistične senke. Mehurići i šum vode uobičajeni su za virtuelne akvarijume.
Obično se može odabrati broj svake vrste ribe, često uključujući i druge životinje kao što su morske zvezde, meduze, morski konjići, pa čak i morske kornjače. Većina kompanija koje proizvode softver za virtuelne akvarijume nude i druge vrste riba za prodaju putem interneta za preuzimanje. Drugi predmeti koji se nalaze u akvarijumu takođe se mogu dodati i preurediti na nekom softveru. Kao što su kovčeži sa blagom i džinovske školjke koje se otvaraju i zatvaraju, mehurići vazduha ili ronilac koji skače u vodu. Obično postoje i funkcije koje omogućavaju korisniku da kucne po staklu ili stavi hranu na površinu vode, na šta će riba reagovati. Neki takođe imaju mogućnost da dozvole korisniku da uređuje ribu i druge objekte, kako bi kreirao nove sorte.
Oprema za akvarijum
Tipičan hobi akvarijum uključuje sistem filtracije, sistem veštačkog osvetljenja, difuzor vazduha i pumpu, i grejač ili rashladni uređaj u zavisnosti od stanovnika akvarijuma. Mnogi akvarijumi imaju poklopac, koji sadrži svetla, da bi se smanjilo isparavanje i sprečilo riba da napuste akvarijum (i bilo šta drugo da uđe u akvarijum).
Filter za akvarijum
Kombinovani biološki i mehanički sistemi filtracije akvarijuma su uobičajeni. Oni ili pretvaraju amonijak u nitrat (uklanjajući azot na račun vodenih biljaka), ili ponekad uklanjaju fosfat. Filterski mediji mogu da sadrže mikrobe koji posreduju nitrifikaciju. Sistemi za filtriranje su ponekad najsloženija komponenta kućnih akvarijuma.
Najčešći tipovi akvarijumskih filtera su sunđer filter, filter za napajanje i filter kanistera. Ogromna većina današnjih akvarijuma je opremljena bilo kojim od ovih sistema filtracije. Sunđerni filteri se često koriste u manjim akvarijumima. Oni su odličan metod biološke filtracije. Snažni filteri se često koriste u malim i srednjim akvarijumima. Efikasni su i laki za održavanje. I sunđerski filteri i filteri za napajanje se obično koriste kao filteri za nano akvarijume. Na kraju, filteri za kanistere su opremljeni na mnogim akvarijumima srednje i veće veličine. To je zato što obično imaju veći kapacitet od drugih vrsta akvarijumskih filtera.
Postoje i druge vrste akvarijumskih filtera koji su danas manje uobičajeni u akvarijumskom hobiju. Na primer, podzemni filteri su bili popularni u nekom trenutku u hobiju. Međutim, sa toliko odličnih alternativa, danas su postale manje popularne.
Grejač za akvarijum
Grejači akvarijuma kombinuju grejni element sa termostatom, omogućavajući akvaristima da regulišu temperaturu vode na nivou iznad temperature okolnog vazduha, dok su hladnjaci i rashladni uređaji (rashladni uređaji) za upotrebu bilo gde, kao što je akvarijum sa hladnom vodom, gde je ambijentalna soba temperatura je iznad željene temperature rezervoara. Korišćeni termometri uključuju staklene alkoholne termometre, lepljive spoljne termometre od plastične trake i LCD termometre na baterije. Pored toga, neki akvaristi koriste vazdušne pumpe pričvršćene za vazdušne kamene ili pumpe za vodu da povećaju cirkulaciju vode i obezbede adekvatnu razmenu gasa na površini vode. Uređaji za stvaranje talasa takođe su konstruisani da obezbede talasno dejstvo.
Pumpa za akvarijum
Akvarijumska pumpa je ipak suštinski deo akvarijuma, iako akvaristi ovo često preskaču. Ponekad akvaristi ne shvataju da su akvarijumske pumpe obavezne, baš kao i supstrati, grejači i osvetljenja, za zdrav život ljubimaca.
Pumpe snabdevaju gaziranu vodu ili, tačnije, vodu sa kiseonikom u vašem rezervoaru i održavaju stanovnike živahnim. Akvarijumska pumpa stvara pritisak u vodi i održava kretanje vode, što održava vodu čistom. Različiti nivoi pritiska su korisni i za čišćenje vode. Stvara mehuriće u akvarijumu, što izgleda i estetski ugodno.
Kada držite ribu u zatočeništvu, potreba te ribe je prva stvar koju ćete morati da imate na umu. Akvarijumska pumpa će vam pomoći da stvorite protok vode (spor, srednji ili visok) prema željama ribe.
Osim što snabdevaju gaziranom vodom, akvarijumske pumpe stabilizuju i pritisak vode kako bi ostali filteri mogli normalno da rade.
Pumpa će vam pomoći da distribuirate hranljive materije vode u celom akvarijumu. Ako imate veliki akvarijum, pumpa će sigurno napraviti neku razliku u rezervoaru u smislu distribucije hranljivih materija u celom akvarijumu. U nedostatku ovih hranljivih materija, neke ribe mogu da se razbole, ali pumpa može da reši ovaj problem.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, izgled akvarijuma će se znatno poboljšati uz pomoć protoka koji stvara akvarijumska pumpa. Zamislite samo izgled vašeg akvarijuma sa biljkama i ribama zajedno sa mehurićima, koje stvaraju akvarijumske pumpe.
Fizičke karakteristike akvarijuma
Fizičke karakteristike akvarijuma čine još jedan aspekt dizajna akvarijuma. Veličina, uslovi osvetljenja, gustina plutajućih i ukorenjenih biljaka, postavljanje močvarnog drveta, stvaranje pećina ili prepusta, vrsta supstrata i drugi faktori (uključujući pozicioniranje akvarijuma u prostoriji) mogu uticati na ponašanje i opstanak stanovnika rezervoara .
Akvarijum se može postaviti na postolje za akvarijum. Zbog težine akvarijuma, postolje mora biti čvrsto i ravno. Rezervoar koji nije nivelisan može da se izobliči, da curi ili napukne. Često se grade sa ormarićima koji omogućavaju skladištenje, dostupni su u mnogim stilovima koji odgovaraju dekoru sobe. Dostupna su i jednostavna metalna postolja za rezervoare. Većina akvarijuma treba da bude postavljena na polistiren, kako bi se ublažile sve nepravilnosti na donjoj površini ili dnu samog rezervoara koje mogu izazvati pukotine. Međutim, neki akvarijumi imaju donji okvir, što ovo čini nepotrebnim.
Otkup satova i antikviteta – Belgrade Antiques
Otkup satova po najboljim cenama u antikvarnici Beograd. Često nailazimo na džepne satove Omega, Longines, Doxa, Cortebert, Zenit, Molina, Helvetia, Rolex, Šafhauzen, Patek Philippe, Vacheron-Constantin, Hublot i druge. Antikvarnica Beograd otkupljuje stare satove koji su pripadali javnim radnicima, vojnim licima, državnicima i drugim javnim ličnostima. Otkupljujemo stare satove sa natpisima, grbovima i oznakama raznih država, organizacija i državnih institucija, kao i drugim obeležjima. Takođe, isti kriterijumi važe i za otkup ručnih satova. Belgrade Antiques nudi najbolje cene otkupa satova, uz mogućnost besplatnog dolaska na Vašu adresu. Pozovite nas i uverite se sami. Svakog dana od 09-23h na 069 669 229 ili nas kontaktirajte putem Viber, WhatsApp-a, Messenger aplikacije ili emaila i forme na sajtu.
Ukoliko imate i neke druge stare stvari i antikvitete, osim starih satova, kontaktirajte nas i mi ćemo Vam rado izaći u susret.
Pozovite odmah – 069 669 229