Albanska golgota – Tragično putovanje kroz oluju Prvog svetskog rata
Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore. Nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, u zimu 1915/16. tokom Prvog svetskog rata. Ovo povlačenje je teklo u više kolona iz pravca Metohije ka obali Jadranskog mora. Gde su Savezničke komande organizovale transport brodovima i prihvat do bezbednosnih odredišta, grčkih ostrva u Jonskom moru, Italiji i severnoj Africi. Procenjuje se da je više desetina hiljada vojnika i civila stradalo tokom povlačenja, od posledica ranjavanja i iscrpljenosti. Nakon oporavka, oko 150.000 pripadnika Srpske vojske se priključilo savezničkim trupama na Solunskom frontu u junu 1916. Gde su vođene teške borbe sve do kraja rata i konačnog oslobođenja otadžbine. Svim učesnicima, koji su preživeli ovaj epski marš, a potom i žestoke borbe na Solunskom frontu, posle rata uručivana je čuvena spomen-medalja poznata kao Albanska spomenica.
Trojna invazija i pad Srbije
Posle pobede srpske vojske u Kolubarskoj bici, decembra 1914. na srpskom frontu do početka jeseni 1915. zavladalo je zatišje. Međutim, pod komandom feldmaršala Augusta Makenzena, Austrougarska Balkanska armija i 11. nemačka armija od oko 500.000 vojnika, 10 eskadrila aviona i sa brojnom rečnom flotilom na Dunavu i Savi, pokrenule su 6. oktobra 1915. najveću ofanzivu na Kraljevinu Srbiju. Do 15. oktobra 1915, uprkos krajnjem požrtvovanju srpske vojske, austrougarska balkanska vojska pravcem preko reke Save i Drine. I 11. nemačka armija preko Dunava zauzele su Beograd, Smederevo, Požarevac i Golubac. I stvorile širi mostobran južno od Save i Dunava, nateravši srpske trupe na povlačenje prema Južnoj Srbiji.
Tog istog dana, 15. oktobra 1915. bez objave rata, dve bugarske kompletne armije potisnule su slabe srpske jedinice. Prodrle u dolinu Južne Morave kod Vranja i do 22. oktobra 1915. zauzele Kumanovo, Štip, Skoplje, prekinule moravsko-vardarsku komunikaciju i onemogućile povlačenje srpske vojske prema grčkoj granici i Solunu. Druga polovina oktobra i početak novembra protekli su u povlačenju srpske vojske prema jugu. Srpska vojska i izbeglice su se našle u bezizlaznoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Put prema Solunu je presečen. Austrougarska vojska sa severozapada, nemačka vojska sa severa i bugarska armija sa juga i istoka napreduju prema Kosovu sa jedinim ciljem. Da unište Srpsku vojsku u rasulu. Jedini put Srpskoj vojsci i izbeglicama prema saveznicima i jadranskoj obali vodio je preko albanskih planina.
Albanska golgota – Austrougarsko-nemačka i bugarska ofanziva
Pod pritiskom velike austrougarsko-nemačke i bugarske ofanzive, Vrhovna komanda srpske vojske 24. novembra 1915. godine odlučila je da se trupe vojske povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko more. Ta odluka je doneta posle neuspelog pokušaja da se vojska povuče dolinom Vardara. Zbog prodora bugarske armije, presecanja komunikacija i izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna. Srpska vojska je uspela da izbegne okruženje. Ali se vojni i državni vrh našao pred dilemom šta dalje da bi se izbegla najopasnija kriza od početka rata. Kapitulacija se kategorički odbacila jer je ona značila kraj države. A predlog vojvode Živojina Mišića da se izvrši protiv udar je odbijen jer nije bio adekvatan odnosu snaga. Državni vrh doneo je ipak odluku da se izvrši povlačenje preko Albanije ka jadranskoj obali tamo bi ih dočekali Saveznici pomogli da se oporave. A onda bi se oporavljena Srpska vojska pridružila savezničkim snagama na Solunskom frontu.
U Rimu je 23. novembra 1915. osnovana komisija za snabdevanje sastavljena od vojno-pomorskih izaslanika Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Rusije, Italije i vojnog izaslanika Srbije. Dogovoreno je da se obrazuju baze u Skadru i Draču gde bi se odmah počeli upućivati saveznički brodovi sa hranom i drugim potrebama. U međuvremenu srpska vlada postiže sporazum sa predsednikom albanske vlade Esad pašom. Koji se svrstao u saveznike, o prelasku Srpske vojske preko Albanije.
Povlačenje
Stanje srpske vojske je bilo izuzetno nepovoljno, vladao je opšti zamor, slaba ishrana, nedostatak ratnog materijala, a pristizala je zima. Prva kolona je krenula, 26. novembra 1915. iz Prizrena preko Vezirovog mosta prema Skadru i Lješu. U kojoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor. Nekoliko dana kasnije, 30. novembra 1915. iz Prizrena kreće druga kolona. Ali drugim pravcem, preko Ljum Kule, Piškopeje, Elbasana i Tirane.
A iz Peći u povlačenje kreću sve tri srpske armije, glavnina vojske, pravcem Peć – Andrijevica – Podgorica – Skadar. Trupe Novih oblasti pravcem Đakovica – Vezirov most – Ljum Kula – Skadar. A Timočka vojska i odredi iz zapadne Makedonije preko Piškopeje, Debra i Struge u Elbasan. Srpska vlada je krenula 24. novembra iz Prizrena preko Ljum Kule u Skadar. A za njom je krenula 26. novembra 1915. i Vrhovna komanda.
Iako je stanje bilo zrelo za kapitulaciju, pojavila se ideja o kontraofanzivi koja je poticala od vojvode Živojina Mišića. Na četiri sastanka (29. novembar – 1. decembar) sa Stepom Stepanovićem, Pavlom Jurišićem Šturmom i Mihailom Živkovićem, Mišić je predlagao kontraofanzivu. Ideja nije prihvaćena, te je preostalo da se postupi po naređenju Vrhovne komande.
Uništivši ili zakopavši teške i poljske topove, srpska vojska je krenula 3. decembra put Crne Gore i Albanije. Kretanje je bilo sporo po zaleđenim putevima. A dodatni problem su predstavljali napadi Albanaca koji nisu priznavali vlast Esad-paše Toptanija, saveznika Srbije. 13. decembra glavnina srpske vojske je bila između Andrijevice i Podgorice. A u periodu od 15. do 21. decembra je stigla u okolinu Skadra. Prema podacima srpske Vrhovne komande, na albansku obalu je stiglo oko 110.000 vojnika i 2.350 oficira. Pretpostavlja se da je od početka povlačenja život izgubilo oko 72.000 ljudi. Ukupno je preko Albanije prešlo oko 54.000, a preko Crne Gore oko 90.000 ljudi.
Albanska golgota – Dolazak na jadransku obalu
Posle više od mesec dana teških marševa, po lošem vremenu, srpska vojska se okupila kod Skadra, Drača i Valone. Dolazak na albansku jadransku obalu nije značio i konačan spas. Na samoj obali veliki saveznici nisu bili organizovali zadovoljavajući prihvat, a jedan saveznik (Italija) se ponašao kao neprijatelj. 28. decembar Nikoli Pašiću je uručena izjava italijanske vlade u kojoj je rečeno da srpska vojska ne prelazi reku Škumbu da ne bi došla u sukob sa italijanskom vojskom. U korist Srba je intervenisala ruska diplomatija; pred ruskim poslanikom u Rimu, italijanski ministar spoljnih poslova Sidnej Sonino se branio da je učinio sve što je mogao za spas srpske vojske što se nije kosilo sa „životnim interesima Italije“.
Nikola Pašić je 15. januara 1916. uputio cirkular ruskom caru Nikolaju II tražeći pomoć. On je stigao do cara Nikolaja 18. januara i istog dana je Nikolaj poslao telegram kralju Velike Britanije i predsedniku Francuske, u kome je rekao da ako srpska vojska ne bude spasena, da će Rusija raskinuti savez sa njima. Intervencija ruskog cara je ubrzala savezničku pomoć, a italijanska vlada je dozvolila Srbima da uđu u Valonu.
Dolazak na Krf
Dana 28. januara francuska vlada je odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska. Od toga dana saveznički brodovi su počeli ubrzano prevoženje. Do 15. februara prevezeno je na grčko ostrvo Krf 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi. Prvo iskrcavanje na Krfu, ,,Ostrvu spasa“ kako su ga prozvali Srbi, bilo je u pristaništu u Guviji (Govino), šest kilometara severno od grada Krfa. Do aprila se na Krfu prikupilo 151.828 vojnika i civila. Materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.
Prvi dani na Krfu su bili užasni za Srbe. Saveznici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za adekvatan prihvat tako velikog broja ljudi. Nije bilo dovoljno hrane, odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od napornog marša, masovno umirali. Ni vremenske prilike nisu bile naklonjene srpskim vojnicima jer je kiša neprekidno padala danima.
Premorena i izmučena vojska je pod vedrim nebom, bez šatora i zaklona sedam dana teško podnosila ledenu kišu. Na ostrvu Vido su iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici i to su uglavnom bili najmlađi koje je povlačenje najviše pogodilo Od 23. januara do 23. marta 1916 umrlo je 4.847 ljudi. Malo ostrvo Vido kod Krfa, koje je bilo organizovano kao bolnica, je pretvoreno u „ostrvo smrti“, a more oko njega u „plavu grobnicu“. Bez mogućnosti sahrane, oko 5.400 umrlih je spušteno u more. Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu izlovljavali ribu u tom području.
Na Krfu je Drinska divizija pod upravom Krste Smiljanića bila smeštena u San Matijasu koje je u brdima i odakle se ne vidi more. Na slavi grada Krfa 1916. u svečanoj litiji koja je nosila mošti Svetog Spiridona učestvovali su kralj Petar I i mitropolit Dimitrije.
Ljudske patnje i žrtve tokom Albanske golgote: Neispričane priče hrabrosti i odlučnosti
Povlačenje srpske vojske i civilnog stanovništva kroz albanske planine tokom Prvog svetskog rata ostavilo je trajne ožiljke u istoriji Srbije. Ovaj mračan period, poznat kao Albanska golgota, svedočio je ne samo o strateškom povlačenju, već i o neizmernim ljudskim patnjama i žrtvama. U središtu ovih priča su pojedinci čije su sudbine oblikovale tok događaja i čije je izuzetno hrabro ponašanje pružilo svetlo u najmračnijim trenucima.
Jedna od tih priča je priča o vojniku Aleksandru, mladom oficiru koji je zajedno sa svojim saborcima krenuo na neizvesno putovanje kroz snegom prekrivene planine. Njihova hrabrost i upornost nisu samo simbol vojničke dužnosti, već i primer ljudske volje da se opstane usred surovih uslova. Dok su hodali kroz ledene vetrove, Aleksandar je delio poslednji zalogaj hrane sa svojim drugovima, pokazujući ne samo svoju humanost, već i odanost prema svojim drugim saborcima.
Uprkos teškim okolnostima, ova priča ilustruje kako su pojedinci izdržali patnje i neprilike tokom Albanske golgote. Međutim, nije svako imao sreće. Na ovom trnovitom putovanju, mnogi su životi izgubljeni zbog gladi, iscrpljenosti i bolesti. Majke, očevi, deca i stariji građani suočavali su se sa surovom realnošću preživljavanja, boreći se svakog dana kako bi održali tračak nade.
Neki su bili primorani da napuste svoje domove i stave se na put ka nepoznatom, tražeći utočište i sigurnost. Iako su se suočavali sa neizvesnošću, ovi pojedinci su pokazali izuzetnu odlučnost i volju da se suoče sa svim izazovima kako bi zaštitili svoje bližnje. Njihove priče su podsetnik na snagu ljudskog duha i sposobnost da se izdrže ekstremni uslovi kada je to neophodno.
Albanska golgota – Međunarodna pomoć i solidarnost
Albanska golgota, mračno poglavlje u istoriji Srbije tokom Prvog svetskog rata, nije bila samo priča o patnji i tragediji. Ona je takođe svedočila o izuzetnoj međunarodnoj pomoći i solidarnosti koja je pružena srpskim vojnicima i izbeglicama u njihovoj borbi za preživljavanje. U vremenima kada su se snage saveznika udružile sa lokalnim zajednicama, rodila se priča o zajedničkom naporu da se obezbedi pomoć i olakšanje u teškim okolnostima.
U danima kada je srpska vojska i civilno stanovništvo prolazilo kroz nepregledne snežne planine, međunarodne humanitarne organizacije i savezničke sile nisu ostale ravnodušne. Kroz pomoć hrane, odeće i medicinskih resursa. Ovi angažovani ljudi su pokušavali da umanje patnje onih koji su bili uhvaćeni u zamršenoj mreži okolnosti. Crveni krst i druge humanitarne organizacije nesebično su pružale podršku. I organizovale konvoje kako bi se obezbedila pomoć na najranjivijim mestima.
Lokalno stanovništvo takođe je odigralo značajnu ulogu u pružanju podrške. Domaći dobrovoljci su hrabro stupili u akciju. Deleći ono malo što su imali i pružajući utočište onima koji su bili bez krova nad glavom. Ovi istinski heroji nesebično su delili svoje resurse i svoje srce kako bi pomogli onima u nevolji. Bez obzira na sopstvene teškoće.
Savezničke sile su takođe doprinele solidarnosti tokom Albanske golgote. Britanske, francuske, ruske i italijanske trupe nisu samo pružile vojnu podršku. Već su se takođe angažovale u spasavanju srpskih vojnika i civila. Njihov prisustvom i naporima na terenu, stvorila se veza između različitih naroda i kultura u zajedničkom cilju spasavanja ljudskih života.
Posledice i uticaj Albanske golgote na ratni ishod Prvog svetskog rata
Albanska golgota, surova epizoda tokom Prvog svetskog rata, ostavila je dubok i trajan uticaj na srpsku vojsku, njenu sposobnost za reorganizaciju i šire operacije na Balkanu. Ovaj mračan period nije samo obeležio fizičku patnju, već je takođe oblikovao ratne strategije, vojnički moral i sudbinu zemlje.
Uticanje na snagu srpske vojske i reorganizaciju:
Albanska golgota je ostavila srpsku vojsku duboko oslabljenom i demoralisanom. Fizička iscrpljenost, gubitak ljudstva i resursa, kao i teškoće u održavanju komunikacija, značajno su uticali na sposobnost vojske da se bori. Vođstvo vojske je suočeno sa izazovima u regrutovanju i obuci novih vojnika kako bi se nadoknadili gubici. Iako je ova teška faza slomila mnoge aspekte srpske vojske. Ona je takođe proizvela preživele vojnike sa neosporivom snagom i izdržljivošću.
Uticaj na vojnički moral i ratne operacije na Balkanu:
Albanska golgota ostavila je dubok trag na vojnički moral. Vojska je doživela velike gubitke, a preživeli su svedočili užasima i patnjama tokom povlačenja. Ovo je imalo značajan uticaj na volju vojnika da nastave borbu. Ali je istovremeno i podstaklo odlučnost da se vrate i oslobode svoju zemlju od okupacije.
Osim toga, posledice Albanske golgote odrazile su se na dinamiku ratnih operacija na Balkanu. Snaga srpske vojske i njeno učešće u budućim borbama bilo je kompromitovano. Saveznici su morali prilagoditi svoje strategije i planove kako bi se uzeli u obzir ovakvi izazovi. Ipak, srpska vojska je postepeno ponovno stekla snagu. A iskustvo Albanske golgote je služilo kao podsticaj da se izbori za oslobođenje svoje zemlje.
Ukupno uzevši, Albanska golgota je imala duboke i trajne posledice na srpsku vojsku i ratne operacije na Balkanu tokom Prvog svetskog rata. Iako je bila period neizrecive patnje, hrabrosti i solidarnosti. Njen uticaj je bio ključan u formiranju budućih događaja i doprineo konačnom oslobođenju Srbije i njenom doprinosu savezničkoj pobedi.
Albanska golgota – Sećanje
Albanska golgota, tragičan događaj iz Prvog svetskog rata, duboko je ukorenjen u kolektivnom sećanju Srbije i svetskog istorijskog nasleđa. Iako je prošlo mnogo godina od tada, važnost očuvanja sećanja na ovu strašnu epizodu ostaje ključna kako bi se odala počast žrtvama i osiguralo da se njihove priče ne zaborave.
Pomen značaja očuvanja sećanja:
Sećanje na Albansku golgotu ima šire značenje od puke istorijske beleške. Ono nas podseća na ljudsku sposobnost da izdrži i preživi u najtežim okolnostima. Očuvanje ovog sećanja služi kao podsetnik na hrabrost, solidarnost i odlučnost ljudi u suočavanju sa ekstremnim izazovima. To je i upozorenje koje nas podseća na posledice ratnih sukoba i potrebu da radimo zajedno kako bismo sprečili ponavljanje takvih strahota.
Spomenici, memorijali i obeležja:
Diljem Srbije i drugih delova sveta, spomenici, memorijali i obeležja podignuti su kako bi se odao počast žrtvama Albanske golgote. Ova mesta postaju simbolični prostori za odavanje počasti i refleksiju. Na primer, Spomen-kompleks „Čegarska golgota“ u Kragujevcu je posvećen sećanju na stradale vojnike i civilno stanovništvo tokom tog perioda. Tu su izloženi predmeti i fotografije koji prikazuju teške uslove i izazove sa kojima su se suočavali.
Pored fizičkih spomenika, sećanje na Albansku golgotu je očuvano i kroz umetnička dela, književnost i filmska ostvarenja. Romani, pesme i filmovi su igrali važnu ulogu u širenju priča o ovom događaju i doprineli su tome da se sećanje prenese na nove generacije.
Sećanje na Albansku golgotu nikada ne sme izbledeti. To je deo nasleđa koje nas podseća na složenost ljudskog iskustva tokom ratnih vremena i potrebu da cijenimo mir i međusobnu podršku. Kroz očuvanje ovog sećanja, mi ne samo da odajemo počast žrtvama, već takođe gradimo most između prošlosti i sadašnjosti kako bismo naučili iz istorije i izgradili bolju budućnost.
Albanska golgota – Zanimljive činjenice
Evo nekoliko zanimljivih činjenica sa čestom upotrebom izraza „Albanska golgota„:
- Albanska golgota-Tragično Povlačenje: Tokom Albanske golgote, srpska vojska i civilno stanovništvo suočili su se sa teškim iskušenjima tokom brutalnog povlačenja kroz albanske planine.
- Iznenadno Povlačenje: Usled intenzivnog pritiska austrougarskih i nemačkih snaga, srpska vojska je započela iznenadno povlačenje – poznato kao Albanska golgota.
- Albanska golgota- Epizoda Patnje: Ova epizoda bila je obeležena strašnom patnjom, gubicima i nepopustljivim izazovima tokom dugog i iscrpljujućeg putovanja kroz Albaniju.
- Pomoć Albanskog Stanovništva: Uprkos svojim sopstvenim poteškoćama, albansko stanovništvo je pokazalo izuzetnu solidarnost i pomagalo izbeglicama tokom Albanske golgote.
- Albanska golgota: Međunarodna Solidarnost: Mnoge međunarodne humanitarne organizacije i savezničke sile pružile su podršku i humanitarnu pomoć tokom Albanske golgote.
- Ponovno Okupljanje Posle Albanske golgote: Iako je Albanska golgota označila tešku epizodu, srpska vojska je uspela da se ponovo organizuje i vrati se u borbu protiv okupatora.
- Uticaj na Vojnički Moral: Vojnički moral je ozbiljno poljuljan tokom Albanske golgote, ali hrabrost i upornost preživelih su doneli nadu za bolju budućnost.
- Albanska golgota: Priče O Herojstvu: Mnogi pojedinci su pokazali izvanredno herojstvo tokom ovog tragičnog perioda, deleći hranu, pružajući pomoć i podstičući svoje saborce.
- Nasleđe Albanske golgote: Ova strašna epizoda ostavila je dubok trag u istorijskom nasleđu, podsećajući nas na izuzetnu snagu ljudskog duha čak i usred najtežih okolnosti.
- Sećanje na Albansku golgotu: Danas, spomenici, memorijali i priče sećaju nas na Albansku golgotu i njen značaj u kolektivnom sećanju nacije i sveta.
Zaključak: Albanska golgota – Večni plamen nrabrosti i sećanja
Albanska golgota je duboko urezana u istorijski pejzaž Prvog svetskog rata i srpske istorije. Ona se ne može prevideti niti zaboraviti, jer simbolizuje više od samo tragičnog povlačenja kroz albanske planine. Umesto toga, Albanska golgota postaje simbol hrabrosti, otpornosti i neizmernog stradanja ljudi koji su se suočili sa neizrecivim izazovima.
Tokom Albanske golgote, hrabri pojedinci su isplivali na površinu, pokazujući svoju neumornu volju za preživljavanjem i solidarnost sa svojim saborcima. Njihove priče su svetli primeri humanosti i samopregornosti u vreme kada su snage saveznika, lokalno stanovništvo i vojnici svi zajedno delili teret patnje.
Sećanje na Albansku golgotu ima dubok značaj u širem istorijskom kontekstu. Ono nas podseća na cenu slobode i nezavisnosti, istovremeno nas učeći o snazi volje da se suprotstavimo izazovima i odbijanju da se povučemo pred sudbinom. Očuvanje sećanja na ovaj događaj postaje od suštinskog značaja kako bi buduće generacije mogle izvući pouke iz prošlih stradanja i koristiti ih kao podsticaj za gradnju bolje budućnosti.
Albanska golgota nas inspiriše da nikada ne zaboravimo one koji su dali svoje živote i pretrpeli neizmernu patnju tokom ovog perioda. Njihova hrabrost i upornost su svetionik nade i podsećanje da ljudski duh može prevazići čak i najteže okolnosti. Kroz očuvanje sećanja na Albansku golgotu, mi se obavezujemo da čuvamo živu vatru sećanja na one koji su prolazili kroz strahote rata, a istovremeno gradimo budućnost utemeljenu na miru, solidarnosti i poštovanju ljudskih prava.
Ukoliko posedujete antikvitete za prodaju možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.
