Mač je hladno oružje za sečenje ili ubadanje

Mač je hladno oružje za sečenje ili ubadanje. Sastoji se od šiljastog jednobričnog ili dvobričnog sečiva ugrađenog u dršku i zaštićenog metalnim poklopcem.

U početku su se mačevi pravili od bronze, a kasnije od gvožđa i čelika. Srednjovekovni mač je razvijen od mačeva prošlosti (kasno). Feudalni vitezovi su koristili mačeve držane obema rukama, a ne nemačku školu mačevanja. Koja je bila među prvima u Evropi. U srednjem veku najbolji mačevi su se pravili u Toledu i Damasku. Danas je japanska katana često prisutna u popularnoj kulturi.

Sa razvojem vatrenog oružja, mač dobija uglavnom simbolično značenje i koristi se kao ukras u današnjim vojskama. Prilikom vojne predaje mač se predaje neprijatelju, a pri degradiranju se uzima i lomi oficirski mač.

Mač danas uglavnom koriste sportisti koji se bave mačevanjem. Što je u užem smislu naziv za sportsku disciplinu dvojice takmičara naoružanih sportskim mačem ili sabljom. Ili čin sparinga u istorijskim evropskim borilačkim veštinama gde mačevanje poprima značenje same borbe sa ili bez oružja.

Mač je oružje za blisku borbu, iako ima i drugih upotreba, kao što su dekorativna ili ritualna. Sastoji se od zašiljenog jednostranog ili dvostranog sečiva, pričvršćenog za držač (dršku) i zaštićenog metalnim poklopcem (tok, korice ili štap). Precizna definicija pojma varira u zavisnosti od istorijske epohe ili geografskog regiona koji se razmatra. Mač se sastoji od dugačkog sečiva pričvršćenog za dršku. Oštrica može biti ravna ili zakrivljena. Ubodni mačevi imaju oštar vrh na oštrici i uglavnom su ravni. Mačevi za sečenje imaju naoštrenu ivicu sa jedne ili obe strane sečiva i često su zakrivljeni. Mnogi mačevi su dizajnirani i za ubadanje i za rezanje.

Neevropski mačevi uključuju mačeve sa jednom oštricom, kao što su bliskoistočni jatagon, kineski dao i japanska katana.

Istorija

Istorijski gledano, mač je nastao u bronzanom dobu, povećanjem dimenzija i težine noža. Najraniji primeri potiču iz oko 1600. godine pre nove ere. n. e. Mačevi iz gvozdenog doba ostali su kratki i bez krsta. Spata, koja se razvila u kasnoj rimskoj vojsci, preteča je evropskih mačeva srednjeg veka. Koji su prvobitno usvojeni kao mačevi seobe, a tek u srednjoj etapi srednjeg veka razvijeni su u klasične armijski mač sa krstom. U engleskom jeziku reč mač je nastala od staroengleske reči sweord.

Stari Grci su pravili mačeve kiphos. Zbog nedostatka dovoljno kvalitetnog metala (mačevi su prvobitno bili od bronze), ovi mačevi su bili kratki. Uglavnom su se razvijali u pravcu postizanja što veće inercije za zadavanje najjačeg udarca. Rimljani su prvi koristili čelične mačeve (gladius, spata). Rimska tehnika mačevanja bila je zasnovana na grčkoj, a mačevi su bili slični, s tom razlikom što je u rimskoj vojsci mač bio glavno oružje, dok je u staroj grčkoj vojsci bio sporedno oružje.

Početkom srednjeg veka u Evropi se razvija kvalitetniji čelik i nove legure, a mačevi postaju glomazni i teški. Srednjovekovna Spata se razvija iz rimske Spate. Feudalni vitezovi su, između ostalih, koristili veoma teške mačeve koje su se morale držati obema rukama – dvoručni mač, koji su kasnije usvojile razne najamničke grupe širom Evrope. Postojala je i posebna sinteza u vidu jednoručnog mača koji se mogao koristiti i jednom i sa dve ruke (tzv. Englesko kopile). U srednjem veku najbolji mačevi su se pravili u Pasauu. Kasnije su se tom centru pridružili i mnogi drugi centri naoružanja. Preko Damaska su u Evropu uvezene sablje (tzv. dimisci). Iako su dobili ime po Damasku, izrađivali su se u raznim radionicama na Bliskom istoku, ali najviše na Bliskom istoku.

Mač naroda Azije

Nomadski narodi Azije su se uglavnom oslanjali na sablje. Koje su se pokazale kao nezamenljive u konjičkim jurišima, a u istom periodu su izvršile snažan uticaj na evropske mačeve. Najpoznatiji evropski gradovi za izradu srednjovekovnih mačeva bili su Toledo i Sevilja u Španiji, i Milano i Venecija u Italiji. U našoj sredini najbolji i najlepši mačevi su se pravili u Dubrovniku i Risnu u Crnoj Gori. Razvoj mačeva i mačevanja u Japanu je imao veoma neobičan tok (čemu je svakako doprinela geografska izolovanost te zemlje) i ratnici ove zemlje ostali su zavisni od katana ili japanskih mačeva.

Sa približavanjem Novog veka mačevi gube svoju vojnu namenu, masu i veličinu. Samo sablja je zadržana u formacijskoj upotrebi među konjičkim jedinicama i kao deo paradne uniforme, među oficirima.

Praistorijska i drevna istorija

Prvo oružje koje se može nazvati „mačevima“ datira oko 3300. godine pre nove ere. n. e. Pronađeni su u Arslantepu u Turskoj i napravljeni su od arseničke bronze. Duge su oko 60 cm (24 inča). Neki od njih su ukrašeni srebrom.

Bronzano doba

Mač je evoluirao iz noža ili bodeža. Nož se od bodeža razlikuje po tome što nož ima samo jedno sečivo, dok bodež ima dve. Kada je izrada dužih sečiva postala moguća, od kasnog 3. milenijuma p. n. e. Na Bliskom istoku, prvi mačevi su napravljeni od arsenskog bakra, a zatim od kalajne bronze.

Oštrice duže od 60 cm (24 in) bile su retke i nisu bile praktične sve do kasnog bronzanog doba. Jer je Jangov modul bronze relativno nizak, pa bi se duža oštrica lako savijala. Razvoj mača iz bodeža bio je postepen. Prvo oružje koje se nedvosmisleno može klasifikovati kao mač, je ono pronađeno na minojskom Kritu. Datira iz oko 1700. godine pre nove ere. n. e. Dosegli su ukupnu dužinu od preko 100 cm. Ovo su mačevi tipa A iz egejskog bronzanog doba.

Jedan od najvažnijih i najtrajnijih tipova mačeva evropskog bronzanog doba bio je tip Nei II (nazvan po Julijusu Neiju koji ih je opisao). Takođe je poznat kao „Griffzungenschvert“. Ovaj tip se prvi put pojavio oko 13. veka pre nove ere. n. e. u severnoj Italiji (ili opšta pozadina polja urni). I opstala je tokom većeg dela gvozdenog doba, sa životnim vekom od oko sedam vekova. Tokom njihove ere, metalurgija se promenila od bronze do gvožđa, dok je osnovni dizajn ostao.

Nei

Nei II mačevi su izvezeni iz Evrope u Egejsko more, pa čak i u Ugarit, počevši oko 1200. godine pre nove ere. n. e. Drugim rečima, samo nekoliko decenija pre konačnog sloma dvorskih kultura tokom propasti bronzanog doba. Mačevi Nei II su mogli biti dugački i do 85 cm. Mada je većina njih bila u rasponu od 60 do 70 cm. Robert Drus je povezao mačeve Nei tipa II, koji su se proširili od južne Evrope do Mediterana, sa kolapsom bronzanog doba. Mačevi Nei II, zajedno sa nordijskim mačevima sa punim drškom, napravljeni su s obzirom na funkcionalnost i estetiku. Drške ovih mačeva bile su prelepo izrađene i često su sadržavale lažne zakovice kako bi mač učinili vizuelno privlačnijim. Mačevi danskog i severnonemačkog porekla obično su imali tri ili više lažnih zakovica na dršku.

Proizvodnja mač-eva u Kini je potvrđena iz bronzanog doba dinastije Shang. Tehnologija izrade bronzanih mačeva dostigla je najvišu tačku tokom perioda Zaraćenih država i dinastije Kin. Među mač-evima iz perioda Zaraćenih država korišćene su neke jedinstvene tehnologije. Kao što je livenje ivica visokog kalaja preko mekšeg jezgra sa malo kalaja, nanošenje šare u obliku dijamanta na sečivo (vidi mač Gouđen). Takođe jedinstveno za kinesku bronzu je dosledna upotreba kalajne bronze sa visokim sadržajem (17–21% kalaja) koja je veoma tvrda i puca ako je naprezanje preveliko. Dok su druge kulture preferirale bronzu sa nižim sadržajem kalaja (obično 10%), što savija se ako je previše napregnut. Iako su gvozdeni mač-evi pravljeni u isto vreme kada i bronzani mačevi, tek u ranom periodu Hana gvožđe je u potpunosti zamenilo bronzu.

Gvozdeno doba

Gvožđe je postalo sve češće od 13. veka pre nove ere. n. e. Pre toga je upotreba mač-a bila ređa. Gvožđe nije bilo kaljeno, iako je često sadržalo dovoljno ugljenika, ali je bilo kaljeno kao bronza čekićem. Ovo je učinilo gvozdene mačeve uporedivim ili malo boljim u pogledu snage i tvrdoće od bronzanih mačeva. I dalje su se savijali od upotrebe umesto da se vrate u prvobitni oblik. Međutim, lakša proizvodnja i veća dostupnost sirovina olakšali su opremanje čitavih armija metalnim oružjem, iako su i egipatske vojske bronzanog doba bile potpuno opremljene bronzanim oružjem.

Drevni mač-evi se često nalaze u grobnicama. Mač se često postavlja na desnu stranu tela. Mnogo puta je mač stavljan preko pokojnika. U mnogim grobovima iz kasnog gvozdenog doba mač i korice su savijeni za 180 stepeni. Ovo je poznato kao ubijanje mač-a. Sudeći po tome, oni su verovatno smatrali mačeve najmoćnijim predmetima.

Mač – Grčko-rimsko doba

U doba klasične antike, Partskog i Sasanidskog carstva u Iranu, gvozdeni mač-evi su bili uobičajeni. Grčki kiphos i rimski gladius su široko rasprostranjeni primeri ovog tipa, dugački oko 60–70 cm (24–28 in). Pozno rimsko carstvo uvodi dužu spatu (izraz za njihove vlastodršce, spatare, koji je postao titula dvorskog ranga u Carigradu), a od tada se termin dugi mač, primenjuje na mačeve koji su relativno dugi za njihovi odgovarajući period. Mač-evi iz Partskog i Sasanidskog carstva takođe su bili prilično dugački, sa dužinom sečiva nekih kasnosasanidskih mač-eva dostizali su skoro metar.

Persijska antika

U prvom milenijumu p. n. e. persijske armije su koristile mač koji je originalno bio skitskog dizajna, sa imenom akinaka (akinake). Međutim, velika osvajanja Persijanaca su učinila taj mač poznatijim kao persijsko oružje, do te mere da je istinska priroda tog oružja bila donekle izgubljena. Jer je ime akinaka bilo korišćeno za sve oblike mač-a u persijskoj armiji u upotrebi u tom periodu.

Smatra se da je izvorna akinaka bila mač sa dve oštrice dug 14 do 18 inča. Dizajn nije bio uniforman i drška je mogla da bude zaokružena sa rukohvatom koji je podsećao na bolok bodež, ili je oglavlje moglo da bude podeljeno ili da bude izrađeno u vidu „antene”. Korice su obično bile velike, sa dekorativnim ulazom. Bilo je omogućeno da se korice okače na pojas na desnoj strani korisnika. Zbog toga se pretpostavlja da je mač trebalo da bude izvlačen sa oštricom uperenom nadole, kako bi bio u pripravnosti za iznenadne napade.

Mač – Kineska antika

Kineski gvozdeni mač-evi su se pojavili u kasnijem periodu Zapadne dinastije Džou, ali gvozdeni i čelični mač-evi nisu bili u širokoj upotrebi do vremena dinastije Han i 3. veka p. n. e. Kineski dao (刀 pinjin dāo) ima jedno sečivo, ponekad se naziva sablja ili široki mač, i Đen (劍 ili 剑 pinjin jiàn) sa dve oštrice. Džanmadao (doslovno „mač za sečenje konja”), je ektremno dug, anti-konjički mač iz ere dinastije Song.

Vrste mačeva

Mačevi se razlikuju po težini, obliku, periodu pa i posebnoj nameni za koju su pravljeni. Po nameni mačevi se mogu podeliti na: borbene, sportske, ukrasne, ritualne, plesne (kao rekvizit) i ostale.

Osnovna podela borbenih mačeva je na lake i na teške. Laki borbeni mačevi se mogu podeliti na: sablje, rapire i špade. Teški borbeni ili dugi mačevi se mogu podeliti na: dvoručne, jednoiporučne (popularniji pod nazivom bastard) i jednoručne.

Sportski mačevi su: (sportski) mač, (sportska) sablja i floret.

Mačevi danas

Sa razvojem vatrenog oružja mač dobija uglavnom simbolično značenje, a u današnjim vojskama čuva se isključivo za ukras. Prilikom predaje, mač se predaje neprijatelju, a prilikom degradacije, oficirski mač se uzima i lomi.

Danas, međutim, mačeve uglavnom koriste sportisti koji se bave mačevanjem.

Mač – Anatomija

Anatomija mač-a se sastoji od nekoliko ključnih komponenti koje se spajaju da bi stvorile moćno i efikasno oružje. Ove komponente uključuju sečivo, dršku, štitnik i jabuku

Oštrica je najvažnija komponenta mač-a, jer je odgovorna za zadavanje smrtonosnog udarca protivniku. Oštrica može biti napravljena od različitih materijala. Uključujući čelik, gvožđe, pa čak i bronzu, a njen oblik može uveliko varirati u zavisnosti od nameravane upotrebe mač-a. Neke oštrice su ravne i uske, dok su druge zakrivljene i široke, dizajnirane za pokrete sečenja ili guranja.

Drška je obično je napravljena od drveta, kosti ili metala. Drška je ono što omogućava nosiocu da bezbedno uhvati mač i obezbeđuje polugu za kontrolu sečiva tokom borbe. Oblik i veličina drške takođe mogu da variraju u zavisnosti od dizajna mač-a i preferencija nosioca.

Štitnik, takođe poznata kao poprečna zaštita, je komad metala koji se nalazi između sečiva i drške. Njegova primarna svrha je da zaštiti ruku vlasnika od klizanja na sečivo tokom borbe. Oblik i veličina štitnika takođe mogu da variraju, od jednostavne ravne šipke do razrađenog dizajna.

Jabuka je uteg na kraju drške mač-a koji služi za balansiranje oružja i pruža dodatnu kontrolu tokom borbe. Jabuka može biti napravljena od različitih materijala, uključujući metal, kost, pa čak i drago kamenje u nekim slučajevima. Oblik i veličina vrha takođe mogu da variraju, od jednostavnog zaobljenog dugmeta do kitnjastog dizajna koji sadrži složene rezbarije i gravure.

Sve u svemu, anatomija mač-a je složen i zamršen sistem komponenti koje zajedno rade na stvaranju moćnog i efikasnog oružja. Svaka komponenta igra važnu ulogu u dizajnu mač-a, a razumevanje funkcije i svrhe svake od njih može vam pomoći da cenite lepotu i veštinu izrade ovog neverovatnog oružja.

Mačevanje

Mačevanje je umetnost upotrebe mač-a u borbi. Ima bogatu i raznoliku istoriju, a njegove tehnike i stilovi su se vremenom razvijali. U ovom tekstu ćemo istražiti različite stilove mačevanja, važnost mačevanja u istoriji i njegovu modernu primenu.

Postoji mnogo različitih stilova mačevanja, svaki sa svojim jedinstvenim tehnikama i filozofijama. Neki od najpopularnijih stilova uključuju:

Evropsko mačevanje, koje uključuje upotrebu dugog mač-a, rapira i sablje, između ostalog. Evropska borba mačevima naglašava rad nogu, ravnotežu i tajming.

Azijsko mačevanje, koje uključuje upotrebu katane, đian i dao, između ostalog. Azijska borba mačevima naglašava brzinu, agilnost i preciznost.

Istorijsko mačevanje, koje nastoji da ponovo stvori tehnike i stilove borbe mačevima iz određenih vremenskih perioda i kultura, kao što su srednjovekovni evropski ili feudalni Japan.

Značaj mačevanja u istoriji

Mačevanje je igralo značajnu ulogu u mnogim kulturama kroz istoriju. U srednjovekovnoj Evropi, vitezovi su od malih nogu obučavani u veštini mačevanja, a njihovo umeće sa mačem bilo je izvor velikog ponosa. Samuraji su u feudalnom Japanu takođe pridavali veliki značaj veštini mačevanja, a sposobnost upotrebe mača smatrana je znakom časti i statusa.

Borba mačevima je takođe bila važan deo mnogih istorijskih bitaka i sukoba. Veština i obuka mačevaoca često su mogli da naprave razliku između pobede i poraza. Na primer, u bici kod Aženkura 1415. godine, engleski streličari su uspeli da pobede mnogo veću francusku vojsku dobrim delom zahvaljujući svojoj veštini nošenja mač-a u borbi prsa u prsa.

Savremene primene mačevanja

Dok se mačevanje više ne koristi u ratovanju, umetnost mačevanja se i dalje praktikuje i uživa širom sveta. Mnogi ljudi proučavaju borbu mačevima kao oblik borilačkih veština ili za fitnes i rekreaciju. Moderno mačevanje takođe uključuje upotrebu replika i oružja od pene za bezbedni sparing i takmičenje.

Pored toga, tehnike i filozofije mačevanja su prilagođene savremenim kontekstima, kao što su samoodbrana ili scenska borba. Disciplina, fokus i fizička spremnost potrebni za mačevanje takođe ga čine popularnom aktivnošću za ljude svih uzrasta.

Mačevanje je oblik umetnosti koji je igrao značajnu ulogu u istoriji i nastavlja da se praktikuje i uživa i danas. Bilo da ste zainteresovani za borilačke veštine, istoriju ili samo tražite novi hobi, borba mačevima nudi jedinstveno i korisno iskustvo.

Mač i legende

Tokom istorije bilo je mnogo poznatih mač-eva koji su zaokupljali maštu i divljenje ljudi širom sveta.

Ekskalibur je možda najpoznatiji mač u zapadnoj književnosti i legendi. Prema legendi o Arturu, Ekcalibur je bio mač kralja Artura, a za njega se govorilo da poseduje magične moći koje ga čine jednim od najmoćnijih oružja na svetu. Govorilo se da samo pravi kralj Engleske može izvući mač iz kamena u koji je ugrađen. I da kada bude jednom izvučen, Eskalibur nikada ne može biti poražen u borbi.

Zulfikar je poznati mač u islamskoj istoriji, a povezuje se sa rođakom i zetom proroka Muhameda, Alijem. Prema legendi, Zulfikar je bio mač sa dve oštrice koji je Aliju dao sam prorok Muhamed. Rečeno je da poseduje neverovatnu moć i da ga je Ali koristio u mnogim bitkama, uključujući bitku kod Uhuda.

Joyeuse je poznati mač u francuskoj istoriji, a govorilo se da su ga koristili mnogi francuski kraljevi, uključujući Karla Velikog. Mač se danas nalazi u muzeju Luvr u Parizu i smatra se jednim od najvažnijih blaga Francuske monarhije. Za sečivo mač-a se kaže da je napravljeno od čelika iz Damaska. Koji je bio poznat po svojoj snazi i oštrini, i bio je ukrašen mnogim dragocenim draguljima i draguljima.

Ekcalibur, Zulfikar i Joyeuse su samo tri od mnogih poznatih mačeva koji su zaokupljali maštu i divljenje ljudi kroz istoriju. Ovi mač-evi nisu samo simboli moći i snage, već i kulture i legendi koje su se prenosile kroz vekove. Bilo da su stvarne ili izmišljene, priče i legende koje okružuju ove čuvene mačeve nastavljaju da inspirišu i očaravaju ljude širom sveta danas.

Zaključak

Mačevi su hiljadama godina igrali značajnu ulogu u ljudskoj istoriji. Od najranijih civilizacija do modernih vremena, mačevi su korišćeni i u praktične i u simbolične svrhe. U ovom članku smo istražili anatomiju mač-a, veštinu mačevanja i neke od najpoznatijih mačeva u istoriji.

Mačevi su korišćeni u različite svrhe kroz istoriju, uključujući samoodbranu, ratovanje i ceremonijalne prilike. Oni su takođe igrali značajnu ulogu u oblikovanju kultura i društava, pri čemu se mačevanje često povezivalo sa čašću, veštinom i plemenitošću.

Uprkos svom istorijskom značaju, mačevi se više ne koriste kao ratno oružje. Međutim, oni su i dalje popularni predmet proučavanja i fascinacije. Umetnost mačevanja se i danas praktikuje. Kako kao borilačka veština, tako i u rekreativne svrhe. Mačevi su i dalje zastupljeni u popularnoj kulturi, od knjiga i filmova do video igrica i stripova.

U zaključku, mač-evi su više od oružja – oni su simboli moći, časti i tradicije. Iako je njihova praktična upotreba možda smanjena, njihov kulturni značaj ostaje snažan kao i uvek. Bilo da ste istoričar, borilački umetnik ili jednostavno ljubitelj umetnosti i kulture, mač-evi nude bogatu i fascinantnu temu za istraživanje i uvažavanje.

Ukoliko posedujete staro oružje ili antikvitete možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.