Odlikovanja -Znak priznanja zajednice
Odlikovanja su znak priznanja zajednice za istaknute zasluge. Odlikovani mogu biti: pojedinci, ustanove, vojne jedinice, društva i organizacije. Neka odlikovanja donose posebne povlastice. Odlikovanja se dodjeljuju na velikim svečanostima kako bi se istaklo značenje tog čina. I medalje koje dobivaju sportaši svojevrsna su odlikovanja. Za prvo mjesto se dobiva zlatna, za drugo srebrna, a za treće brončana medalja. Najstarija su se odlikovanja delila za vojne zasluge, još prije više od tri hiljade godina. Bile su to rimske falere- metalne pločice koje su se nosile na grudima. Mnogo kasnije, tek u 15. veku odlikovanja se pojavljuju u današnjim obliku. A dele ih zapadnoevropski vladari velikašima, koji su ih bilo čim obavezali.
Terminologija
Red reči (latinski: ordo), u slučaju o kome se govori u ovom tekstu, može se pratiti do viteških redova, uključujući i vojne redove. Koji zauzvrat vode ime svoje organizacije do imena katoličkih verskih redova.
Odlikovanja su počela da se stvaraju ad hoc i bila su više zastupljena na dvorovima. Neki su bili samo počasni i postepeno su značke ovih ordena (tj. udruženja) počele da se neformalno nazivaju ordeni. Kao rezultat toga, moderna razlika između ordena i odlikovanja ili insignija, postala je donekle zamagljena. Dok neki ordeni danas zadržavaju prvobitni pojam udruženja ili društva pojedinaca. Drugi ne prave nikakvu razliku, a „orden“ može biti čak i naziv odlikovanja.
Većina istorijskih viteških redova podrazumeva članstvo u grupi, obično u bratstvu. U nekoliko ekskluzivnih evropskih naloga članstvo je ili je takođe bilo ograničeno po broju. Redovi često dolaze u više klasa, uključujući vitezove i dame u imitaciji originalnih viteških redova.
Odlikovanja – Istorija
Savremeni nacionalni ordeni, ordeni za zasluge i odlikovanja, proizašli su iz kulture viteških redova uspostavljenih u srednjem veku. Prvobitno vojnih redova srednjeg veka i krstaških ratova, koji su potom izrasli iz prvobitnih katoličkih verskih redova.
Dok su ovi viteški redovi bili „društva, zajedništva i viteški koledži“, koje je osnovala Sveta stolica ili evropski monarsi u imitaciji vojnih redova krstaških ratova. Dodeljivanje članstva u takvim društvima postepeno se razvilo u čast koja se može dodeliti u znak priznanja usluge ili da bi se obezbedila lojalnost određene klijentele. Neka od najviših odlikovanja moderne Evrope. Kao što su Orden zlatnog runa, engleski Orden podvezice, danski Orden slona i Škotski Orden čička, stvoreni su tokom tog doba. Oni su u suštini bili dvorske prirode, karakterisani bliskim ličnim odnosima između članova redova i vladara reda.
Odlikovanja prema časti
Do vremena renesanse, većina evropskih monarha je ili stekla postojeći viteški red, ili je stvorila nove, da bi nagradila lojalne civilne, a posebno vojne zvaničnike. Međutim, takva odlikovanja su ostala nedostupna široj javnosti. Pošto je plemićki čin ili rođenje obično bio preduslov za prijem.
U 18. veku ove ideje su se postepeno menjale i ordeni su se od „časnih društava” razvili u vidljive počasti. Primer ovog postepenog razvoja može se videti u dva reda koje je osnovala Marija Terezija od Austrije. Dok je Vojni orden Marije Terezije (1757.) bio otvoren za svakog zaslužnog vojnog oficira bez obzira na socijalno poreklo, i davao je plemićke titule onima koji ih već nisu imali. Orden Svetog Stefana Ugarskog (1764.) je i dalje zahtevao da trebalo je imati najmanje četiri generacije plemenitih predaka.
Još danas, mnoge dinastičke ordene dodeljuju kraljevske porodice dostojnim pojedincima za službu i dostignuća.
Orden za zasluge
Godine 1802. Napoleon je stvorio Legiju časti (Legion d’honneur), koja se mogla dodeliti svakoj osobi, bez obzira na status, za hrabrost u borbi ili za 20 godina istaknute službe. Iako je još uvek zadržao mnoge odlike viteškog reda, bio je to prvi moderni nacionalni orden za zasluge i danas je najviša francuska nagrada. Francuska legija časti služila je kao model za brojne moderne ordene za zasluge u zapadnom svetu. Kao što su Orden Leopolda u Belgiji (1832) i Orden Britanske imperije u Ujedinjenom Kraljevstvu (1917). Ordeni za zasluge zasnovani na francuskoj Legiji časti obično zadržavaju pet klasa u skladu sa navikama viteških ordena.
U komunističkim zemljama, ordeni za zasluge obično dolaze u jednom do tri stepena, sa samo značkom koja se nosi sa ili bez trake na grudima. Primer komunističkog ordena za zasluge bio je jednorazredni Orden Lenjina Sovjetskog Saveza (1930). Međutim, za razliku od zapadnih ordena, komunistički ordeni su mogli biti dodeljeni pojedincu više puta. Nakon raspada sovjetskog bloka 1990-ih, većina istočnoevropskih zemalja vratila se na poretke zapadnog stila prvobitno uspostavljene pre uspona komunizma.
Odlikovanja danas
Danas mnoge zemlje imaju neki oblik odlikovanja za zasluge ili nacionalna odlikovanja. I tajlandski orden belog slona i japanski orden izlazećeg sunca stari su preko 100 godina. U Kanadi i nekim kraljevstvima Komonvelta, Orden za zasluge je najviša civilna čast. Kanada ima Orden Kanade i pokrajinske ordene kao što je Red Nove Škotske. Australija ima Orden Australije, a Novi Zeland dodeljuje Orden Novog Zelanda i Novozelandski Orden za zasluge. Orden Mapungubvea je najviša čast u Južnoj Africi, dok Ordeni Lutulija i Baobaba postoje pored drugih odlikovanja. Sjedinjene Države dodeljuju Orden časti pripadnicima svoje vojske za dela hrabrosti, a Predsedničku medalju slobode i Kongresnu zlatnu medalju civilima. Legija zasluga je jedino odlikovanje Sjedinjenih Država koje se može izdati u nagradnim diplomama (slično kao viteški orden ili određeni ordeni za zasluge), ali diplome za nagrađivanje se daju samo stranim državljanima, obično visokim vojnim oficirima ili državnim zvaničnicima.
Švajcarska ne dodeljuje nikakve ordene. Član 12. švajcarskog ustava iz 1848. zabranjivao je prihvatanje počasti i titula švajcarskim građanima. Trenutni Ustav iz 1999. nema posebnu zabranu, ali savezni statut efektivno nastavlja zabranu tako što zabranjuje nosiocima stranih ordena da obavljaju javne funkcije.
Kabinet Švedske je 1974. godine doneo uredbu kojom se zabranjuje švedskom monarhu da dodeljuje članstvo u ordenima švedskim državljanima. Sami ordeni nisu ukinuti, već se i dalje dodeljuju samo kraljevski ordeni Serafima i Polarne zvezde (oba ustanovljena 1748. godine), i to samo stranim državljanima i licima bez državljanstva. Godine 1995. propis je izmenjen, dozvoljavajući monarhu da dodeli dva preostala aktivna ordena članovima švedske kraljevske porodice.
Mogu ih dobiti svi građani
Savremena odlikovanja su obično otvoreni za sve građane određene zemlje, bez obzira na status, pol, rasu ili veru; može postojati minimalna starost za ispunjavanje uslova. Nominacije vrše ili privatni građani ili državni službenici, u zavisnosti od zemlje. Odlikovanje se može opozvati ako je nosilac osuđen za krivično delo ili se odrekne državljanstva. Neki ljudi nominovani za odlikovanje to odbijaju.
Vojna priznanja i odlikovanja
Vojne nagrade i ordeni su odlikovanja koja se dodeljuju kao znak časti za vojničko herojstvo, zaslužnu ili izuzetnu službu ili dostignuće. Ordenje je često medalja koja se sastoji od trake i medaljona.
Civilna odlikovanja koja se dodeljuju vojnim licima ne treba smatrati vojnim odlikovanjima, iako neki viteški ordeni imaju civilne i vojne podele. Odlikovanja koja primaju pripadnici policije i vatrogasne brigade ponekad se mogu smatrati uz vojna odlikovanja, po kojima se mogu modelirati, iako striktno nisu vojne nagrade.
Istorija vojnih odlikovanja
ordeni su poznati od davnina. Staro egipatsko kraljevstvo je imalo Orden zlatnog ovratnika, dok je Novo kraljevstvo odlikovalo Orden zlatne muhe. Kelti i Rimljani su nosili tork ili su dobijali druga vojna odlikovanja kao što je hasta pura, koplje bez vrha. Dajaci su nosili i još uvek nose tetovaže, itd. Ogrlice i narukvice su davane tokom ranog srednjeg veka, razvijajući se u velike, bogato ukrašene ogrlice, često sa priveskom (obično medalja).
Najstarija vojna odlikovanja koja se još uvek koriste su švedska For tapperhet i falt („Za hrabrost u polju“) i For tapperhet till sjoss („Za hrabrost na moru“) koja se dodeljuju oficirima i vojnicima švedskih oružanih snaga koji su – kao nazivi medalja sugerišu — pokazana hrabrost na terenu ili na moru u ratu. Orden je ustanovio švedski kralj Gustav III 28. maja 1789. godine, tokom njegovog rata protiv Rusije. Iako je tehnički još uvek aktivna, u praktične svrhe je neaktivna, jer nije dodeljivana od 1915. Sledeća najstarija je austrougarska počasna medalja Tapferkeits Medaille za hrabrost 1789–1792. Ovu medalju ustanovio je 19. jula 1789. godine car Josif II.
Još jedno od najstarijih vojnih odlikovanja koje se još uvek koristi je Poljski ratni orden Virtuti Militari (latinski za „Za vojnu hrabrost“). Prvi put je dodeljena 1792. godine.
Falsifikat
Mnogi ljudi su kovali medalje da bi orden izgledao vrednije ili da bi neko izgledao kao odlikovaniji vojnik. Falsifikati medalja mogu uključivati: dodavanje delova, graviranje imena poznatog vojnika na njoj ili stvaranje potpuno nove medalje. Falsifikovanje medalja je nezakonito u većini zemalja i može biti kažnjivo zatvorskom kaznom.
Vojna odlikovanja u Srbiji
Srbija ima dugu istoriju vojne tradicije i hrabrosti, a zemlja ima niz vojnih priznanja i odlikovanja kojima se odaje priznanje za hrabrost i požrtvovanost njenih vojnika.
Jedno od najviših odlikovanja koje se može dodeliti pripadniku Vojske Srbije je Orden Karađorđeve zvezde. Koji nosi ime osnivača zemlje Karađorđa Petrovića. Orden se dodeljuje za dela hrabrosti i izuzetne službe i podeljen je u pet klasa. Dobitnici ordena imaju pravo da nose karakteristična obeležja na uniformi.
Još jedno prestižno priznanje je Orden belog orla, koji je najviše državno odlikovanje u Srbiji. Dodeljuje se za izuzetna dostignuća u diplomatiji, kulturi, nauci i drugim oblastima. Kao i za izuzetan vojni rok. Orden je prvobitno ustanovljen 1883. godine i odlikovan je mnogim istaknutim ličnostima kroz srpsku istoriju.
Medalja za hrabrost je još jedno značajno vojno odlikovanje, koje se dodeljuje pripadnicima Vojske Srbije koji su pokazali izuzetnu hrabrost u borbi. Podeljen je na nekoliko klasa, u zavisnosti od stepena iskazane hrabrosti. A često ga prati i počasno priznanje.
Medalja za zasluge dodeljuje se vojnicima koji su pokazali izuzetan učinak i posvećenost u obavljanju dužnosti. Često se daje vojnicima koji su služili više puta ili koji su dali značajan doprinos svojoj jedinici.
Ostala vojna priznanja u Srbiji su Medalja za vojničku vrlinu, Spomen medalja za NATO bombardovanje Jugoslavije i Medalja za učešće u mirovnim operacijama.
Ova odlikovanja oslikavaju dugu i ponosnu vojnu istoriju Srbije. I služe kao podsećanje na hrabrost i požrtvovanost onih koji su časno i odlikovano služili svojoj zemlji.
Srbija – Odlikovanja
Evo liste nekih od vojnih priznanja u Srbiji sa kratkim objašnjenjem:
- Orden Karađorđeve zvezde: Ovo je jedno od najviših vojnih odličja u Srbiji i nosi ime Karađorđa Petrovića, osnivača moderne Srbije. Dodeljuje se za dela hrabrosti i izuzetne službe i podeljena je u pet razreda.
- Orden belog orla: Ovo je najviše državno odlikovanje u Srbiji i dodeljuje se za izuzetna dostignuća u diplomatiji, kulturi, nauci i drugim oblastima, kao i za izuzetan vojni rok.
- Medalja za hrabrost: Ovo priznanje dodeljuje se pripadnicima Vojske Srbije koji su pokazali izuzetnu hrabrost u borbi. Podeljen je na nekoliko klasa, u zavisnosti od stepena iskazane hrabrosti.
- Medalja za zasluge: Ova medalja se dodeljuje vojnicima koji su pokazali izuzetan učinak i posvećenost u svojim dužnostima. Često se daje vojnicima koji su služili više puta ili koji su dali značajan doprinos svojoj jedinici.
- Medalja za vojničku vrlinu: Ova nagrada se dodeljuje vojnicima koji su pokazali izuzetno vođstvo, disciplinu i hrabrost u opasnosti.
- Spomen medalja za NATO bombardovanje Jugoslavije: Ova medalja je ustanovljena u znak sećanja na NATO bombardovanje Srbije 1999. godine i dodeljuje se pripadnicima Vojske Srbije koji su služili u to vreme.
- Medalja za učešće u mirovnim operacijama: Ova nagrada se dodeljuje vojnicima koji su učestvovali u mirovnim operacijama u inostranstvu i dali značajan doprinos uspehu tih operacija.
- Medalja za odbranu Srbije: Ova medalja se dodeljuje vojnicima koji su pokazali izuzetnu hrabrost i hrabrost u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Ovo su samo neka od vojnih priznanja i odlikovanja u Srbiji, a svako od njih predstavlja drugačiji aspekt vojne službe i hrabrosti. Oni služe kao podsećanje na žrtve koje su podneli pripadnici Vojske Srbije i važnost njihove uloge u zaštiti svoje zemlje i njenog naroda.
Značaj vojnih odlikovanja
Vojna odlikovanja su važna jer označavaju priznanje za hrabrost, požrtvovanost vojnika u vršenju dužnosti. Ove nagrade odaju počast žrtvama koje su podnijeli vojnici i priznaju njihov doprinos naciji. Vojne nagrade služe kao simbol uvažavanja i zahvalnosti onima koji su svoje živote stavili na kocku da bi odbranili svoju zemlju.
Vojne nagrade predstavljaju opipljivo i trajno priznanje zasluga i hrabrosti vojnika. Oni služe kao podsetnik na žrtve koje su vojnici podneli u odbrani svoje zemlje i inspirišu druge da krenu njihovim stopama. Ove nagrade takođe pomažu u podizanju morala među vojnicima i podstiču ih da nastave da služe svojoj zemlji časno i odlikovano.
Štaviše, vojne nagrade su važan deo vojne kulture i tradicije. Oni su često puni istorije i predstavljaju vrednosti i ideale koje vojska podržava. Na primer, u Srbiji vojna priznanja kao što su Orden Karađorđeve zvezde i Orden belog orla predstavljaju dugu i ponosnu vojnu istoriju zemlje.
Vojne odlikovanja su od suštinskog značaja za odavanje počasti i priznanja hrabrosti i žrtava koje su vojnici podneli. Oni su simbol uvažavanja i zahvalnosti prema onima koji su svoj život posvetili služenju svojoj zemlji. Vojne nagrade inspirišu druge da idu njihovim stopama, podižu moral među trupama i važan su deo vojne kulture i tradicije.
Kriterijumi za dobijanje vojnih odlikovanja
U Srbiji postoje razna vojna priznanja i odlikovanja koja se dodeljuju vojnicima koji su pokazali izuzetnu hrabrost, posvećenost i služenje. Međutim, postoje određeni kriterijumi koji moraju biti ispunjeni pre nego što se vojnik može uzeti u obzir za nagradu.
Kriterijumi za dobijanje različitih vrsta vojnih odlikovanja u Srbiji variraju u zavisnosti od toga koja je nagrada u pitanju. Na primer, medalja za hrabrost se dodeljuje vojnicima koji su iskazali izuzetnu hrabrost i hrabrost u borbi, dok se medalja za zasluge dodeljuje vojnicima koji su pokazali izuzetan učinak i posvećenost u svojim dužnostima.
Da bi bili uzeti u obzir za nagradu, vojnici prvo moraju da ispune kriterijume podobnosti koje je odredilo telo za dodelu nagrada. Ovo može uključivati određena dela hrabrosti ili izuzetne službe, ili ispunjavanje određenih uslova za dužinu službe. Pored toga, vojnike za nagradu mora predložiti pretpostavljeni oficir koji može potvrditi njihova dela ili službu.
Kvaliteti kao što su hrabrost, vođstvo i disciplina su takođe važni faktori koji se uzimaju u obzir prilikom dodele vojnih odlikovanja. Vojnici koji su pokazali izuzetnu hrabrost i hrabrost suočeni sa opasnošću, ili koji su pokazali izuzetno vođstvo i disciplinu, verovatnije će biti uzeti u obzir za nagrade.
Da bi bili uzeti u obzir za dodelu vojnog odlikovanja u Srbiji, vojnici moraju da ispunjavaju kriterijume podobnosti koje je odredilo telo za dodelu nagrada i da ih imenuje pretpostavljeni oficir. Pored toga, vojnici moraju posedovati određene kvalitete kao što su hrabrost, vođstvo i disciplina. Ovi kriterijumi obezbeđuju da se vojne nagrade dodeljuju samo onima koji su ih zaista zaslužili i da su istinski odraz posvećenosti i služenja vojnika koji ih dobijaju.
Značaj vojnih odlikovanja u Srbiji
Vojna priznanja u Srbiji imaju veliki značaj za vojnike i njihove porodice, kao svedočanstvo o žrtvama koje su ovi hrabri ljudi i žene podneli u službi svoje zemlje. Ove nagrade su više od simbola priznanja i uvažavanja, one predstavljaju čast i ponos koji dolazi sa služenjem u vojsci.
Vojnicima su vojne nagrade izvor motivacije i inspiracije, ulivaju osećaj ponosa i svrhe u njihovoj službi. Oni su opipljiv podsetnik na žrtve koje su podneli i važnost njihove službe za svoju zemlju. Vojne nagrade takođe pomažu da se podigne moral i stvori osećaj drugarstva među kolegama vojnicima. Jačajući veze bratstva i sestrinstva u vojsci.
Za porodice vojnika koji su dobili vojna priznanja, ove počasti služe kao izvor ponosa i priznanja za službu voljene osobe. Pružaju osećaj zatvorenosti i zadovoljstva, znajući da žrtve njihovih voljenih nisu ostale nezapažene ili necenjene. Vojne nagrade takođe služe kao način da porodice odaju počast svojim najmilijima i odaju počast njihovoj službi i žrtvi.
U Srbiji je bilo mnogo vojnika koji su za izuzetnu zaslugu i hrabrost dobili vojna priznanja. Jedan takav vojnik je Milorad Komarčević, koji je za svoje delovanje tokom Kosovskog rata odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde. Tokom sukoba je pokazao izuzetnu hrabrost i hrabrost, predvodeći svoju jedinicu u brojnim uspešnim operacijama protiv neprijateljskih snaga. Nagrada ne samo da je prepoznala njegovu službu, već je i inspirisala buduće generacije vojnika da krenu njegovim stopama.
Drugi vojnik koji je dobio Orden za hrabrost je Zoran Radosavljević. Ordenom je odlikovan za nesebično delovanje tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, kada je spasavao civile iz zapaljene zgrade u Beogradu. Njegovi postupci pokazali su hrabrost i hrabrost srpske vojske i inspirisali druge da slede njegov primer.
Zaključak
U zaključku, vojna odlikovanja u Srbiji predstavljaju hrabrost, požrtvovanost i požrtvovanost vojnika koji su časno i zasluženo služili svojoj zemlji. Ove nagrade su više od simbola priznanja i uvažavanja, one predstavljaju hrabrost i posvećenost onih koji su se odazvali pozivu.
Vojne nagrade služe kao izvor motivacije i inspiracije za vojnike, podižući moral i jačajući veze bratstva i sestrinstva u vojsci. Oni su i izvor ponosa i priznanja porodicama vojnika koji su ih primili, odajući počast zaslugama i žrtvi svojih najmilijih.
Važno je da čitaoci saznaju više o vojnoj istoriji Srbije i žrtvama koje su podnijeli njeni vojnici. Razumevanjem značaja vojnih nagrada, možemo bolje da cenimo posvećenost i posvećenost onih koji služe vojsku. Takođe možemo odati počast njihovim žrtvama pokazujući našu podršku i zahvalnost za njihovu službu.
Odlikovanja u Srbiji predstavljaju najbolje vojnike u zemlji i služe kao podsećanje na žrtve koje su podneli u službi svoje zemlje. Učeći više o vojnoj istoriji Srbije i hrabrim muškarcima i ženama koji su služili, možemo steći veće priznanje za žrtve koje su podneli i pokazati našu podršku njihovoj službi.
Ukoliko posedujete ordene, medalje, odlikovanja i antikvitete koje bi želeli da prodate po najboljim cenama otkupa u Beogradu, možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.