Perper je idealna obračunska novčana jedinica u srednjovekovnoj Srbiji

Perper (perpera) je zamišljena, idealna obračunska novčana jedinica u srednjovekovnoj Srbiji. Sa perperom nisu izvršena plaćanja. Plaćalo se u dinarima i računalo u perper-ima. Perper se prvobitno zasnivao na vrednosti vizantijskih zlatnika. Koje su u srpskoj državi prihvatili Mlečani početkom 13. veka (pre nego što je počelo kovanje lokalnog novca). Pojavom srpskog novca, sredinom 13. veka, obračunska vrednost perper-a (preuzetog od Dubrovčana) iznosila je 12 srebrnih dinara. Kao takav, perper se pojavljuje u srpskim pisanim spomenicima, redovno iz vremena kralja Milutina. Termin „perper“ u Vizantiji („bizantium perper“) se takođe koristio za označavanje stvarnog novca – vizantijskog krupnog zlatnika „nomizma“. Uvedenog krajem XVI veka (najčešće kovan u „elektrumu“). : mešavina zlata i srebra). U srpskim pisanim spomenicima iz 13. i 14. veka ne pominje se vizantijski perper kao prevozno sredstvo. Ali se srpski perper pominje kao obračunska novčana jedinica.

Čak i kod starih Grka jedinica mere su bili volovi, iako su plaćanja vršena u gotovini. Bez dinara ne bi bilo ni perper-a kao jedinice mere. Ni Srbija ni Dubrovačka Republika, kao ni mnoge evropske srednjovekovne države, nisu kovale zlatnike. Zahvaljujući „solidu“ ili „perper-u“, u komercijalnoj Evropi je postojala standardna mera vrednosti. Koja je mogla da menja svoju vrednost u srebru isključivo prema vrednosti zlata. Na primer, u prvoj polovini 13. veka mletački zlatnik, dukat (cekin) vredeo je dva solda (ili dva perper-a) ili 24 srebrna dinara. Ali je vek kasnije vredeo tri solda (ili tri perper-a). ili 36 srebrnih dinara.

Perper u funkciji mere vrednosti

U prometu, ako je cena bila preko 12 dinara, nije se računala u srebrnim dinarima, već samo u perperi-ma. Tako su, prema nama dostupnim izvorima, u srednjem veku cene u perperima za pojedina dobra i usluge iznosile, na primer: lekar na dvoru kralja Dušana imao je godišnju platu od 400 perpera (ili 4800 dinara), mornar 30, parohijski kapetan 90, gospodarski sluga 6. Jedan dukat se ceni 2 perper-a (24 dinara), jedan konj 30 perper-a, jedna svinja 1 perper (12 dinara), brava pola perper-a (6 dinara). dinara) i dr.

Visina osnovnog carskog poreza, poreza za predaju darova, globa za razne prestupe i drugi slučajevi plaćanja, propisana Dušanovim zakonikom (17 članova), navedena je u perper-ima. Kao primer možemo navesti podatak da se kralj Milutin 1296. godine obavezao da će manastiru Sv. Nikole, u Vranjini, na Skadarskom jezeru, a prilikom obnove manastira Sv. Đorđa, kod Skoplja, zapisano je da je kupio imanje (od Nikole, sina popa Dimitra Devtereva) za 200 perpera (2400 dinara), kuću (od Dima, sina Kondeva) za 10 perper-a (120 dinara) i za. 20 perper-a (240 dinara) kuća od Manojla Kukljeva.

Dinar u funkciji mere vrednosti

U srednjovekovnoj Srbiji dinar je imao funkciju mere vrednosti samo u slučajevima kada se radilo o sumama manjim od perper-a (12 dinara). Tako se prema Zakoniku cara Dušana (čl. 18) za prenos pojedinih poklona plaćala naknada određena u perperi-ma (3 perper-a za zemlju ili vodenicu, 1 perper-a za konja), dok je za druge poklona, čija je vrednost manja od perper-a, taksa je bila određena u dinarima (6 dinara za kobilu, 4 dinara za stoku, 2 dinara za bravu). Taksa za preuzimanje potraživanja u postupku iznosila je šest dinara.

Crnogorski perper

Perper je bio zvanična valuta Kneževine i potom Kraljevine Crne Gore. Jedan perper je sadržao 100 para.
Do 1906. Crna Gora nije imala sopstvenu monetu. Na njenoj teritoriji u prometu je bio novac drugih država, pre svega austrijski talijer, odnosno fiorin, a svi obračuni su vršeni u austrijskoj moneti. I nakon Berlinskog kongresa 1878. od krupnog novca, osim austrijskih, u zemlji su cirkulisali zlatni američki dolari koje su slali iseljenici, zlatni francuski napolondori, italijanske zlatne lire, engleske zlatne funte, turske zlatne lire, nemačke zlatne marke, ruske zlatne rublje i drugo, a njihov kurs je Ministarstva finansija Crne Gore utvrđivao prema austrijskom državnom novcu i objavljivao u službenom delu lista „Glas Crnogorca”.

Zbog stanja finansija, velike zaduženosti zemlje i stava Austrougaske, kojoj nije bilo u interesu, nije bilo moguće da se Crna Gora emancipuje od austrougarskog novca, a odsustvo monetarne nezavisnosti, uticalo je i na stanje u drugim oblastima. Stoga je kovanje sopstvenog novca za Crnu Goru imalo veliki ekonomski i politički značaj.

Kovanice

Izdavanje kovanica iz 1906.

Pre serije srebrnih perper-a iz 1909. Crna Gora je iskovala dve serije sitnijeg novca od bakra i nikla, i to od 1, 2, 10 i 20 para. Jedna para je vredela kao jedan austrijski heler, stoti deo austrougarske krune.

Ukazom od 11/24. aprila 1906. o kovanju crnogorskog niklenog i bronzanog novca u nominalnoj vrednosti od 200.000 kruna, knjaz Nikola je realizovao pravo koje mu je davao član 10. Ustava Crne Gore, prema kome je „Knjaz Gospodar imao pravo kovanja novca”. Ukazom su određeni apoeni 1, 2, 10 i 20 para, njihov oblik i izgled.

Novac je iskovan u kovnici u Beču, čiji je direktor u to vreme bio Dimitrije Mita Petrović, Srbin poreklom iz Pančeva, koji je pomogao da se ceo posao obavi uspešno.

Prva emisija kovanovog novca iz 1906. imala je:

• 200.000 kovanica od 1 pare, 17mm u prečniku, težine 1,666 grama, sastava 950‰ bakra, 40‰ kalaja i 10‰ cinka
• 600.000 kovanica od 2 pare, 19mm u prečniku, težine 3,333 grama, sastava 950‰ bakra, 40‰ kalaja i 10‰ cinka
• 750.000 kovanica od 10 para, 19mm u prečniku, težine 3 grama, sastava od čistog nikla (1000‰ nikl)
• 600.000 kovanica od 20 para, 21mm u prečniku, težine 4 grama, sastava od čistog nikla (1000‰ nikl)

Sve kovanice su imale iste simbole na licu i naličju. Na sredini lica kovanica stajala je nominalna vrednost, ispod nje naziv valute „para” i godina kovanja 1906. Oko oboda je ćirilični tekst „KNjAŽEVINA CRNA GORA”. Na naličju je crnogorski grb.

Pošto je iskovani novac prispeo na Cetinje, raspisom Ministarstva finansija i građevina od 28. avgusta/10. septembra 1906, pušten je u promet crnogorski novac, što je 2/15. septembra 1906. objavljeno u Glasu Crnogoraca“. Po istom raspisu je naređeno carinarnicama da izvrše zamenu za sitni austrijski novac, heler, koji je cirkulisao u Crnoj Gori. Zamena je trebalo da se završi do 15. oktobra 1906, dok je posle 1. januara 1907. trebalo da bude isključena cirkulacija austrijskog sitnog novca na crnogorskoj teritoriji. Međutim, i pored te naredbe iskovane količine nisu bile dovoljne da zadovolje potrebe prometa u Crnoj Gori, tako da je heler cirkulisao i nakon 1. januara 1907.

Cilj kovanja je bio, osim promocije crnogorske suverenosti, da Crna Gora dobije sopstveni obračunski novac, koji bi zamenio austrijski novac. Osim toga, pristupajući kovanju novca, država je ostvarila dosta veliki vanredni prihod, koji ranije nije imala. Računa se da je on od novca kovanog 1906. iznosio 162.441,17 perper-a, odnosno kruna.

Emisija kovanog novca iz 1908.

Zbog dobrog prihvatanja i cirkulisanja crnogorskog novca, kao i potrebe na tržištu, došlo je do kovanja nove serije. Ukazom knjaza Nikole od 18. maja 1908. odobreno je kovanje i puštanje u promet 110.000 kruna nominalne vrednosti „niklenog, bronzanog novca u komadima od 20, 10 i 2 pare“. Ovaj novac je takođe bio iskovan u Beču i osim godine proizvodnje bio je identičan sa onim iz 1906.

Emisija kovanovog novca iz 1908. imala je:

• 250.000 kovanica od 2 pare
• 250.000 kovanica od 10 para
• 40.000 kovanica od 20 para

Prva emisija perper-a iz 1909.

Na inicijativi kovanja novca od plemenitih metala, značajnu ulogu je odigrao Miloje Jovanović, koga je poslala Vlade Kraljevine Srbije, kako bi pomogao Ministarstvu finansija Kneževine Crne Gore. On je boravio u Crnoj Gori u periodu 1908—1910. Na sastanku koji je održan na Dvoru 1909. godine, bilo je više predloga o nazivu novca, kao što su „zeta”, „lovćen”, „srebrnjak”, a na kraju je odlučeno da se zove perper.

Naziv perper potiče od reči (grč. Hyper-peron – сјајан, препржен). Nastao je u 4. veku, za vreme cara Valensa, a koristo se kao novčana jedinica u Vizantiji.

Perper se kao crnogorski novac prvi put pominje u ukazu knjaza Nikole od 4. maja 1909. Po tom ukazu je određeno kovanje apoena od 1 i 5 perper-a. Nacrte za ove apoene je prema predlogu Miloja Jovanovića, uradio profesor gimnazije i slikar Ilija Šobajić, dok je graver bio Stefan Švarc iz Beča. Za njihovu izradu korišćeno je srebro pozajmljeno od Srbije.

Perper-i su nakon ukaza, izrađeni veoma brzo, s obzirom da se u to vreme, ubrzano pripremalo proglašenje Crne Gore kraljevinom, nije se moglo dozvoliti da na njenoj teritoriji osnovna obračunska moneta ostane austrijska kruna, uz nesmetan opticaj desetak drugih valuta.

Ukaz od 4. maja 1909. je objavljen 6. juna iste godine u„Glasu Crnogoraca“. U istom broju tih novina objavljena je i vest pod naslovom „Naš srebrni novac“ u kojoj se kaže: „Na Cetinje je stigla prva partija našeg novog srebrnog novca – perper-a, koji je već pušten u saobraćaj. O njegovoj izradi stručnjaci su se povoljno izrazili, a isti je izrađen u Francuskoj. Ima ga od 1 i 5 perper-a, a vrednost mu je bila kao i austrijska kruna.“

Ova serija kovanog novca iz 1909. je bila u vrednosti 800.000 perper-a, i to:

• 500.000 kovanica od 1 perper-a, 23mm u prečniku, težine 5 grama, sastava 835‰ srebra i 165‰ bakra
• 60.000 kovanica od 5 perper-a, 36mm u prečniku, težine 24 grama, a sastava 900‰ srebra i 100‰ bakra

Na kovanicama se sa jedne strane nalazio desni profil knjaza Nikole. Ispod njega su lovorova grančica i inicijali gravera Stefana Švarca („SS” latinicom). Uz obod je polukružni ćirilični natpis „NIKOLA I B. M (božjom milošću) KNjAZ I GOSPODAR CRNE GORE”. S druge strane se nalazi crnogorski grb sa krunom na porfiru. Ispod je nominalna vrednost i naziv valute (perper) ćirilicom. Iznad grba je ćirilični tekst „KNjAŽEVINA CRNA GORA” (kasnije „KRALjEVINA CRNA GORA”). Oko grba, s donje strane, desno se nalazi hrastova, a sa leve lovorova grančica. Na nekim kovanicama se ispod nalaze „rog izobilja” (levo) i „baklja” (desno), oznaka kovnice. Obod kovanica od 1 perper-a je reckast, dok je na obodu kovanica od 5 perpera ispisan tekst „BOG ČUVA CRNU GORU”.

Emisije srebrnih i zlatnih perper-a iz 1910.

Ministar finansija i građevina Crne Gore Gavro Vuković i knjaz Nikola potpisali su 2. marta 1910. godine u Rijeci Crnojevića uredbu kojom se omogućava kovanje zlatnog i srebrnog novca, i to:

• 300.000 kovanica od 2 perper-a, prečnika 27 mm, težine 10 grama, sastav 835‰ srebra i 165‰ bakra
• 40.000 zlatnika od 10 perper-a, prečnika 19 mm, težine 3,3875338 grama, sastava 900‰ čistog zlata i 100‰ bakra
• 30.000 zlatnika od 20 perper-a, prečnika 21 mm, težine 6,775067 grama, sastava 900‰ čistog zlata i 100‰ bakra
• 300 zlatnika od 100 perper-a, prečnika 37 mm, težine 33,875335 grama, sastava 900‰ čistog zlata i 100‰ bakra

Ovaj novac je kovan u Carskoj i Kraljevskoj kovnici u Beču, istog je izgleda kao onaj iz 1909. godine, samo su apoeni drugačiji i znatno je kvalitetniji. Novac koji je nastao u Parizu 1909. godine u kovnici „Baertrad et Beranger” je lošijeg kvaliteta, nema preglednosti i reljefa i među numizmatičarima je poznat kao „plitki kovani novac”. Kovanje kovanog novca 1909. godine u Parizu, umesto u Beču, odvijalo se iz političkih razloga, pošto su odnosi Austrougarske i Crne Gore zahldneli usled aneksione krize 1908. godine.

Od iskovanog srebrnog novca, država je ostvarila prihod u iznosu od 378.674,92 perper-a

Crnogorska narodna skupština je 15. avgusta 1910. godine proglasila Crnu Goru kraljevinom. Na Cetinju, u čast tog događaja, 15-17. U avgustu su organizovane velike svečanosti povodom obeležavanja 50 godina od stupanja na presto knjaza Nikole. U tom trenutku Crna Gora je imala novac sa četiri različite godine izdavanja (1906, 1908, 1909. i 1910), u različitim apoenima (1, 2, 10, 20 para, 1, 2, 5, 10, 20 i 100 perper-a) , kao i od različitih materijala (bakar, nikl, srebro, zlato) i 4/17. U decembru 1910. godine pojavio se „Zakon o državnom novcu Kraljevine Crne Gore“. Ovaj zakon je imao 32 člana, a u njegovom 27. članu se navodi da ministar finansija, pored prethodno iskovanog novca, može kovati i stavljati u opticaj sledeći iznos jubilarnih zlatnika:

• 35.000 zlatnika od 10 perper-a
• 30.000 zlatnika od 20 perper-a
• 500 zlatnika od 100 perper-a

„Ovaj jubilarni novac razlikuje od ostalih zlatnika po tome što se oko Vladareve glave nalazi venac od lovorovog lista, a na mestu lovorove grančice ispod Vladarevog lika ispisane su godine „1860-1910“

Izrada zlatnog novčića 1910. koštala je više od njegove nominalne vrednosti, pa je njegovo kovanje rezultiralo gubicima umesto prihoda. Napori Crne Gore da se monetarno osamostali i stabilizuje svoju valutu, što je konačno dalo pozitivne rezultate, nije naišlo na naklonost Austrougarske, koja je kupovala crnogorske zlatnike i prelivala ih u krune, pa su crnogorski zlatnici ubrzo postali retki, a prisustvo austrijske krune je zadržano. S druge strane, crnogorski novac je, međutim, stigao do austrijske teritorije i tamo opticao.

Zakon je stupio na snagu početkom 1911. godine. Time je stvoren pravni osnov za uspostavljanje monetarnog sistema u Crnoj Gori. Zaokruženo je potpisivanjem monetarne konvencije sa Austrougarskom 21. septembra 1911. godine, kojom je smanjen priliv stranog novca u Crnu Goru, a domaća valuta polako postaje priznata u Austrougarskoj.

Emisije kovanog novca iz 1912. i 1913.

Filip Jergović, crnogorski ministar finansija, je krajem 1911. Narodnoj skupštini predložio zakon o kovanju nove količine novca. Razloga za takav predlog je bilo više. Naime, bronzanog i niklenog novca gotovo da nije bilo u opticaju, pa se i dalje morao tolerisati austrijski sitan novac. Zbog deformacija izazvanih lošom izradom, bilo je neophodno povući iz opticaja i prekovati srebrni novac iskovan u Parizu 1909. Pored toga, Jergović je tražio da se da se iskuje još izvesna količina srebrnog novca u apoenima od 1, 2 i 5 perper-a, kako bi Crna Gora imala sve monete predviđene Zakonom o novcu, te da je za crnogorske finansije isplativije da iskuje zlatan novac, nego da unosi novac u austrijskoj moneti.

Crnogorska narodna skupština je krajem 1911. usvojila predlog ministra finansija o kovanju nove partije perper-a. Zakon o kovanju novca je donesen 23. decembra 1911/5. januara 1912. Objavljen je 11. 6. 1912. u „Glasu Crnogoraca“. Prema njemu, trebalo je iskovati blizu 3.000.000 perper-a, od čega 2.000.000 u zlatu, a 800.000 u srebru, dok je 60.000, odnosno 11.000 perper-a trebalo iskovati u niklu i bronzi.

Zakon je samo delimično realizovan. Godine 1912. je iskovan je samo srebrni novac u vrednosti od 586.800 perper-a od:

• 1 perper-a, mase 5 grama, prečnika 23 mm, finoće 835/1000 srebra, u tiražu 386.800 kovanica
• 5 perper-a, mase 24 grama, prečnika 36 mm, finoće 900/1000 srebra, u tiražu 40.000 kovanica

Na licu kovanica je desni profil kralja Nikole. Polukružno gore je ispisan tekst „NIKOLA I B. M. KRALj I GOSPODAR CRNE GORE”, uz donju ivicu oboda je hrastova grančica, a ispod nje inicijali gravera „SS”. Na naličju je crnogorski grb s draperije i krunom okolo gore je ispisan tekst: „KRALjEVINA CRNA GORA”, u donjem delu oznaka vrednosti izražena arapskim brojem, ispod poluvenac od lovorove i hrastove grančice povezan tekstom: „PERPER” odnosno „PERPERA”, uz donju ivicu oboda oznaka. Obod kovanice od 1 perper-a je sa reckama, a na obodu kovanica od 5 perper-a nalazi se natpis „* BOG * ČUVA * CRNU * GORU ***”.

Emisije kovanog novca 1914.

Posle Prvog balkanskog rata, teritorija Crne Gore se značajno proširila, što je povećalo potrebu za većom količinom novca u opticaju. Zbog toga je februara 1914. crnogorska vlada donela Zakon o kovanju srebrnog, niklenog i bronzanog novca. Ukupno je iskovano 1.250.000 perper-a:

• 1 para, mase 1,66 grama, prečnika 17 mm od bakra, u tiražu od 200.000 kovanica
• 2 pare, mase 3,33 grama, prečnika 19 mm od bakra, u tiražu od 400.000 kovanica
• 10 para, mase 3 grama, prečnika 19 mm od nikla, u tiražu od 800.000 kovanica
• 20 para, mase 4 grama, prečnika 21 mm od nikla, u tiražu od 800.000 kovanica
• 1 perper, mase 5 grama, prečnika 23 mm od srebra, u tiražu od 500.000 kovanica
• 2 perper-a, mase 10 grama, prečnika 27 mm od srebra, u tiražu od 200.000 kovanica
• 5 perper-a, mase 24 grama, prečnika 36 mm od srebra, u tiražu od 20.000 kovanica

Na licu kovanaca od 1, 2, 10, 20 para je crnogorski grb, a na naličju, uz gornju ivicu tekst: „KRALjEVINA CRNA GORA”, ispod koje je oznaka vrednosti izražena tekstom „PARA” i brojem, dok je uz donju ivicu oboda godina izdanja. Novčići od 1 i 2 pare imaju glatki obod, a novčići od 10 i 20 para imaju recke.

Uputnice

Prezadužena Kraljevina Crna Gora je 1912. godine, spremajući se za Prvi balkanski rat, morala da odustane od planova za kovanje novih količina metalnog novca. Usled teške ekonomske i vojno-političke situacije, povećanje državne teritorije i broja stanovnika, kada je Crna Gora 8. oktobra objavila rat Turskoj, donesen je Zakon o izdavanju blagajničkih uputnica, što je objavljeno u Crnogorskom glasniku od 23. oktobra 1912. U Glasniku se ne pominju izgled i veličina uputnica. Uputnice su štampane u Pragu u štampariji (češ. Unie). Štampano je 2 miliona primeraka u nominalama od:

• 1 perper, tamnoplave boje, veličine 150×75 mm
• 2 perper-a, tamnocrvene boje, veličine 115×75 mm
• 5 perper-a, zelene boje, veličine 129-130×84-85 mm
• 10 perper-a, crvene boje, veličine 144-145×94-95 mm
• 50 perper-a, ljubičaste boje, veličine 164-165×113-115 mm
• 100 perper-a, braon boje, veličine 174-175×115-116 mm

Uputnice su ručno numerisane na Cetinju. Nominale se međusobno razlikuju po boji. Lice i naličje uputnica su isti. Na njima dominira grb na porfiru (uokvireni kvadrat), na kome je slovima ispisan iznos i naziv valute. Levo i desno od grba je nominalna vrednost. U uglovima kvadrata su zaobljeni trouglovi, a u njima arapskim brojevima označen nominalni iznos uputnice. Iznad kvadrata sa grbom je u uokvirenom, malo užem pravougaoniku, ćirilicom, ispisan tekst u tri reda: „Neka Glavna državna blagajna isplati donosiocu ove uputnice …” iznos i valuta.

Perper – Zaključak

U zaključku, upotreba perper-a kao novčane jedinice u srednjovekovnoj Srbiji imala je značajnu ulogu u ekonomskom i finansijskom razvoju zemlje. Uvođenje perper-a kao standardizovane valute olakšalo je trgovinu, olakšavajući trgovcima obavljanje poslovnih transakcija. Štaviše, perper računovodstveni sistem je pomogao da se osigura finansijska transparentnost i odgovornost, što je bilo ključno za održavanje ekonomske stabilnosti i sprečavanje korupcije. Perper se u Srbiji koristio sve do 15. veka, kada je zamenjen drugim novcem. Međutim, njegovo nasleđe je živelo, a perper ostaje važan deo kulturnog i istorijskog nasleđa Srbije.

Perper je odigrao ključnu ulogu u ekonomskoj i finansijskoj istoriji Crne Gore. Uvođenje perper-a kao zvanične valute zemlje 1906. označilo je značajan korak ka finansijskoj stabilnosti i monetarnoj autonomiji. Tokom godina, perper je prošao kroz nekoliko transformacija. Uključujući vezivanje za druge valute, podvrgnut devalvaciji i konačno zamijenjen eurom 2002. godine. Uprkos ovim promenama, perper ostaje važan simbol kulturnog nasleđa i ekonomskog razvoja Crne Gore. Danas se perper često koristi u crnogorskoj industriji suvenira, a njegov dizajn i slike nastavljaju da inspirišu lokalne umjetnike i zanatlije. Sve u svemu, naslijeđe perper-a u Crnoj Gori naglašava značaj stabilne valute i njenu ulogu u promovisanju ekonomskog rasta i nacionalnog identiteta.

Ukoliko posedujete stari novac ili antikvitete koje bi želeli da prodate, možete pogledati šta sve otkupljujemo na :OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.