Demokratija – Vladavina naroda

Demokratija je sistem vladavine u kojem vlast imaju ljudi ili njihovi izabrani predstavnici. U demokratskom društvu građani imaju pravo da učestvuju u procesu donošenja odluka putem slobodnih i fer izbora. I da izraze svoje mišljenje i ideje bez straha od progona. Ideja koja stoji iza demokratije je da svaki građanin ima pravo glasa o tome kako se vodi njegova zemlja. Bez obzira na svoj društveni ili ekonomski status.

Reč demokratija potiče od grčke reči dēmokratia, koja zauzvrat potiče od dēmos, što znači „narod“. I kratein, što znači „vladati“, i sufiksa ia. Dakle, doslovno „vladavina naroda“.

Jedno od ključnih obeležja demokratije je zaštita prava i sloboda pojedinca. To uključuje slobodu govora, slobodu štampe, slobodu veroispovesti i pravo na okupljanje i proteste. U demokratskom društvu, vlast je odgovorna svojim građanima. A građani imaju pravo da svoje izabrane zvaničnike pozivaju na odgovornost za postupke.

Demokratija nije samo politički sistem, već i način života. Podstiče aktivno učešće u građanskom životu i promoviše dijalog i debatu kao sredstvo za rešavanje razlika i postizanje konsenzusa. Kroz demokratske institucije kao što su sudstvo, zakonodavna i izvršna vlast, građani imaju pravo glasa u oblikovanju politike i zakona koji regulišu njihove živote.

Međutim, demokratija nije bez svojih izazova. Da bi demokratija funkcionisala efikasno, građani moraju biti dobro informisani i uključeni u politički proces. Takođe mora postojati jak sistem kontrole i ravnoteže kako bi se sprečila koncentracija moći u bilo kojoj grani vlasti ili pojedincu. Pored toga, demokratija mora biti zaštićena od pretnji kao što su korupcija, politička polarizacija i erozija demokratskih normi i institucija.

Demokratija živi i zavisi od učešća njenih građana. Znanje je preduslov za svaki trud ili angažovanje. Svojim zalaganjem može doprineti samo onaj ko poznaje sistem, mehanizme i institucije demokratske države. Zbog toga se promocija znanja, protok informacija i obrazovanje smatra važnim zadatkom demokratije.

Razvoj demokratije

Da bi odluke bile demokratske, pored principa većine, moraju ispunjavati i sledeće kriterijume:

• Jednakost: Svako može glasati na izborima i učestvovati i ima samo jedan glas. Dakle, u nedemokratskim zemljama žene nemaju pravo glasa
• Sloboda: Ne treba vršiti nikakav pritisak. Da bi se sprečili pritisci, glasa se tajno. Takođe bi trebalo da bude dovoljno vremena za donošenje odluke.
• Sloboda informacija: Svi učesnici treba da znaju i razumeju šta se odlučuje kroz slobodan pristup dostupnim informacijama.
• Sloboda izražavanja: Političkoj odluci treba da prethodi slobodna razmena mišljenja i stavova.
• Aktivno pravo glasa: Svi građani imaju pravo da se kandiduju za bilo koje kadrovsko rešenje.
• Alternativa: Prava odluka se može doneti samo ako postoji nekoliko alternativa. Kao poseban slučaj, može biti glasanje samo sa jednom alternativom, ako se poštuju drugi kriterijumi demokratije.

Termin ,,demokratija“, ili, tačnije, originalna (starogrčka) varijanta te reči, skovan je u staroj Atini u 5. veku pre nove ere. Atinska država se generalno smatra prvim primerom sistema koji odgovara nekim od današnjih pojmova demokratske vlasti. Međutim, mnogi antičku Atinu ne smatraju demokratijom. S obzirom na to da je samo malom delu stanovništva bilo dozvoljeno da glasa, dok žene, robovi i stranci to pravo nisu imali. Samo oko 16% ukupnog stanovništva imalo je pravo glasa. U staroj Atini odluke su se donosile direktno glasanjem, umesto da se biraju predstavnici kao u današnjoj demokratiji.

Vremenom se značenje pojma „demokratija“ promenilo, a savremena definicija se mnogo promenila od 18. veka. Kada su u mnogim zemljama uvedeni različiti „demokratski“ sistemi.

Predstavnička, neposredna i participativna demokratija

Savremena demokratija se prvenstveno zasniva na učešću građana (demos) na izborima za predstavnike u predstavničkim telima (parlament, skupština, različita veća) i za direktno izabrane funkcionere. Zato govorimo o predstavničkoj demokratiji.

Izabrani predstavnici u savremenim demokratija-ma nemaju imperativni mandat. Odnosno nisu obavezni da za svaku odluku u kojoj učestvuju traže mišljenje svoje izborne „baze“ i da glasaju kako odluče. Ako predstavnici imaju imperativni mandat, oni se obično nazivaju delegatima (iako ne postoji potpuna uniformnost u upotrebi terminologije). U doba SFRJ sistem socijalističke samouprave obuhvatao je veoma složen delegatski sistem. Praksa je pokazala nedostatke tog sistema.

Ako svi građani (odnosno svi članovi neke organizacije itd.) direktno učestvuju u donošenju odluka, onda govorimo o direktnoj demokratiji. Osnovno oruđe direktne demokratije, koje se u većoj ili manjoj meri primenjuje u mnogim modernim demokratija-ma, jeste referendum. Anarhizam posebno insistira na direktnoj demokratiji. Nedavno se pojavio termin nova demokratija, što je ekvivalent direktnoj demokratiji ostvarenoj putem referenduma na internetu.

Sistem u kome su institucije predstavničke demokratije značajno proširene institucijama direktne demokratije (ali obe i dalje postoje) naziva se participativna demokratija.

Izbori mogu biti običan ritual

Postojanje izbora za organe odlučivanja, uključujući i opšte pravo glasa, samo po sebi nije dovoljan uslov da politički režim nazovemo demokratskim u savremenom smislu te reči.

Autoritarni real-socijalistički režimi ili diktature su često zloupotrebljavali izbore da bi dali lažni utisak o demokratiji. Takvi su bili tzv narodna demokratija (korišćen je i termin socijalistička demokratija), sistem koji još uvek postoji u Kini, Severnoj Koreji i još nekoliko zemalja. Termin „narodni“ ili „socijalistički“ korišćen je u komunističkim režimima da bi se opravdalo odbacivanje suštinskih elemenata tzv. „buržoaske demokratije“ (liberalne demokratije): sloboda govora, sloboda organizovanja političkih partija i drugih vrsta organizacija, sloboda kandidovanja itd.

Postoji nekoliko metoda za ovo:

• ograničenje profila kandidata
• ograničenje stvarne moći koju izabrani predstavnici mogu imati ili politike koju mogu voditi dok su na vlasti
• glasanje koje zapravo nije slobodno ili pošteno (npr. kroz zastrašivanje onih koji žele da glasaju za određene kandidate)
• ili, najdirektnije, falsifikovanje izbornih rezultata

Neki istorijski primeri iz sveta su SSSR pod Komunističkom partijom pre njenog raspada 1991. godine, Irak pod Sadamom Huseinom i Filipini pod Markosom.

Slučaj socijalističke Jugoslavije

Kao jasan primer formalno demokratskih izbora mogu se navesti izbori za Ustavotvornu skupštinu Jugoslavije neposredno posle Drugog svetskog rata, 1945. godine. Za razliku od komunističke liste Narodnog fronta, postojala je samo jedna opoziciona lista, odnosno kutija bez liste (tzv. prazna, crna ili prazna kutija). Opozicioni kandidati nisu imali ozbiljne šanse za izbornu kampanju. Komunisti su držali sve poluge vlasti i vršili teror. Glasanje je obavljeno ubacivanjem lopte u jednu od dve ponuđene kutije. Ispred naoružanih komunističkih predstavnika, pri čemu se čuo jasan zvuk po kome se znalo u koju kutiju je lopta ispuštena. Kao rezultat toga, komunisti su osvojili više od 90 procenata glasova. Svi izabrani nekomunistički kandidati su eliminisani do 1948. godine.

Kasnije su u SFRJ održani izbori (u okviru delegatskog sistema koji se redovno održava svake četiri godine, uz poštovanje univerzalnog prava glasa (npr. žene su dobile pravo glasa 1945. godine). Ali uz brojna ograničenja kao što je gore navedeno.

Kandidatura nije bila slobodna jer su o kandidatima odlučivale komisije pri Socijalističkom savezu radnog naroda.
Kandidata je, po pravilu, bilo onoliko koliko je bilo mandata za dodelu (zatvorene liste koje su utvrdile navedene komisije). Pa su birači samo eventualno mogli sve da precrtaju i time učine glasački listić nevažećim.
Nije bilo slobode organizovanja političkih partija ili drugih organizacija (udruženja) potencijalno političkog značaja.
Nije bilo zakonskih mogućnosti za sprovođenje izborne kampanje u medijima, čak i ako je bilo više kandidata za mandat.

Pored predstavničkih tela, za koja su pravo glasa imali svi građani (ili svi zaposleni, u slučaju tzv. saveta udruženog rada), Savez komunista je imao ustavom zagarantovanu vodeću ulogu u političkom sistemu. U praksi je bilo veoma retko da izabrani delegat nije bio član SK.

Slobodni izbori u Hrvatskoj 1990. godine.

Izbori u Hrvatskoj u aprilu i maju 1990. održani su u uobičajeno vreme, četiri godine nakon prethodnih izbora. Delegati su birani u opštinskim većima, društveno-političkim savetima i zajedničkim radničkim većima u opštinama i republici.

Međutim, na osnovu odluke Kongresa SKH iz decembra 1989. godine, početkom 1990. godine donete su zakonske izmene. Koje su omogućile slobodu kandidovanja (svi kandidati su morali da prikupe određeni broj potpisa podrške), slobodu da organizovanja (tokom 1980-ih legalizovane su tzv. alternativne političke organizacije osnovane van institucija iz kojih potiču mnoge današnje političke partije). Kao i mogućnost vođenja fer izborne kampanje.

Nakon ovih promena, prema opštem konsenzusu, izbori su uglavnom bili slobodni i fer. Nakon donošenja novog Ustava Hrvatske (u decembru 1990.) i osamostaljenja Hrvatske (u oktobru 1991. godine), izvršene su dalje zakonske izmene. Kojima su uklonjeni svi elementi starog sistema, pa su izbori 1992. sprovedeni u okviru novog sistema reprezentativna demokratija.

Liberalna demokratija

Kao što se obično koristi, reč demokratija često znači isto što i liberalna demokratija. Dok je sama demokratija sistem vladavine definisan i legitimisan izborima, liberalna demokratija može uključiti ustavni liberalizam. Gde su određena kulturno subjektivna prava pojedinaca zaštićena od pukog glasa većine. S druge strane, u neliberalnim demokratijama takva ograničenja ne postoje. Ovo su neke od karakteristika mnogih liberalnih demokratija:

• Demokratija ima Ustav koji ograničava moć vlade i štiti mnoga građanska prava
• Demokratija omogiućava univerzalno pravo glasa. Koje garantuje svim građanima pravo glasa bez obzira na rasu, pol ili materijalni status ako je dostignut minimalni starosni prag
• Demokratija pruža slobodu govora
• Demokratija daje slobodu štampe i pristup nedržavnim izvorima informacija
• Demokratija pruža slobodu okupljanja
• Demokratija je višestranačka
• Demokratija daje jednakost pred zakonom i pravo na suđenje po zakonu
• Demokratija pruža pravo na privatnu svojinu i privatnost
• Demokratija obezbeđuje obrazovanje koje informiše građane o njihovim pravima i građanskim obavezama
• Demokratija je široko i duboko ukorenjeno građansko društvo
• Demokratija garantuje nezavisno sudstvo
• Demokratija omogućava sistem međusobnog nadzora između grana vlasti

Ograničenja definicije

Demokratija i njena definicija obično imaju neka ograničenja. Odluke koje se donose na izborima ne donose svi građani, već samo oni koji žele da učestvuju glasanjem. U mnogim zemljama sveta potrebno je da se registrujete i upišete u birački spisak. A glasanje ili neglasanje ne donosi nikakvu ličnu korist ili kaznu. U nekim zemljama sveta glasanje je obavezno (npr. Australija, Argentina, Belgija i još 19 zemalja), gde se plaća kazna za neizlazak bez valjanog opravdanja. U mnogim zemljama u kojima glasanje nije obavezno, najveći problem je dovođenje berberina do glasačke kutije. A mnogo je i manipulacija činjenicom da se birači ne pojavljuju na izborima ili da se glasački listići manipulišu. U mnogim državama sveta koje imaju glasanje u odsustvu moguće je imati validne izbore, ako glasa manje od 50% biračkog tela.

Neobavezujućim glasanjem moguće je manipulisati biračkim telom. Ali može dovesti i do toga da nepopularne vlade bira mali deo biračkog tela. Na primer, ako je na izbore izašlo 50% biračkog tela, a za validne izbore potrebno je na nekim izborima ostvariti 50%+1 svih važećih glasova. Onda je moguće da vlada bude izabrana sa manje od 25 % celokupnog biračkog tela. Neizlazak na izbore ne znači da oni koji nisu glasali podržavaju vlast koja je tako izabrana.

Osim toga, obično nemaju svi građani pravo glasa. Većina demokratskih zemalja daje pravo glasa osobama starijim od određenog uzrasta, obično starijim od 18 godina. Neke zemlje imaju druge kategorije ljudi kojima nije dozvoljeno da glasaju (npr. zatvorenici ili bivši zatvorenici).

Ponekad je sistem vlasti liberalna demokratija, ali se formalno zove drugačije. Na primer, Kanada je kraljevina, ali u stvari zemljom vlada demokratski izabran parlament.

Neki ukratko definišu demokratiju kao „vladavinu većine sa pravima manjine“.

Socijalistička demokratija

Anarhizam i komunizam (kao poslednja faza društvenog razvoja prema teoriji marksizma) su politička učenja koja teorijski koriste tip direktne demokratije, a država postoji samo kao narod.

Međutim, sve zemlje kojima je vladala Komunistička partija postale su diktature i to su ostale sve dok je partija ostala na vlasti. Neki socijalistički teoretičari, poput Tonija Klifa, tvrde da se to dogodilo zato što zemlje u kojima je Komunistička partija došla na vlast nisu imale dovoljno visok nivo proizvodnih snaga da održe socijalizam.

Kultura demokratije

U zemljama koje nemaju jaku tradiciju demokratske vladavine većine, uvođenje slobodnih izbora retko je dovoljno da se ostvari prelazak sa diktature na demokratiju, sve dok se ne dođe do šire promene političke kulture i postepenog izgradnje institucija demokratske vlasti. Postoje različiti primeri, kao što je Francuska u vreme revolucije ili Uganda danas. Gde zemlje mogu da održavaju demokratiju samo u ograničenom obliku sve dok ne dođe do širih kulturnih promena, koje omogućavaju stvarnu vladavinu većine.

Jedan od ključnih aspekata kulture demokratije je saradnja opozicije. Ova kulturna tranzicija je posebno teško ostvariva u zemljama u kojima je uobičajeno da se vlast menja nasiljem. U suštini, saradnja opozicije znači da se u demokratiji različite stranke zalažu za iste osnovne demokratske vrednosti. Iako se politički rivali ne slažu, trebalo bi da prihvate jedni druge i da budu svesni legitimne i važne uloge koju igraju protivnici. Osnovna pravila društva moraju podsticati toleranciju i uljudnost u javnim raspravama. U takvom društvu gubitnici prihvataju odluku birača na izborima i mirno prenose vlast. Gubitnici su sigurni da neće izgubiti ni život ni slobodu, ali da će nastaviti da učestvuju u javnom životu. Opozicija ne mora da odobrava politiku vlade, ali mora da poštuje temeljni legitimitet države i samog demokratskog procesa.

Proporcionalni i većinski sistem

Neki izborni sistemi, kao što su različiti oblici proporcionalne zastupljenosti, nastoje da osiguraju da sve političke grupe (kao i manjinske grupe koje glasaju za manje stranke) budu „pravično“ zastupljene u državnim zakonodavnim telima, prema njihovom udelu u ukupnom broju glasova, a ne njihov udeo elektorskih glasova. Jedinica u kojoj mogu dobiti regionalnu većinu (većinski izborni sistem).

Pitanje odnosa proporcionalnog i većinskog sistema nije samo teorijsko, s obzirom na to da su oba oblika izbornih sistema rasprostranjena u svetu i da svaki stvara veoma različit tip vlasti. Jedna od glavnih tačaka spora je da li treba da imate nekoga da direktno predstavlja vašu malu oblast u vašoj državi, ili će se vaš glas računati zajedno sa glasovima svih ostalih, bez obzira gde živite u državi. Neke zemlje, kao što su Nemačka i Novi Zeland, teže da imaju i većinski i proporcionalni sistem, kako bi imali koristi od oba.

Prednosti demokratije

Demokratija, kao oblik vladavine, pokazala se korisnom za društva na mnogo načina. Evo nekih od pozitivnih ishoda koje demokratija može doneti:

• Povećane društvene i političke slobode: Jedna od ključnih prednosti demokratije je to što omogućava građanima da učestvuju u procesu donošenja odluka i imaju pravo glasa u pitanjima koja utiču na njihove živote. Demokratije takođe imaju tendenciju da imaju snažniju zakonsku zaštitu i zaštitu ljudskih prava, što može pomoći u zaštiti individualnih sloboda i promovisanju jednakosti.
• Poboljšan kvalitet života: Demokratije često imaju viši životni standard, bolji pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti i snažnije mreže socijalne sigurnosti od nedemokratskih društava. To je zato što demokratije imaju tendenciju da imaju stabilnije i efikasnije vlade, koje mogu pomoći u stvaranju prosperitetnijeg i pravednijeg društva.
• Veći ekonomski rast: Istraživanja su pokazala da demokratije imaju veći nivo ekonomskog rasta i razvoja od nedemokratskih. To je zato što demokratske vlade imaju tendenciju da budu odgovornije prema svojim građanima i bolje upravljaju resursima, što može pomoći u stvaranju povoljnijeg okruženja za poslovanje i investicije.
• Primeri demokratija koje su postigle ove prednosti: Postoji mnogo primera demokratija širom sveta koje su uspešno ostvarile ove prednosti. Na primer, zemlje poput Kanade, Norveške i Švedske dosledno se rangiraju među najvišim u pogledu kvaliteta života, društvenih i političkih sloboda i ekonomskog prosperiteta. Ove zemlje imaju jake demokratske institucije, koje su pomogle u stvaranju stabilnog i prosperitetnog društva za svoje građane.

Demokratija ima mnogo prednosti koje mogu pomoći da se stvori pravednije, prosperitetnije i slobodnije društvo. Promovišući učešće građana, zaštitu individualnih sloboda i pozivanje vlada na odgovornost, demokratija može pomoći da se stvori pravedniji i pravedniji svet za sve ljude.

Izazovi s kojima se suočava demokratija

Uprkos brojnim prednostima, demokratija se takođe suočava sa brojnim izazovima i pretnjama. Evo nekih od ključnih izazova sa kojima se demokratija danas suočava:

• Korupcija: Jedan od najvećih izazova sa kojima se demokratija suočava je korupcija. Kada političari ili drugi vladini zvaničnici koriste svoju moć za ličnu korist, to podriva poverenje javnosti u demokratske institucije i može dovesti do sloma vladavine prava. Da bi odgovorile na ovaj izazov, demokratije moraju raditi na uspostavljanju snažnih antikorupcijskih mera i promovisanju veće transparentnosti u vladi.
• Politička polarizacija: Još jedan veliki izazov sa kojim se demokratija suočava je politička polarizacija. Kada političke partije postanu previše ideološki podeljene, može biti teško pronaći zajednički jezik i postići napredak u važnim pitanjima. Da bi odgovorile na ovaj izazov, demokratije moraju raditi na podsticanju građanskog i konstruktivnijeg političkog diskursa i pronalaženju načina za premošćivanje ideoloških podjela.
• Erozija demokratskih normi i institucija: Konačno, demokratije se takođe suočavaju sa rastućom pretnjom od erozije demokratskih normi i institucija. Ovo može imati različite oblike, uključujući napade na slobodnu štampu, ograničenja građanskih sloboda i pokušaje da se podriva nezavisnost pravosuđa. Da bi odgovorile na ovaj izazov, demokratije moraju raditi na jačanju i zaštiti demokratskih institucija i održavanju vladavine prava.

Demokratija – Kako prevazići probleme i nastaviti sa napredkom?

Uprkos ovim izazovima, postoje načini na koje demokratije mogu da ih prevaziđu i nastave da napreduju. Evo nekoliko mogućih rešenja:

• Jačanje demokratskih institucija: Jedan od najvažnijih načina da se odgovori na izazove sa kojima se demokratija suočava jeste jačanje demokratskih institucija. Ovo može uključivati promovisanje veće transparentnosti i odgovornosti u vladi, zaštitu nezavisnosti pravosuđa i osiguranje zaštite građanskih sloboda.
• Promovisanje građanskog angažovanja: Drugi način da se odgovori na izazove sa kojima se demokratija suočava je promovisanje većeg građanskog angažovanja među građanima. Kada su građani informisani i aktivni u političkom procesu, oni mogu pomoći da se njihovi izabrani zvaničnici drže odgovornim i promovišu veću transparentnost i odgovornost u vladi.
• Podsticanje dijaloga i kompromisa: Konačno, demokratije moraju raditi na podsticanju građanskijeg i konstruktivnijeg političkog diskursa. Ovo može uključivati podsticanje dijaloga i kompromisa među političkim partijama, promovisanje boljeg razumevanja različitih perspektiva i pronalaženje načina da se premoste ideološke podele.

U zaključku, demokratija se suočava sa mnogim izazovima i pretnjama, ali postoje načini da se oni prevaziđu i nastavi da promoviše veću slobodu, jednakost i pravdu za sve građane. Jačanjem demokratskih institucija, promovisanjem većeg građanskog angažmana i negovanjem konstruktivnijeg političkog diskursa, demokratije mogu nastaviti da napreduju i poboljšavaju živote svojih građana.

Zaključak

U zaključku, demokratija je oblik vladavine koji društvu nudi mnoge koristi. Uključujući povećane društvene i političke slobode, poboljšan kvalitet života i veći ekonomski rast. Međutim, demokratija se takođe suočava sa značajnim izazovima, kao što su korupcija, politička polarizacija i erozija demokratskih normi i institucija.

Da bi se suočile sa ovim izazovima, demokratije moraju raditi na jačanju svojih institucija, promovisanju građanskog angažmana i negovanju konstruktivnijeg političkog diskursa. Ovo će zahtevati kontinuirane napore građana, kreatora politike i drugih zainteresovanih strana da podrže principe demokratije i zaštite njene institucije.

Kao pojedinci, svi možemo da igramo ulogu u podršci i odbrani demokratije u našim životima i zajednicama. Ovo može uključivati informisanje o političkim pitanjima, uključivanje u građanski diskurs sa onima koji imaju različite stavove i učešće u političkom procesu putem glasanja, zastupanja i drugih oblika građanskog angažovanja.

Radeći zajedno na promovisanju veće demokratije i zaštiti njenih institucija, možemo pomoći da se stvori pravednije, pravednije i slobodnije društvo za sve ljude. Zato hajde da se svi posvetimo podržavanju principa demokratije i odbrani njenih institucija, kako sada tako i u godinama koje dolaze.

Ukoliko posedujete antikvitete koje želite da prodate po najboljim cenama otkupa u Beogradu, možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.