Kubura je starinsko vatreno oružije

Kubura ili kremenjača starinsko je vatreno oružje koje se puni barutom i ispaljuje iz jedne ruke. Nalik je starinskim pištoljima. Naziv joj potiče iz turskog jezika u kome kubur znači mala puška, ili tesan, uzak prolaz, tegoba, nevolja. Prvi put se u izvorima spominje 1476. kao oružje koje se koristilo za obranu od Turaka Osmanlija. Nije bila u široj upotrebi do 18. veka kada Osmanlije počinju s obimnijim uvozom pištolja i delova pištolja iz Italije i iz Srednje Evrope. Domaće radionice na Balkanu dorađuju oružje ukrašavajući ga po zahtjevima lokalnog stanovništva. Kubure su se nosile zadenute u široki pas, pojedinačno ili u paru. Za jahanje odlagane su u futrole od krute kože, kuburluke, prebačene preko sedla.

Kubura se koristila u Hrvatskoj za vreme ,,Vazmenog trodnevlja“ kad bi ih nosili čuvari Isusovog groba. Kao i za davni običaj pucanja za Uskrs, koji se održao do današnjeg dana. Sastavni su deo opreme alkarskih momaka u Sinjskoj alki.

Kubure današnjice koriste za paljenje kremen ili kapsulu. Mogu biti izrađene s glatkim ili izrezbarenim cevima. Kubure koje se izrađuju radi jakog pucnja, najčešće imaju glatke cevi.

Kubura pištolj

Kubura je bila popularna u razdoblju od 16. do 19. veka i bila je sastavni deo naoružanja mnogih vojski i trupa delom Evrope i sveta. Uz to, kubura je bila popularna i među lovcima, koji su je koristili za lov na divlje životinje.

Iako je kubura danas manje popularna i uglavnom se koristi u istorijske i rekonstrukcijske svrhe. Ona je i dalje vredan primer tehnološkog i istorijskog razvoja oružja.

Kubura je bila posebno popularna u regionu Balkana, posebno u Bosni i Hercegovini, gde je korišćena kao simbol nacionalnog ponosa i otpora. Takođe su ga koristile trupe Otomanskog carstva, koje su okupirale region nekoliko vekova.

Dizajn kubure se vremenom razvijao, pri čemu su ranije verzije bile veće i teže, dok su kasnije verzije bile kompaktnije i lakše. Najraniji modeli su bili jednokratno oružje, ali su kasnije verzije mogle da sadrže više metaka.

Pored upotrebe u ratovanju i lovu, kubura se takođe koristila u tradicionalnim ceremonijama i proslavama. Danas se kubura prvenstveno koristi za istorijske rekonstrukcije i kao kolekcionarski predmet.

Vredi napomenuti da kubura, kao i mnoga antikna vatrena oružje, može biti opasna ako se njime pogrešno rukuje ili se nepravilno održava. Važno je poštovati odgovarajuće bezbednosne procedure i tražiti stručne savete kada rukujete starinskim vatrenim oružjem.

Kubure – Prodaja

Ako ste zainteresovani za kupovinu kubure, preporučujemo vam da detaljno istražite zakone i propise vaše zemlje u vezi sa starinskim vatrenim oružjem. Možda ćete želeti da se konsultujete sa licenciranim prodavcem ili sakupljačem koji može da vam pruži uputstva o tome gde da pronađete legitiman i legalan izvor vatrenog oružja kao što je kubura.

Jedna od opcija je da pretražujete sajtove za aukcije na mreži ili prodavnice antiknog vatrenog oružja. Međutim, važno je da budete svesni zakona i propisa u vašoj oblasti u vezi sa prodajom i kupovinom antiknog vatrenog oružja, kao i autentičnosti i stanja kubure koja se nudi.

Kuburu ćete možda moći da pronađete i preko udruženja kolekcionara, antikvarnica ili istorijskih društava. Ove organizacije će možda moći da vas povežu sa renomiranim dilerima ili da vam pruže informacije o predstojećim aukcijama ili rasprodajama.

U svakom slučaju, važno je da pažljivo rukujete starinskim vatrenim oružjem i da se uvek pridržavate odgovarajućih bezbednosnih procedura kako biste izbegli nesreće.

Važno je da kupovini kubure pristupite sa oprezom i da proverite autentičnost i stanje vatrenog oružja pre kupovine. Pored toga, budite svesni zakonskih uslova za posedovanje antiknog vatrenog oružja u vašoj oblasti i uverite se da ste dobili sve potrebne licence ili dozvole.

Kubura – Cena

Cena vatrenog oružja kubura može uveliko varirati u zavisnosti od nekoliko faktora. Jedan od najvažnijih faktora je starost vatrenog oružja. Starije vatreno oružje kubura koje je u dobrom stanju i ima proverenu istoriju može biti skuplje od novijih modela ili onih koji su u lošem stanju.

Još jedan faktor koji može uticati na cenu kubure je njena retkost. Neki modeli kubure su se proizvodili u ograničenim količinama ili su ih koristile samo određene vojne ili civilne grupe. Ovo retko vatreno oružje kubura može biti mnogo vrednije od uobičajenih modela.

Istorijski značaj kubure takođe može uticati na njenu vrednost. Ako je vatreno oružje kubura bilo u vlasništvu značajne istorijske ličnosti ili je korišćeno u značajnom istorijskom događaju, to može značajno povećati njegovu vrednost.

Konačno, stanje vatrenog oružja je takođe važan faktor. Kubura vatreno oružje koje je dobro održavano i u dobrom radnom stanju će generalno biti vrednije od onih koje je u lošem stanju ili je oštećeno.

Vredi napomenuti da cene vatrenog oružja kubura mogu uveliko varirati u zavisnosti od gore navedenih faktora i mnogih drugih. Pre kupovine kubure, važno je detaljno istražiti istoriju i stanje vatrenog oružja i konsultovati se sa licenciranim prodavcem ili kolekcionarom, koji može dati smernice o njegovoj autentičnosti i vrednosti.

Kubura na prodaju

Kubura je vrsta vatrenog oružja, teški pištolj sa mehanizmom paljenja na kremen masivog rukohvata. Puni se barutom i ispaljuje jednom iz ruke. Prvi put se na Balkanu pominje 1476. kao oružje koje se koristilo za odbranu od Turaka, ali pre KSVIII veka nije bilo u široj upotrebi. Tada Osmanlije počinju sa većim uvozom pištolja i delova pištolja iz Italije i iz srednje Evrope. Domaće radionice dorađuju oružje ukrašavajući ga po ukusu i zahtevima lokalnog stanovništva. Stanovništvo Balkana nazivalo je te teške pištolje, s masivnim rukohvatima – kubura-ma ili malim puškama. Bilo je i drugih naziva, ali su oni bili uvek ženskog roda. Kubure su se nosile zadenute u široki pojas – silav, pojedinačno ili u paru. Kod jahanja odlagane su u futrole od krute kože – kuburluke – prebačene preko sedla.

Evo nekoliko primera kubura koje možete pronaći u prodaji i koje imaju neku vrednost:

Pećanka, venedik Tome Vučiće Perišića

Kubura je iz XIX veka iz Peći i zapadnih zemalja; dužine: 56 cm; širina kod mehanizma za opaljenje: 6,5 cm; kalibar: 16 mm. Drška kubure je zaobljena, opkovana mesingom i tauširana biljnim ornamentima. Mehanizam za opaljenje je obložen i ukrašen mesingom. Oroz i zaštitnik oroza su od mesinga i sa donje strane su ukrašeni biljnim ornamentima. Sa leve strane oroza, nalazi se aplicirana mesingana pločica, ukrašena predstavama čoveka i životinje. Drveni deo kubure je izrezbaren biljnim ornamentima. Na donjem delu, ispod cevi, nalaze se dva mesingana ukrasa. Cev je ukrašena biljnim ornamentima. Na mestu spajanja cevi i drške, na gornjem delu, nalaze se tri crte (jedinice). Kubura se završava drškom, na čijem vrhu je jabučica.

Dancikinja, pećanka

Kubura je iz XIX veka, najverovatnije zapadnog porekla, iako podseća na pećanku, dancikinju ili calinu; dužina: 55 cm; cev: 35 cm; širina mehanizma za opaljenje: 6,5 cm; kalibar: 18 mm. Ima zaobljenu dršku, obložena je mesingom i ukrašena biljnim ornamentima. Oroz i zaštitnik oroza su od mesinga. Drveni deo kubure, kao i gornji deo cevi izrezbareni su biljnim ornamentima. Sa leve strane, iznad oroza, nalazi se aplicirana mesingana pločica, izgravirana biljnim ornamentima. Sa leve strane cevi, iznad oroza, nalazi se monogram. Na gornjem delu cevi, na sredini, su utisnuta slova „N.S.“ i slovo „F“. Sa desne strane, ispod mehanizma za opaljenje, ugravirani su znaci „I. I.I. I.“. Sa donje strane cevi nalaze se dve mesingane ploče.

Ledenica, šilja Tome Vučiće Perišića

Kubura je iz XIX veka, iz radionice u Risnu (Boka kotorska); dužina: 52 cm; širina mehanizma za opaljenje: 6 cm; kalibar: 20 mm. Sva je opkovana mesingom i izrezbarena biljnim ornamentima. Drška kubure je tanka, a vrh se završava u obliku šiljka, koji je opkovan mesingom. Gornji deo drške ukrašen je sa deset malih korala i devet belih metalnih ukrasa. Sa desne strane je mehanizam za opaljenje i barutna komora. Oroz je zaštićen mesinganim, ornamentisanim štitnikom. Donji deo cevi, od drške do vrha, obložen je mesingom sa dva mesingana prstena. Ispod cevi je arbija (šipka) za nabijanje punjenja cevi.XIX vek.

Prodajem kuburu

Kada prodavci žele da prodaju kuburu postoji nekoliko vrsta naziva sa kojima ih oglašavaju:

Nazivi po poreklu

Pištolji su bili izrađivani u gradovima Južne Srbije, Kosova i Metohije, Bosne i Hercegovine i Boka kotorske. Nazive su dobijali prema gradovima ili zemljama, s poznatom kvalitetnom proizvodnjom oružja, kao što su Venecija ili Breša, a da nisu imali nikakve veze sa stvarnim poreklom pištolja. Time se sugerirao visok kvalitet proizvoda, slično kao što je za dobre sablje bilo uobičajeno da se kaže “sablja dimiskija” iako najčešće nije bila iz Damaska, a vremenom je to postao epitheton ornans. Vremenom su „brend” stekle i neke kubure rađene u gradovima Balkana kao „pećanka“, „fočanka“ i „skadarka“.

Nazivi prema načinu izrade

Prema načinu izrade i bogatstvu ukrašavanja u narodu su kubure dobijale nazive „ledenica“ (okovana u srebro), „zlatka“ (okovana pozlaćenim srebrom), „merđankinja“ (ukrašena koralima) i „šilja“ (šiljato završenog rukohvata). Blistavi spoljašnji izgled „ledenice“ je svrstava u najelegantnije primerke pištolja uopšte, što je postignuto oblaganjem svih drvenih delova srebrom, kao i brižljivim ukrašavanjem, naročito livenjem i iskucavanjem.

Kako su se izrađivale kubure?

Kubure su bile ručno izrađivane vatreno oružje koje se sastojalo od nekoliko osnovnih delova.

Najvažniji deo kubure je bila cev. Koja se izrađivala od kvalitetnog čelika ili drugih materijala koji su bili otporni na visoku temperaturu i pritisak. Cev se izrađivala na posebnim strojevima i morala je biti precizno oblikovana. Kako bi se osigurala stabilnost i preciznost pri pucanju.

Drugi važan deo kubure je bio mehanizam za okidanje, koji omogućava ispaljivanje metka iz cijevi. Mehanizam se sastojao od okidača, opruge i drugih delova koji omogućavaju aktiviranje i oslobađanje energije, koja bi ispalila metak.

Kubure su takođe imale drvenu ili metalni rukohvat. Koji bi omogućavao stabilno držanje oružja prilikom pucanja. Osim toga, neke kubure su imale i ukrase i gravure na dršcima ili drugim dijelovima oružja. Što bi povećavalo njihovu estetsku vrijednost.

Svaka kubura je bila ručno izrađena i prilagođena korisniku. Što bi omogućilo bolju kontrolu oružja i veću preciznost prilikom pucanja. Danas se izrada kubura može smatrati zanatom i obično se koristi za izradu replike ili kao deo rekonstrukcija istorije.

Od kojih materijala su se izrađivale kubure ?

Kubure su bile izrađivane od različitih materijala, zavisno od vremenskog perioda u kom su proizvedene i mestu gde su se koristile. Najčešće su se koristili čelik i drvo, ali se ponekad koristilo i srebro, zlato, mesing ili drugi materijali za ukrasne dijelove kubure.

Kubure su bile popularno oružje u različitim kulturama. One su se koristile u vojne svrhe, kao i za lovačke i samoodbrambene namjene.

U nekim kulturama, poput turske i arapske, kubure su imale veliku kulturnu i simboličku važnost. One su se smatrale statusnim simbolom i bile su povezane s tradicijom i kulturom tim područja.

Ukrasi i dekoracije kubura bili su vrlo važni u tradicionalnim kulturama u kojima su se koristile, jer su predstavljali simbole snage, moći i autoriteta. Uzorci i gravure na kubura-ma često su bili povezani s lokalnom kulturom, običajima i religijom.

U nekim delovima sveta, kubure su ukrašavali finim graviranjem ili kovanjem metalnih dijelova, što bi im dalo izuzetnu estetsku vrednost. Osim toga, kubure su se često ukrašavale raznobojnim drvenim ili kožnim detaljima, što bi dodavalo dodatnu vrijednost oružju.

S druge strane, kubure su takođe imale i svoje nedostatke. Budući da se radi o vatrenom oružju koje se puni barutom i ispaljuje jednom rukom, bilo je potrebno puno vještine i prakse kako bi se s kuburom rukovalo na siguran i učinkovit način. Zbog toga su se često koristila druga oružja poput pušaka i pištolja, koji su bili lakši za korištenje.

Danas se kubure mogu smatrati istorijskim artefaktima i predmetima kulturnog nasleđa. Mnogi kolekcionari cene kubure zbog njihove istorijske vrednosti i estetske lepote. Postoje i posebne radionice koje se bave izradom replika kubure, koje se koriste u rekonstrukciji ili kao ukrasni predmeti u domovima i muzejima.

Koje sve vrste kubura postoje?

Postoji mnogo različitih tipova kubura, a obično se dele prema veličini, obliku, izgledu i upotrebi. Neke od najpoznatijih vrsta kubura su:

• Musket – Veliki jednocevni pištolj koji se koristi u vojne svrhe.
• Pištolj – Mala kubura koja se drži u jednoj ruci i koristi se za samoodbranu i napad.
• Karabin – Duga i lagana kubura, koja se koristi u lovu.
• Tromblon – Kubura kratke cevi koja se koristi za lansiranje eksplozivnih projektila.
• Pešadijska kubura – Velika kubura koja se koristi u vojne svrhe koja se može nositi preko ramena.
• Kubura za topove – Velika kubura koja se koristi u artiljerijske svrhe, koja se može pričvrstiti na top ili postaviti na postolje.

Osim ovih, postoje mnoge druge vrste kubura koje se razlikuju po veličini, obliku, materijalima i nameni.

Kubure širom sveta

Kubure su bile popularne širom sveta u različitim kulturama i vremenskim periodima. A svaka kultura je imala svoje specifične vrste kubura. Neke od najpoznatijih vrsta kubura širom sveta su:

1. Turska kubura – Turska kultura ima dugu tradiciju izrade i upotrebe kubura. Njihove kubure su obično ukrašene sa zlatom, srebrom i dragim kamenjem, a imaju karakterističan oblik sa dugom i uskom cijevi.
2. Indijska kubura – Indijska kubura je poznata po svojim lepim drvenim ručkama i bogato ukrašenim cevima. One su takođe često ukrašene životinjskim motivima i simbolima.
3. Kineska kubura – Kineske kubure se obično izrađuju od bambusa ili drveta, a imaju karakterističan oblik sa širokom cevi i kratkim drvenom drškom za stabilizaciju. One se tradicionalno koriste za lovačke svrhe i ribolov.
4. Arapska kubura – Arapske kubure su poznate po svojim ukrašenim drvenim ručkama i lijepo ukrašenim cevima. One su takođe poznate po svojim karakterističnim zvukovima prilikom ispaljivanja.
5. Američka kubura – Američka kubura se tradicionalno koristi u lovačke svrhe, a najpoznatija vrsta je Kentucky long rifle. Ova kubura ima dugu i usku cev i karakterističan oblik, a izrađuje se od drveta i metala.
6. Afrička kubura – Afričke kubure se koriste za lov i samoodbranu, a obično su izrađene od drva i metala. One se često ukrašavaju životinjskim motivima i simbolima. A neke od njih imaju čak i čarobne moći prema vjerovanju nekih afričkih naroda.

Ovo su samo neke od vrsta kubura širom sveta, a svaka kultura je imala svoje specifične vrste i načine izrade ovog oružja.

Zaključak

U zaključku, kubura je vrsta vatrenog oružja koje se razvilo u različitim kulturama širom svijeta u različitim vremenskim periodima. Imala je različite namene, kao što su lov, vojna upotreba, ceremonijalne svrhe i samoodbrana. Izrađivana je od različitih materijala kao što su drvo, metal, kosti i rogovi. A ukrašavana je različitim ukrasima poput zlata, srebra i dragog kamenja. Iako su kubure danas uglavnom zamenjene modernijim vrstama oružja, one i dalje predstavljaju važan deo istorije i tradicije mnogih kultura širom svijeta.

Ako posedujete staro oružje ili antikvitete, možee pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.