Lična karta kao dokaz identiteta

Lična karta je javna isprava kojom državljani dokazuju identitet unutar matične države. Lična karta služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su u njoj sadržane. Ako je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta može da služi i kao putna isprava.

Pravo na ličnu kartu ima svaki državljanin Republike Srbije stariji od 10 godina života sa prebivalištem u Republici Srbiji. Izdaje se sa rokom važenja od 10 godina, a maloletnicima sa rokom važenja do 5 godina, a najkasnije do kraja meseca u kalendarskoj godini kada pune 16 godina života. Lična karta se izdaje od strane policijske uprave prema prebivalištu osobe ili ambasada/konzulat u inostranstvu. Podnošenje zahteva i preuzimanje lične karte se obavlja lično. Prilikom podnošenja zahteva potrebno je doneti dokumente koje traže (zavisi od slučaja do slučaja, uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih,…). Uzima se otisak prsta, potpis i slika crnobele boje u policijskoj upravi. Rok za izdavanje je 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Obrazac lične karte štampa se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. I na engleskom jeziku, a u skladu sa zakonom i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. Može posedovati čip, u kojem u sačuvani svi dole navedeni podaci. U slučaju da je lična karta izdata sa čipom, na samoj ličnoj nije ispisana adresa. Te pri promeni adrese prebivališta nije potrebno menjati samu ličnu kartu.

Na prednjoj strani lične karte štampaju sledeći podaci:

• Prezime
• Ime
• Datum rođenja
• Pol
• Registarski broj
• Datum izdavanja
• Važi do
• Dokument izdaje

Na poleđini lične karte štampaju sledeći podaci:

• Jedinstveni matični broj građana
• Država rođenja
• Mesto i opština rođenja
• Prebivalište i adresa stana
• Mašinski čitljiva zona

Sa ličnom kartom se može ući i boraviti u Severnu Makedoniju (90 dana), Bosnu i Hercegovinu (90 dana) i Crnu Goru (30 dana).

Lična karta ne poseduje RFID, te ne ispunjava ICAO9303 standard putnih isprava.

Prilikom promene ličnih podataka, kao što su ime, prezime i adrese, kao i u slučaju gubitka lične karte, mora se izdati druga lična karta.

Lična karta na starom obrascu je važila na rok izdavanja navedenom na ličnoj karti, najkasnije do 31. decembra 2016. godine.

Državljanin koji nema prijavljeno prebivalište u Srbiji, shodno članu 5 Zakona o ličnoj karti, može imati ličnu kartu sa rokom važenja od dve godine.

Ukoliko osoba odbije da pokaže ličnu kartu policiji ili ne poseduje ličnu kartu dobija novčanu kaznu u visini od 50 hiljada dinara ili 30 dana zatvora.

Lična karta – Istorija

Lična karta predstavlja zvanični dokument koji služi za identifikaciju pojedinca, i u većini država sveta je obavezan za posedovanje od strane građana starijih od 18 godina. Počeci ličnih karata datiraju još iz 19. veka, kada su neke evropske države počele da izdaju dokumente koji su služili za identifikaciju svojih građana.

Prva država koja je uvela lične karte bila je Belgija 1830. godine. Tada su lične karte izdavane samo za muškarce, dok su žene dobijale posebne identifikacione kartice. Kasnije su se lične karte proširile i na druge evropske države, a u Srbiji su uvedene početkom 20. veka.

U periodu između dva svetska rata, lične karte su postale obavezne za sve građane u većini evropskih zemalja. Nakon Drugog svetskog rata, lična karta je postala uobičajen dokument za identifikaciju građana širom sveta, a danas su obavezne u skoro svim zemljama sveta.

U Srbiji, prva lična karta je izdata 1920. godine, kada su lične karte postale obavezne za sve punoletne građane. Tokom vremena, lične karte su prošle kroz razne promene. Kako u dizajnu, tako i u sadržaju informacija koje se nalaze na njima. Danas se na ličnoj karti nalaze osnovni podaci o građaninu. Kao što su ime, prezime, fotografija, datum rođenja, adresa prebivališta, kao i drugi identifikacioni podaci.

Uz razvoj tehnologije, uvedena je i elektronska lična karta. Koja omogućava lakšu identifikaciju građana putem čitača kartica. Elektronska lična karta sadrži mikroprocesor koji čuva identifikacione podatke i omogućava njihovu proveru u elektronskom obliku.

Vadjenje licne karte – Cena 2022

U Srbiji je lična karta neophodan dokument koji svaki građanin mora da ima. Služi kao dokaz identiteta, državljanstva i prebivališta, a potreban je za razne aktivnosti, uključujući glasanje, putovanja i otvaranje bankovnog računa.

Cena dobijanja lične karte u Srbiji varira u zavisnosti od više faktora. Na primer, cena je veća za hitne prijave, koje se mogu obraditi u roku od 48 sati. U poređenju sa redovnim zahtevima, koje mogu da potraju i do 15 dana. Cena takođe varira u zavisnosti od starosti podnosioca zahteva, sa nižim taksama za decu i starije osobe.

Od 2022. godine, cena redovnog zahteva za ličnu kartu je oko 4000 dinara (oko 35 evra). Dok je cena hitnog zahteva oko 8000 dinara (oko 70 evra). Međutim, važno je napomenuti da su ove naknade podložne promenama. Mogu varirati u zavisnosti od regiona Srbije u kojem se podnosi aplikacija.

Pored takse za prijavu, mogu postojati i dodatni troškovi vezani za dobijanje lične karte. Kao što su troškovi pribavljanja pratećih dokumenata. Ili troškovi putovanja do vladine kancelarije u kojoj se podnosi zahtev.

Dobijanje lične karte je neophodan trošak za građane u Srbiji. Važno je predvideti budžet za ove troškove i obezbediti da se pribave sva potrebna dokumenta pre podnošenja zahteva. Kako bi se izbegla bilo kakva kašnjenja ili dodatni troškovi.

Licna karta – Cena

Od maja 2023. godine, lična karta u Srbiji iznosi 3.000 dinara (oko 25 evra) za redovne prijave. I 6.000 dinara (oko 50 evra) za hitne. Ova naknada se odnosi na sve državljane Srbije, bez obzira na godine ili mesto stanovanja.

Pored takse za prijavu, mogu postojati dodatni troškovi vezani za dobijanje lične karte.

Takođe, vredi napomenuti da je proces dobijanja lične karte u Srbiji poslednjih godina pojednostavljen. Uvođenjem centralizovanog sistema koji omogućava građanima da se prijave i dobiju lične karte u bilo kojoj policijskoj stanici. Bez obzira gde žive. Ovo je učinilo proces bržim i pogodnijim za mnoge ljude.

Vadjenje licne karte

Proces vađenja lične karte u Srbiji podrazumeva prikupljanje određenih dokumenata i podnošenje zahteva u policijskoj stanici. Uz zahtev za ličnu kartu, podnosioci zahteva moraju da prilože jednu fotografiju. Kao i dokumente koji dokazuju identitet, državljanstvo i prebivalište.

Zahtev za ličnu kartu mogu podneti svi građani Srbije koji imaju 18 godina ili više. Kao i maloletnici uz saglasnost roditelja ili staratelja. Za maloletne osobe potrebno je priložiti i izvod iz matične knjige rođenih.

Nakon podnošenja zahteva, sledi proces izrade lične karte. Koji može trajati do 15 dana za redovne zahteve i 48 sati za hitne zahteve kada je lična karta izrađena, podnosilac zahteva će dobiti obaveštenje da je dokument spreman za preuzimanje u policijskoj stanici gde je podnesen zahtev.

Kada se preuzima lična karta, podnosilac zahteva mora da donese sa sobom ličnu kartu sa fotografijom. Kao i dokaz o uplati naknade za izdavanje dokumenta. Naknada za izdavanje lične karte u Srbiji iznosi 3,000 dinara za redovne zahteve i 6,000 dinara za hitne zahteve.

Ukoliko podnosilac zahteva ne može da preuzme ličnu kartu lično, može ovlastiti drugu osobu da to učini umesto njega. U tom slučaju, ovlašćeno lice mora da ima overeno punomoćje i da donese ličnu kartu podnosioca zahteva sa sobom prilikom preuzimanja dokumenta.

Ukratko, proces vađenja lične karte u Srbiji nije komplikovan, ali zahteva prikupljanje određenih dokumenata i plaćanje naknade. Važno je da se podnosilac zahteva informiše o potrebnim dokumentima i procesu izrade lične karte kako bi se izbegle nepotrebne komplikacije i kašnjenja.

Zamena licne karte

Nova dokumenta mogu koštati i tri puta više nego što su bili prilikom prvog izdavanja. Tako vađenje nove lične karte kada je stara istekla košta 1.155 dinara, a u slučaju nestanka trošak je 3.553 dinara. Slično je i sa pasošem, koji umesto 3.600, može koštati i 5.198 dinara

Novac bez kojeg građani ostanu kada izgube ili im ukradu novčanik često predstavlja manji trošak u odnosu na onaj koji sledi prilikom izdavanja novih dokumenata i kartica.

Najveći trošak sledi kada se izgube lične i putne isprave, kao i bankovne kartice. Izgubljena dokumenta mogu koštati i tri puta više nego što su bili prilikom prvog izdavanja. Tako vađenje nove lične karte kada je istekla stara košta 1.155 dinara, a u slučaju nestanka trošak je 3.553 dinara.

Cena obrasca lične karte je 928,80 dinara, a tehničke izrade 226. Prilikom nestanka lične karte građani moraju da plate i taksu u iznosu od 800 dinara i naknadu za objavljivanje rešenja kojim se nestali dokument proglašava nevažećim u „Sl. glasniku RS“, što košta 798 dinara – obrazloženje je iz MUP-a.

Slično je i sa pasošem, koji umesto 3.600, može koštati i 5.198 dinara.

Prava nevolja nastaje kada se izgubi jedna kartica ili čak više bankovnih kartica. Osim što vlasnik trenutno ostaje bez novca, izdavanje nove može koštati od 200 do 3.000 dinara. Koliko će iznositi blokiranje računa, a koliko zamena „plastike“, zavisi od banke i tipa kartice. Međutim, do dobijanja nove može da protekne i do mesec dana.

Lična karta – Cena

Zahtev za izdavanje biometrijske lične karte podnosi se lično u policijskoj upravi ili stanici. Po mestu prijavljenog prebivališta, odnosno boravišta, pri čemu je za izdavanje navedenog dokumenta neophodno sledeće:

• prethodno izdata lična karta ili (ukoliko je izgubljena) druga važeća isprava iz koje se može utvrditi identitet podnosioca zahteva (npr. pasoš ili vozačka dozvola);
• uplatnica generisana na portalu eUprave;
• po želji, nije obavezno, fotografija veličine 50×50 mm (koja verno prikazuje lik podnosioca zahteva, na jednobojnoj sivoj pozadini, ne starija od šest meseci i koja ispunjava uslove propisane u članu 21. Pravilnika o ličnoj karti) za lice kome se prvi put izdaje biometrijska lična karta.

Nadležni organ po službenoj dužnosti, uz saglasnost stranke, pribavlja podatke iz sledećih dokumenata:

• izvoda iz matične knjige rođenih (u slučaju prvog izdavanja biometrijske lične karte, a svaki naredni put samo u slučaju da je došlo do promene nekog od ličnih podataka podnosioca zahteva evidentiranih u navedenom dokumentu);
• uverenja o državljanstvu (u slučaju prvog izdavanja biometrijske lične karte, a svaki naredni put samo u slučaju da je došlo do promene nekog od ličnih podataka podnosioca zahteva evidentiranih u navedenom dokumentu);
• izvoda iz matične knjige venčanih (u slučaju promene prezimena prilikom sklapanja braka).
• Građani mogu i sami da pribave, odnosno da stave na uvid navedena dokumenta ukoliko to žele.

Napominjemo da će se podaci pribavljati po službenoj dužnosti samo ukoliko se isti nalaze u evidencijama Republike Srbije. Odnosno ukoliko su građani upisani u matične knjige rođenih i evidencije državljana Republike Srbije, a koje vode nadležni organi Republike Srbije.

U Srbiji, cena izdavanja lične karte se određuje u skladu sa Zakonom o upravnim taksama. I u skladu sa tim propisima, trenutna cena za izdavanje lične karte iznosi 3,000 dinara za redovne zahteve i 6,000 dinara za hitne zahteve.

Cena licne karte

Vrednost upravne takse se plaća pre podnošenja zahteva za izdavanje lične karte. A plaćanje se vrši na posebnom šalteru u banci. Nakon što se uplati taksa, neophodno je sačuvati potvrdu o uplati. Koja se kasnije predaje prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte.

Važno je napomenuti da se naknada za izdavanje lične karte ne plaća u slučaju da se lična karta izgubi ili ukrade. Ali je neophodno dostaviti izjavu o tome prilikom podnošenja zahteva za izdavanje nove lične karte.

Ukoliko se podnese zahtev za hitnu izradu lične karte, cena je nešto viša. Ali se time postiže brži proces izrade dokumenta. Međutim, za hitnu izradu lične karte postoje posebni uslovi. Pa je neophodno prethodno se informisati o uslovima za podnošenje zahteva za hitnu izradu.

Ukratko, cena izdavanja lične karte u Srbiji se određuje prema zakonu i trenutno iznosi 3,000 dinara za redovne zahteve i 6,000 dinara za hitne zahteve. Ukoliko se lična karta izgubi ili ukrade, naknada za izdavanje nove lične karte se ne plaća. Ali je potrebno dostaviti izjavu o tome prilikom podnošenja zahteva za izdavanje novog dokumenta.

Nova licna karta

Izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu Republike Srbije podnosilac zahteva za izdavanje biometrijske lične karte stavlja na uvid samo prilikom prvog izdavanja biometrijske lične karte. A svaki naredni put samo u slučaju da je došlo do promene nekog od ličnih podataka evidentiranih u navedenim dokumentima podnosioca zahteva.

Građani se prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte izjašnjavaju da li žele ličnu kartu sa čipom ili bez čipa.

Građani koji izaberu ličnu kartu na obrascu u koji je ugrađen mikrokontroler (čip), nisu u obavezi da prilikom promene adrese prebivališta podnose zahtev za izdavanje nove lične karte i ponovo plaćaju naknade za izdavanje iste. Dok građani koji poseduju ličnu kartu bez čipa, prilikom svake promene adrese prebivališta podnose i zahtev za izdavanje nove lične karte.

Nadležni organ je dužan da izda ličnu kartu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Članom 11. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti (“Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 36/11) propisano je da lična karta izdata pre dana početka primene Zakona o ličnoj karti (“Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 62/06), važi do roka navedenog u ličnoj karti, a najduže do 31.12.2016. godine – do kog roka važe i lične karte izdate nakon početka primene navedenog Zakona o ličnoj karti, čiji je rok važenja 27. juli 2011. godine.

Lična karta izdata na starom obrascu, u koju je upisan rok važenja 27. juli 2011. godine, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti važi do 31.12.2016. godine.

Izdavanje biometrijske lične karte maloletnom licu

Maloletno lice sa navršenih 16 godina života, koje ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije dužno je da ima ličnu kartu.

• Maloletno lice starije od deset godina života (dete) ima pravo, ali ne i obavezu da poseduje ličnu kartu.
• Za maloletno lice, zahtev za izdavanje lične karte podnosi jedan od roditelja uz pismenu saglasnost drugog roditelja.
• Maloletnom licu starijem od 16 godina izdaće se lična karta i bez saglasnosti drugog roditelja, ukoliko taj roditelj ne vrši roditeljsko pravo.
• Detetu će se izdati lična karta i bez saglasnosti drugog roditelja ukoliko taj roditelj ne vrši roditeljsko pravo, uz potvrdu nadležnog organa starateljstva da je izdavanje lične karte u interesu deteta.
• Za izdavanje prve lične karte maloletnom licu neophodna je uplatnica generisana na portalu eUprave i po želji, nije obavezno, fotografija veličine 50×50 mm (koja verno prikazuje lik deteta, na jednobojnoj sivoj pozadini, ne starija od šest meseci i koja ispunjava uslove propisane u članu 21. Pravilnika o ličnoj karti).

Nadležni organ po službenoj dužnosti, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja pribavlja podatke iz sledećih dokumenata:

•  izvoda iz matične knjige rođenih za dete (u slučaju prvog izdavanja biometrijske lične karte, a svaki naredni put samo u slučaju da je došlo do promene nekog od ličnih podataka deteta, odnosno roditelja ili staratelja kao podnosioca zahteva evidentiranih u  navedenom dokumentu);
• uverenja o državljanstvu (u slučaju prvog izdavanja biometrijske lične karte, a svaki naredni put samo u slučaju da je došlo do promene nekog od ličnih podataka deteta odnosno roditelja, kao podnosioca zahteva evidentiranih u navedenom dokumentu).

Roditelji, odnosno staratelji mogu i sami da pribave, odnosno da stave na uvid navedena dokumenta ukoliko im ne odgovara pribavljanje podataka po službenoj dužnosti u roku od 15 dana, a kako bi njihov zahtev bio rešen u što kraćem roku.Napominjemo da će se podaci pribavljati po službenoj dužnosti samo ukoliko se isti nalaze u evidencijama Republike Srbije, odnosno ukoliko su građani upisani u matične knjige rođenih i evidencije državljana Republike Srbije, a koje vode nadležni organi Republike Srbije.

Promena adrese u ličnoj karti online

U Srbiji, promena adrese u ličnoj karti se može izvršiti i online, preko usluge eUprava. Ukoliko se prijavite na eUpravu, možete podneti zahtev za promenu adrese prebivališta i izmene podataka u ličnoj karti, bez potrebe da idete lično u MUP.

Da biste podneli zahtev za promenu adrese u ličnoj karti online, potrebno je da imate elektronski potpis ili da koristite korisnički nalog koji ste kreirali na eUpravi. Nakon toga, pristupate sistemu eUprava, i podnosite zahtev za promenu adrese u ličnoj karti. U zahtevu je potrebno navesti vaše ime, prezime, matični broj, staru adresu prebivališta, novu adresu prebivališta, i druge relevantne podatke.

Nakon podnošenja zahteva, bićete obavešteni o tome da li je vaš zahtev prihvaćen, a zatim ćete biti pozvani da dođete lično u MUP, kako biste potvrdili podatke i izvršili promenu adrese u ličnoj karti.

Ukratko, promena adrese u ličnoj karti u Srbiji se može izvršiti i online, preko usluge eUprava. Potrebno je da imate elektronski potpis ili korisnički nalog na eUpravi, da podnesete zahtev za promenu adrese prebivališta i da nakon toga potvrdite svoje podatke lično u MUP-u.

Lična karta – Produženje

Lična karta u Srbiji važi 10 godina od dana izdavanja, nakon čega je potrebno izvršiti produženje njenog važenja. Produženje lične karte može se obaviti najranije 6 meseci pre isteka njenog važenja.

Procedura produženja lične karte podrazumeva da se podnese zahtev u jednoj od policijskih uprava u Srbiji, u mestu gde je vaša adresa prebivališta. Uz zahtev je potrebno priložiti i važeću ličnu kartu, kao i dokaz o uplati takse za produženje važenja.

Taksa za produženje važenja lične karte u Srbiji se plaća na račun Ministarstva unutrašnjih poslova, i iznosi 1.600 dinara. Nakon podnošenja zahteva i priloženih dokumenata, policijska uprava će izvršiti proveru podataka i važećnost dokumentacije, nakon čega će vam biti izdata nova lična karta sa novim datumom važenja.

Važno je napomenuti da ukoliko je vaša lična karta istekla, a niste je produžili u roku od 6 meseci nakon isteka, ne možete podneti zahtev za produženje, već je potrebno da podnesete zahtev za novu ličnu kartu i prođete ceo postupak izdavanja nove lične karte.

Interesantne činjenice

• Prva lična karta u istoriji izdata je u drevnom kraljevstvu Persije, oko 500. godine pre nove ere. Napravljena je od gline i nosila je ime i adresu osobe kojoj je pripadala.
• U Nemačkoj su lične karte bile obavezne od 1938. Tokom nacističkog režima, lične karte su korišćene za identifikaciju Jevreja, Roma i drugih grupa koje su bile meta progona.
• U Japanu se nacionalna lična karta zove kartica „Moj broj“. Uveden je 2016. godine i sadrži 12-cifreni matični broj, kao i ime vlasnika, adresu i datum rođenja.
• Neke zemlje, poput Norveške i Švedske, uopšte nemaju nacionalne lične karte. Umesto toga, građani koriste svoje pasoše, vozačke dozvole ili druga zvanična dokumenta kao identifikaciju.
• U Belgiji se od građana traži da stalno nose lične karte i mogu biti kažnjeni ako to ne urade. Policija takođe ima pravo da u bilo kom trenutku od bilo koga zatraži ličnu kartu.
• U Sjedinjenim Državama ne postoji nacionalna lična karta, ali su neke države uvele svoje lične karte koje se mogu koristiti u službene svrhe.
• U Južnoj Africi, lična karta se naziva „lična knjiga sa zelenim bar kodom“ i sadrži ime vlasnika, fotografiju i otiske prstiju.
• U nekim zemljama, poput Indije i Pakistana, postoje odvojene lične karte za muškarce i žene, a udate žene su obavezne da promene svoje ime na ličnoj karti nakon udaje.
• Evropska unija je trenutno u procesu uvođenja novog formata lične karte koji će uključivati biometrijske podatke, kao što su otisci prstiju i prepoznavanje lica.
• U nekim zemljama, poput Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva, predložene su lične karte, ali nisu bile široko prihvaćene zbog zabrinutosti za privatnost i građanske slobode.

Lična karta – Zaključak

U zaključku, lična karta je važan dokument za identifikaciju građana širom sveta. Ona sadrži osnovne podatke o pojedincu i omogućava njegovu identifikaciju u slučaju potrebe. Kroz istoriju, lične karte su se razvijale i menjale u skladu sa potrebama društva i tehnologije, tako da su danas postale neizostavan deo svakodnevnog života. U Srbiji, cena lične karte se određuje u skladu sa zakonom, a građani mogu da je zatraže u bilo kojoj policijskoj stanici. Elektronska lična karta predstavlja novinu koja omogućava lakšu identifikaciju putem čitača kartica, što doprinosi efikasnijoj upotrebi ovog značajnog dokumenta.

Ukoliko posedujete antikvitete koje bi želeli da prodate, možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.