Dolar je naziv za više od 20 valuta

Dolar je naziv za više od 20 valuta. Američki dolar, nazvan po međunarodnoj valuti poznatoj kao španski dolar. Osnovan je 1792. godine i prvi je tako nazvan koji je još uvek opstao. Ostali uključuju australijski dolar, Brunejski dolar, Kanadski dolar, Istočnokaripski dolar, Hongkonški dolar, Jamajčanski dolar, Liberijski dolar, Namibijski dolar, Novotajvanski dolar, Novozelandski dolar, Singapurski dolar, Trinidad i Tobago dolar i nekoliko drugih. Simbol za većinu tih valuta je znak dolara $ na isti način kao i mnoge zemlje koje koriste pezo valute. Naziv „dolar“ potiče iz Bohemije i srebrnog novčića od 29 g koji se zove Joachimsthaler.

Kraljevina Češka je 15. januara 1520. počela da kuje novčiće od srebra iskopanog lokalno u Joahimstalu i označenog na reversu boemskim lavom. Novčići su dobili naziv Joachimsthaler po gradu, postajući skraćeni u uobičajenoj upotrebi u talir ili taler. Sam grad je dobio ime od Svetog Joakima, zajedno sa nemačkom rečju Thal (Tal u modernom pravopisu) znači ‘dolina’

Talir je bio veliki srebrni novac koji je prvi put napravljen 1518. Talir je dobio ime po rudniku Joachimsthal (Joakimova dolina) u Češkoj (Thal znači dolina na nemačkom). Kasniji španski pezos bio je iste veličine i često je nazivan „španskim dolar-om“. A sličan novčić Holandske republike nazivan je „lavljim dolar-om“. U 18. veku postao je svetska valuta. Mnoge nacionalne valute su prvobitno bile španski dolar-i, uključujući one koje se sada nazivaju dolar ili pezos i japanski jen i kineski renminbi.

Euro Tl

Evro je zvanična valuta koju koriste mnoge evropske zemlje, dok je turska lira zvanična valuta Turske. Kurs između evra i turske lire može da varira u zavisnosti od različitih ekonomskih i političkih faktora.

Kurs između evra i turske lire je bio oko 10,5 turskih lira za svaki evro.

Ako planirate da menjate evre za turske lire, važno je da proverite trenutni kurs. Kao i sve povezane naknade ili provizije koje naplaćuju banke ili menjačnice. Pored toga, preporučuje se da budete oprezni kada menjate novac na nepoznatim ili nepouzdanim lokacijama. Kako biste izbegli prevare.

Na kurs evra i turske lire utiču brojni ekonomski i politički faktori. Neki od glavnih faktora koji mogu uticati na devizni kurs su:

• Inflacija: Inflacija je stopa po kojoj raste opšti nivo cena roba i usluga i može imati značajan uticaj na devizni kurs. Ako zemlja ima visoku inflaciju, njena valuta je obično manje vredna od valute iz zemlje sa nižom inflacijom.
• Kamatne stope: Kamate takođe mogu uticati na devizni kurs. Kada zemlja podiže svoje kamatne stope, njena valuta može postati vrednija jer investitori traže veći prinos na svoja ulaganja.
• Politička stabilnost: Politička nestabilnost može izazvati fluktuacije valute jer investitori mogu postati oprezniji u pogledu ulaganja u zemlju koja doživljava politička previranja.
• Trgovinski bilans: Trgovinski bilans zemlje, ili razlika između njenog izvoza i uvoza, takođe može uticati na devizni kurs. Ako zemlja ima trgovinski suficit, što znači da više izvozi nego što uvozi, njena valuta može postati vrednija zbog povećane tražnje.

Turska lira se suočila sa značajnom depresijacijom u odnosu na evro i druge glavne valute. Ovo je delom posledica visokih stopa inflacije u Turskoj, kao i zabrinutosti zbog političke nestabilnosti i tenzija sa drugim zemljama.

USD EUR

Dolar je sredstvo plaćanja, obračuna i razmene u SAD. Takođe je rasprostranjen kao rezervna valuta u nekim drugim zemljama u svetu. Trenutno izdavanje dolar-a kontroliše američke federalne rezerve. Simbol koji se najčešće koristi za američki dolar je znak dolara ($). ISO 4217 kod za američki dolar je USD. Američki dolar je takođe označen kao US $ od strane Međunarodnog monetarnog fonda. Američki dolar se sastoji od 100 centi.

U 1995. godini u upotrebi je bilo preko 380 milijardi američkih dolar-a širom sveta. Od toga dve trećine Sjedinjenih Država, aprila 2004. godine. Gotovo 700 milijardi dolar-a je u opticaju i to još uvek dve trećine Amerike. Sjedinjene Države su jedna od nekoliko zemalja koje koriste naziv dolar za svoju valutu. Nekoliko zemalja koriste američki dolar kao svoju zvaničnu valutu, a u mnogima se dolar upotrebljava kao dozvoljeno sredstvo plaćanja. Amerikanci često koriste i reč bak (buck) za dolar.Ovaj termin je nastao prilikom trgovine kožama u kolonijalno doba.

Evro je valuta zemalja evrozone. Jedan evro je podeljen na 100 centi (zvanično) ili „centi“ (nezvanično).

Zbog broja različitih jezika u Evropskoj uniji postoje različiti, nezvanični, nazivi za ovu jedinicu (Francuzi ih zovu „centimi“, a španski „centimos“, na primer).

Nastao je 1999. godine, ali je do 1. januara 2002. korišćen samo za elektronska plaćanja. Godine 2002. 12 zemalja Evropske unije (EU) izbacilo je svoje državne valute iz opticaja i usvojilo novčanice i kovanice evra kao jedini novac. Postojao je period promene, nazvan „prelazni period“, kada su prihvaćeni i stari nacionalni novac i evro, ali je do 28. februara 2002. svih 12 zemalja koristilo samo evre.

Postoji sedam različitih novčanica, svaka različite boje, veličine i nominalne vrednosti: 5 € (siva), 10 € (crvena), 20 € (plava), 50 € (narandžasta), 100 € (zelena), 200 € (žuta), 500 € (ljubičasta).

Dolar Euro

Američki dolar (USD) i evro (EUR) su dve od valuta kojima se najviše trguje u svetu, a njihov kurs može imati značajne implikacije na međunarodnu trgovinu, investicije i ekonomski rast.

Kurs između USD i EUR je oko 0,85, što znači da je 1 evro bio ekvivalentan približno 1,18 američkih dolar-a.

Na kurs između USD i EUR utiču različiti faktori, uključujući:

• Kamatne stope: Kamatne stope mogu imati značajan uticaj na devizni kurs. Kada neka zemlja podigne svoje kamatne stope, njena valuta može postati vrednija jer investitori traže veći prinos na svoja ulaganja.
• Ekonomski učinak: Relativni ekonomski učinak američkih i evropskih ekonomija takođe može uticati na devizni kurs. Ako američka ekonomija raste brže od evropske ekonomije, na primer, USD može postati vredniji u odnosu na EUR.
• Politički događaji: Politički događaji, kao što su izbori ili promene u vladinoj politici, takođe mogu uticati na devizni kurs. Na primer, neizvesnost oko političke budućnosti određene zemlje može dovesti do toga da investitori postanu oprezniji i rasprodaju valutu te zemlje.
• Globalna trgovina: i USD i EUR se koriste kao rezervne valute od strane centralnih banaka širom sveta, a na njihov kurs mogu uticati globalni trgovinski tokovi i ekonomski događaji.

Važno je napomenuti da su devizni kursevi inherentno nepredvidivi i da na njih može uticati širok spektar faktora. Ako planirate da zamenite USD za EUR ili obrnuto, važno je da ostanete informisani o aktuelnim događajima i ekonomskim trendovima koji mogu uticati na kurs. Pored toga, preporučuje se da menjate novac samo sa renomiranim izvorima, kao što su banke ili menjačnice.

Euro Tl kuru

Kurs evra za tursku liru (EUR/TRI) je vrednost po kojoj se jedan evro može zameniti za tursku liru. Kurs je određen raznim faktorima, uključujući ekonomske osnove, političke događaje i globalne ekonomske uslove.

Poslednjih godina kurs evra prema turskoj liri bio je podložan značajnim fluktuacijama. Turska lira je doživela značajnu depresijaciju u odnosu na evro. Pri čemu je kurs dostigao rekordno nizak nivo u avgustu 2018. zbog kombinacije visokih stopa inflacije i političkih tenzija sa drugim zemljama. Kao odgovor, turska vlada je preduzela niz mera za stabilizaciju ekonomije i podršku vrednosti lire. Uključujući povećanje kamatnih stopa, povećanje kontrole kapitala i sprovođenje ekonomskih reformi.

Kurs evra za tursku liru je fluktuirao oko 10 TRI do 1 EUR. Međutim, devizni kursevi su podložni promenama na dnevnoj bazi i na njih mogu uticati različiti faktori. Uključujući ekonomske pokazatelje, politička dešavanja i globalna dešavanja.

Preduzeća i pojedinci koji se bave međunarodnom trgovinom ili putovanjima između evrozone i Turske treba da obrate veliku pažnju na kurs između evra i turske lire. Kako bi efikasno upravljali svojim finansijama i ublažili valutni rizik. Pored toga, investitori koji su zainteresovani za trgovinu valutama mogu takođe da prate kurs evra prema turskoj liri kao deo svoje investicione strategije.

Dolari u dinare

Kurs između američkog dolar-a (USD) i srpskog dinara (RSD) se stalno menja i na njega mogu uticati različiti ekonomski i politički faktori.

Kurs je otprilike 1 USD za 108,34 RSD. Međutim, devizni kursevi su podložni promenama na dnevnoj bazi i na njih može uticati niz faktora kao što su stope inflacije, kamatne stope, politička nestabilnost i globalni ekonomski uslovi.

Preduzeća i pojedinci koji se bave međunarodnom trgovinom ili putovanja između Sjedinjenih Država i Srbije treba da prate kurs između američkog dolar-a i srpskog dinara kako bi efikasno upravljali svojim finansijama i ublažili valutni rizik. Slično tome, investitori koji su zainteresovani za trgovanje valutama mogu takođe da prate kurs između USD i RSD kao deo svoje investicione strategije.

Vredi napomenuti da je Vlada Srbije primenila sistem upravljanog promenljivog kursa, što znači da kurs dinara određuje ponuda i tražnja na deviznom tržištu, ali vlada može da interveniše kako bi održala stabilnost kada je to potrebno. Ovo može uticati na kurs dinara prema drugim valutama, uključujući i američki dolar.

Dolar u euro

Nekoliko država osim Sjedinjenih Država koriste dolar kao svoju zvaničnu valutu. Ekvador, Salvador i Istočni Timor prihvatili su dolar kao svoju valutu. Nezavisno jedni od drugih. Države bivše Teritorije Pacifičkih Ostrva, uključujući Palau, Sjedinjene Američke Države Mikronezije i Maršalsku Ostrvu, nisu se odlučile za nezavisnu valutu nakon proglašenja nezavisnosti. Pored toga valute Bahama, Bermuda, Paname i još nekih država se slobodno menjaju u odnosu 1:1 za američki dolar. I Argentina je postavila fiksni kurs 1:1 između dolar-a i svoje valute (pezosa) u periodu od 1991. do 2002. godine. I Hongkong je ranih 1980-ih fiksirao odnos svoje valute i dolar-a, što je uradila i Kina 1990-ih. Malezija je to formalno uradila 1997. godine.

Dolar se koristi i kao standardna jedinica vrednosti za neka dobra kojima se trguje na svetskim tržištima, poput nafte i zlata. Čak i kompanije koje imaju malo direktnih dodira u Sjedinjenim Državama, poput evropskog Erbasa, izlistavaju svoju ponudu i prodaju svoje proizvode u dolar-ima.

U sadašnjosti dolar je još uvek najčešće korišćen kao rezervna valuta,najviše čuvana u novčanicama denominacija $100. Veći deo novčanica dolar-a u stvari je u prometu Sjedinjenih Država.

Nedugo nakon što je predstavljen evro i nakon što je pušten u opticaju 2002. godine, vrednost dolar-a je započela svoj konstantni pad na svetskoj sceni. Nakon što je vrednost evra počela da raste od marta 2002. godine. Deficit budžeta Sjedinjenih Država počeo je da se povećava. Do kraja 2004. godine dolar je pao na svoju najnižu vrijednost prema drugim valutama, naročito prema novom rivalu evru. Evro je narastao na oko $1,36 /€ (odnosno 0,74 €/$) po prvi put krajem decembra 2004. godine, što je činilo veliku razliku u odnosu na njegovu nisku vrednost iz prvih meseci 2003. godine ($0,87/ €).

Dolari u eure

Poreklo simbola „$“ je objašnjeno na različite načine. Prema Birou za graviranje i štampanje, najčešće prihvaćena teorija je da je znak rezultat prelaska sa meksičkog ili španskog P, znaka za pezos, ili pjasters, ili delimičnog znaka za osam. Teorija izvedena iz proučavanja drevnih rukopisa objašnjava da je S postepeno počelo da se piše preko P, što je rezultiralo znakom sličnim današnjem „$“. Bio je naširoko korišćen pre uvođenja američkog dolar-a 1785. godine. Povremeno se koristi simbol dolar-a sa dve vertikalne linije. Ovo je pokušaj da se ojača tvrdnja da su slova U i S, simbol za Sjedinjene Države, zapravo stvorili znak dolar-a, ali zagovornici te tvrdnje zaboravljaju da je znak bio rasprostranjen još u danima kada je trinaest kolonija bilo deo Britain.

Evro (ISO 4217 kod EUR; numerički kod 978; uobičajeni znak €) je valuta i novčana jedinica. Zvanična je valuta u 20 od 27 zemalja Evropske unije (tzv. evrozona) i u šest zemalja van EU. U ostale četiri zemlje iu dve valutne oblasti kurs je fiksiran na evro. To je druga najvažnija valuta u međunarodnom monetarnom sistemu posle američkog dolar-a. Monetarnu politiku vodi Evropska centralna banka sa sedištem u Frankfurtu na Majni. Od 1. januara 2009. evro je zvanična valuta Slovačke. Krune su za njega počele da se menjaju 8. jula 2008. po kursu od 30,1260 Sk/€.

Preduzeća i pojedinci koji se bave međunarodnom trgovinom ili putovanjima između Sjedinjenih Država i zemalja evrozone treba da prate kurs između američkog dolar-a i evra kako bi efikasno upravljali svojim finansijama i ublažili valutni rizik. Slično tome, investitori koji su zainteresovani za trgovanje valutama takođe mogu pratiti kurs između USD i EUR kao deo svoje investicione strategije.

Dolari – Mane dolarskih novčanica

Uprkos relativno kasnim promenama dizajna koje imaju za cilj sprečavanje falsifikovanja, kritičari kažu da je to još uvek prilično lako uraditi. Mogućnost reprodukcije boja na savremenim štampačima i njihova dostupnost svima značajno olakšavaju posao falsifikatorima. Predlaže se da se na novčanicama uvedu holografske linije, kao što je to učinjeno kod većine drugih novčanica. Npr. kanadski dolar, švajcarski franak ili evro, a koje bi bilo mnogo teže i skuplje za oponašanje. Druga tehnika koja bi se mogla koristiti, razvijena u Australiji i usvojena u nekoliko zemalja, je štampanje polimernih (plastičnih) novčanica.

Doduše, američki dolar nije tako ranjiv kao što ga ti kritičari predstavljaju. Dve najvažnije komponente novčanice, papir i mastilo, imaju poseban sastav. Prave se po posebnim recepturama koje se čuvaju kao tajna. Teksture koje papir i mastilo proizvode u kombinaciji teško je imitirati bez određene opreme i materijala. Opet, dolar ostaje mnogo manje siguran od drugih valuta, i dok u bankama postoje uređaji koji mogu da razlikuju pravo mastilo i papir od lažnih, ta sigurnost se gubi na nižim nivoima (u prodavnicama, na ulici, itd.) .

Neke druge recenzije pominju da je novčanice različitih apoena teško razlikovati, jer su sve iste dimenzije. Zagovornici slabovidih i slepih osoba predlažu da bi na dizajnu novčanice trebalo da bude mesta za simbole na Brajevom pismu, što bi osobama sa oštećenim vidom olakšalo prepoznavanje novčanice. Neki od ovih ljudi tvrde da mogu da prepoznaju dolar-e po osećaju, dok se drugi oslanjaju na čitače novčanica.

Većina drugih novčanica, poput evra, različitih je veličina i boja za različite apoene. To je korisno, i to ne samo za slepe ljude. Tako se teško može desiti da se novčanica veće vrednosti zameni za nižu vrednost, što se često dešava u SAD, posebno turistima, pošto su manje upoznati sa detaljima koji prave razliku između novčanica različitih vrednosti.

Dolar USD

Neposredno posle rata za nezavisnost 1785. godine, prvi ministar finansija nove vlade Aleksandar Hamilton predložio je dolar kao sredstvo plaćanja, poravnanja i razmene.. Prvo sredstvo plaćanja kolonista „novog sveta“ bili su pirinač, duvan, žito, indigo i vampum, indijski novac, nanizane izbušene školjke, ali i engleski, francuski i španski zlatni i srebrni novčići.

Španski srebrni novčić je godinama služio kao nezvanična valuta američkih kolonija. Međutim, njegova razmena je bila veoma nepraktična. Naime, da bi se mogao zameniti, morao je da se bukvalno razbije na osam delova. Godine 1690. kolonija u zalivu Masačusets bila je prva kolonija koja je izdala papirni novac. Tokom Revolucionarnog rata, da bi se finansirala vojska koju je predvodio general Džordž Vašington, Kontinentalni kongres je 1775. godine odobrio neograničeno izdavanje papirnih novčanica, poznatih kao „kontinentalci“. Pošto su bili bez pokrića, ubrzo su postali bezvredni. Od tada u Americi postoji čak i izraz „On nije vredan kontinentalca“.

Novčanice

Nakon potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, na papirnom novcu se prvi put pojavila reč „Sjedinjene Države“, ali su zbog propasti Kontinentala ljudi bili sumnjičavi prema novcu. Stoga, da bi dobio dodatnu podršku za rat, Kontinentalni kongres je 1781. u Filadelfiji osnovao Banku Severne Amerike, prvu komercijalnu banku, a četiri godine kasnije uveo je dolar kao nacionalnu valutu da bi zamenio one u pojedinačnim kolonijama. Dolar je kovan od srebra.

Posle 181 godine kovanja, srebrni dolar je prestao da bude standardna vrednost 1873. godine. Otkrića zlata na Aljasci dovela su do povećanja zlatnih rezervi. Amerika je zvanično uvela „zlatnu rezervu” kao standard 1900. godine.

Godine 1913. uspostavljena je federalna struktura pod nazivom Sistem federalnih rezervi, kao i Centralna banka, koja od tada u SAD cirkuliše i papirnim i kovanim novcem.

Dolar kakav danas poznajemo izdaje se u apoenima do 100 dolar-a. Sve veće vrednosti su ukinute 1969. godine. Veličina dolar-a je promenjena i smanjena 1929. godine, kada je odlučeno da sve novčanice do 100 dolar-a nose portret na licu, a zgradu ili spomenik na reversu. Godine 1955. novčanicama su dodane reči „U Boga se uzdamo“.

Ukoliko posedujete stari novac ili antikvitete, možete pogledati šta sve otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.