Milos Obrenovic – Veliki državnik i diplomata

Knez Milos Obrenovic(18. mart 1780 – 26. septembar 1860), poznat i kao Miloš Veliki, vladao je Srbijom od 1815 – 1839. i od 1858 – 1860. godine. Bio je veliki državnik i diplomata. Jedan je od najzaslužnijih za dobar politički status Srbije u Evropi.

Miloševo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo je 1810. godine, posle smrti svog brata po majci Milana. Pretpostavlja se da je to uradio jer je Milan, kao istaknuti vojvoda, imao veliki ugled u narodu. Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu.

Posle propasti ustanka, Milos Obrenovic je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudničke, a zatim Požeške i Kragujevačke nahije.

Godine 1815, 23. aprila Milos Obrenovic je stao na čelo Drugog srpskog ustanka. Učestvovao je u najvažnijim bitkama i lično vodio pregovore sa Turcima. Tako je 25. oktobra 1815. godine sklopio usmeni dogovor sa Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi u Beogradskom pašaluku. Dogovor je regulisan posebnim fermanom, kojim je Srbija i zvanično dobila nekoliko značajnih povlastica.

Milos Obrenovic nije birao načina da učvrsti svoj položaj i da izbori što veću autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast je uklanjao.

Kada je jula meseca 1817. godine u Srbiju tajno došao Karađorđe radi dogovora o organizovanju zajedničkog ustanka Grka, Srba i Bugara, Milos Obrenovic je iz „državnih razloga“ naredio da se Karađorđe ubije.

Milos Obrenovic – Upornost i diplomatija

Upornom diplomatijom i uz mnogo političkog takta, Milos Obrenovic je 1830. zadobio poseban sultanov akt o delimičnoj unutrašnjoj samoupravi i slobodnoj školi, takozvani Hatišerif. Posebnim beratom Milošu je bilo priznato nasledno kneževsko dostojanstvo.

Iako je sam bio nepismen, knez je dobro osećao potrebe novog vremena. Zahvaljujući njemu, srpski mladići su počeli da se školuju u Rusiji, Ugarskoj, Austriji i Nemačkoj. Dok su, po kneževom pozivu, u Srbiju stali da dolaze lekari, profesori, inženjeri. Privreda cele zemlje se unapređuje, tako što se novi stanovnici šalju u opustele oblasti i za to dobijaju značajne poreske olakšice.

Međutim, Milošev despotski način vladanja učinio je da se starešinski sloj ujedini i postane ozbiljna pretnja njegovoj samovlasti. Njegovi politički protivnici uspeli su da 1835. godine nametnu prvi Ustav srpske moderne države, poznatiji kao „Sretenjski ustav“. Taj ustav je brzo suspendovan jer nije odgovarao velikim silama Rusiji, Austriji i Turskoj. Na mesto njega, godine 1838. je donet jedan hatišerif, nazvan „Turski ustav“. Ovim ustavom kneževa vlast je ograničena Sovjetom, sastavljenim od izvesnog broja savetnika, koje knez nije mogao da otpusti.

Ne mireći se sa takvom podelom vlasti, Milos Obrenovic je 1. juna 1839. godine bio prinuđen da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je teško oboleli stariji sin Milan, koji je umro posle mesec dana. Pa je presto pripao Miloševom mlađem sinu Mihailu.

Mihailo je nastavio da vlada po uzoru na svog oca, pa je i on ubrzo prognan iz zemlje. Ustavobranitelji su 1842. godine doveli Karađorđevog sina Aleksandra, koji je vladao do 1858. godine. Nakon devetnaest godina izganstva, Miloš se vratio u Srbiju i započeo svoju drugu, kratkotrajnu vladavinu, koja je trajala do 1860.

Miloš Obrenović – Vojvoda u Prvom ustanku

Kada je izbio Prvi srpski ustanak 1804. godine, Milan Obrenović je bio jedan od pokretača i vođa narodnog ustanka. Kroz kratko vreme, tokom samih događaja, Milan je postao vojvoda nahije rudničke, a zatim i požeške (čačanske), i užičke. Uz brata Milana, Miloš je učestvovao u brojnim bojevima i u upravnim i sudskim poslovima.

Milos je 1805. godine na predlog gazde Nikole Lunjevice, dobio od Karađorđa vojvodski čin. (Zvanje vojvode u ustaničkoj vojsci nije predstavljalo feudalnu titulu već vojnički čin u rangu današnjeg komandanta brigade. Koji je pored vojničkih dužnosti davao ovlašćenja za rad na upravnim i sudskim poslovima u određenoj oblasti ili nahiji tokom rata). Tokom borbi za Užice 1807. godine, pod zidinama tvrđave, u napadu na jedan šanac, vojvoda Milos Obrenovic je bio teško ranjen u grudi. Prebačen je u Beograd, gde ga je lečio Hećim-Toma. Iako ga većina otpisala, vojvoda Miloš se nakon dvanaest nedelja izlečio i oporavio.

Pred kraj godine 1810, Milan Obrenović, tokom boravka u Bukureštu, kod glavnoga zapovednika ruske vojske, kao narodni deputat, iznenada se razboleo i nakon nekoliko dana umre. Miloševo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo je po svom polubratu Milanu, istaknutom vojvodi, koji je imao veliki ugled u narodu. Međutim, nije jasno kada je Miloš počeo da koristi prezime Obrenović. Uobičajeno mišljenje je da je to uradio posle Milanove smrti 1810. godine. Mada novija otkrića pokazuju da je još 1808. počeo da se potpisuje kao Milos Obrenovic. Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu.

Mилош Oбреновић kao турски обор-кнез

Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao obor-knez Rudničke nahije, a posle ugušenja Hadži Prodanove bune Kragujevačke i Požeške nahije.

Nakon sloma ustanka i ulaska turskih snaga u Srbiju u jesen 1813. godine, vojvoda Milos Obrenovic, je odlučio da ne napušta zemlju. Već se okrenuo na zadatak da spašava narod od terora turskih jedinica koje su imale dozvolu da 21 dan sprovode zulum u znak osvete. I samim turskim zapovednicima je koristilo da imaju, i pored svega, viđenije ljude iz naroda uz sebe kako bi kontrolisali stanje u Srbiji. Pored toga, Miloš je već bio označen od Turaka da je za vreme ustanka bio u grupi protivnika Karađorđu.

Nedugo potom, novopostavljeni beogradski vezir Sulejman-paša Skopljak postavio ga je za kneza Rudničke nahije u Takovu. A sam Milos Obrenovic nije žalio novaca za takvo poverenje. Kad je početkom septembra 1814. god. na putu za Rusiju prošao kroz Srem Karađorđe je bio predmet opšte pažnje. A pogotovo o tome je dospeo glas do njegovih ljudi. Tako su u okolini Čačka ljudi vojvode Hadži Prodana Gligorijevića digli bunu, već sredinom septembra, u nezgodno vreme, početkom jeseni. Hadži Prodanova buna je krenula bez ranijeg dogovora i priprema. Stoga Milos Obrenovic i Stanoje Glavaš, da ne bi došlo do težih zapleta, pristadoše odmah da tu bunu uguše zajedno s Turcima. Tako što se pobunjenicima dala amnestija.

Hadži Prodan je, videći da ustanak nije našao željenog odziva, prebegao u Austriju, a Miloš je brzo umirio njegov kraj i okolinu Kragujevca, gde se, isto tako, bilo diglo više stotina ljudi. Tu bunu iskoristio je Sulejman-paša da u zemlji uvede teror.

Rusija insistira da se promeni ponašanje Turaka prema Srbima

Početkom 1815. godine, Rusija, koja je posle pobedonosnog završetka rata sa Napoleonom vojno i diplomatski ojačala. Počela je energično insistirati na Porti da se promeni ponašanje Turaka prema Srbima. Istovremeno, u zemlji je nezadovoljstvo zbog turskog zuluma i haosa dostiglo ponovo tačku ključanja. Pogotovo nakon uspeha Turaka da ubiju Stanoja Glavaša pod optužbom da je pomogao Hadži Prodanu da pobegne u Vojni krajinu.

Upravo u tom trenutku Miloš se nalazio u Beogradu i sa zaprepašćenjem ugledao glavu Stanoja Glavaša nabijenu na kolac. Ispred Sulejman-pašinog saraja, nakon čega se jedan od ubica obratio Milošu: E, biva, sada je na tvoju red! Ovo će Milošu biti lični motiv za događaje koji će ubrzo uslediti. U međuvremenu, Sulejman paša, pozvao je sve srpske knezove kod sebe. Ali nakon većanja nije hteo da pusti Milosa Obrenovic-a da se vrati u svoju nahiju. Tada je Milos Obrenovic predložio paši, za koga je znao da je grabljiv na novac, da otkupi sto Srba. Koji su se kod paše nalazili kao robovi. Nakon isplate kapare od 150 dukata, Milos Obrenovic, se sa otkupljenim robljem uputio u svoju nahiju kako bi od naroda prikupio 50.000 groša. I time potpuno isplatio paši dogovorenu cenu za svoju slobodu i slobodu sužnjeva.

Milos Obrenovic – Zanimljivosti

Milos Obrenovic, kao jedan od ključnih figura srpske istorije, ima mnoge zanimljive aspekte svog života. Evo nekoliko zanimljivosti o Milos-u Obrenovicu:

1. Uspon iz siromaštva: Milos Obrenovic potiče iz siromašne seljačke porodice. Pre nego što je postao vođa i vladar, radio je kao drvoseča i stočar. Njegov uspon iz skromnih početaka do vođe i vladara Srbije simbolizuje snagu i sposobnost da se ostvari uspeh uprkos teškim okolnostima.
2. Vizionar i pragmatičan lider: Milos Obrenovic je bio poznat po svojoj viziji i pragmatičnom pristupu vođenju države. Svoje reforme je sprovodio sa ciljem modernizacije Srbije i jačanja njenog položaja. Njegove politike su obuhvatale unapređenje obrazovanja, razvoj infrastrukture, uređenje administracije i ekonomski napredak.
3. Povlačenje iz vladavine: Iako je bio veoma moćan i voljen među narodom, Milos Obrenovic je iznenada abdicirao 1839. godine. Njegova odluka je bila izazvana političkim previranjima i unutrašnjim sukobima. Povukao se na svoje imanje, ali se vratio na vlast 1858. godine i ostao na tronu do svoje smrti.
4. Izgradnja Kragujevca: Milos Obrenovic je bio odgovoran za izgradnju moderne prestonice Srbije, Kragujevca. On je uložio napore u urbanizaciju grada, izgradnju institucija, kao i podizanje vojnog arsenala. Kragujevac je postao centar političkog i kulturnog života Srbije pod vladavinom Milos-a Obrenovic-a.
5. Porodična dinastija: Milos Obrenovic je bio osnivač dinastije Obrenović koja je vladala Srbijom u nekoliko navrata. Njegov sin Mihailo Obrenović je nasledio presto nakon njegove smrti, a porodica Obrenović je vladala Srbijom sve do 1903. godine, kada je došlo do obaranja dinastije.

Milos Obrenovis je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj istoriji. Njegov uspon iz siromaštva, vizionarski pristup i reforme koje je sproveo ostaju inspiracija i primer liderstva. Njegova uloga u stvaranju moderne Srbije i uspostavljanju nezavisnosti zaslužuje posebno mesto u kolektivnom pamćenju srpskog naroda.

Milos Obrenovic – Vladavina

Milos Obrenovic je bio vođa i vladar Srbije u dva različita perioda – prvi put od 1815. do 1839. godine, a zatim ponovo od 1858. do svoje smrti 1860. godine. Njegova vladavina je obeležena političkim previranjima, reformama i pokušajima modernizacije Srbije. Evo pregleda ključnih događaja i reformi tokom Miloševe vladavine:

Prva vladavina (1815-1839):

• Prvi srpski ustanak: Milos Obrenovic je igrao važnu ulogu u organizaciji Prvog srpskog ustanka protiv Otomanskog Carstva. Ustanak je izbio 1804. godine, a Miloš je postao vođa srpskog naroda i vođa ustanka 1815. godine.
• Osnivanje moderne srpske države: Nakon završetka ustanka, Milos Obrenovic je postao priznati vođa Srbije. On je postigao sporazum sa Osmanskim Carstvom kojim je Srbija dobila određenu autonomiju i unutrašnju samoupravu.
• Ekonomski napredak: Milos Obrenovic je sproveo niz ekonomskih reformi s ciljem unapređenja privrede i razvoja Srbije. Podsticao je poljoprivredu, unapređivao rudarstvo i trgovinu, i podizao industrijske pogone.
• Modernizacija vojske: Milos Obrenovic je uložio napore u modernizaciju vojske Srbije. Podigao je vojni arsenal i unapredio vojno obrazovanje. Takođe je uspostavio redovnu vojsku koja je bila obavezna za sve muškarce određene dobi.

Druga vladavina (1858-1860):

• Povratak na vlast: Nakon perioda kada je Srbija bila pod vlašću kneza Aleksandra Karađorđevića, Milos Obrenovic se vratio na presto 1858. godine nakon masovnih protesta protiv Karađorđevića.
• Reforme i modernizacija: U drugom vladarskom periodu, Milos Obrenovic je nastavio sa sprovođenjem reformi i modernizacijom. Fokusirao se na dalji ekonomski razvoj, izgradnju puteva i unapređenje obrazovanja.
• Zakonodavne promene: Uveo je niz zakona koji su unapredili pravosuđe, administraciju i obrazovanje. Uspostavio je prvi srpski ustav, poznat kao Sretenjski ustav, koji je obezbedio određenu političku slobodu i ljudska prava.

Milos Obrenovic je bio vladar koji je bio posvećen modernizaciji i napretku Srbije. Njegove reforme su postavile temelje za kasniji razvoj moderne srpske države. Iako je njegova vladavina bila obeležena izazovima i političkim previranjima, njegov doprinos u oblikovanju srpske države i institucija ostaje neizbrisiv.

Miloš Obrenović – Zanimljivosti

Evo još nekoliko zanimljivosti o Milos-u Obrenovic-u:

1. Samoobrazovanje: Iako je Milos Obrenovic bio siromašan i nije imao formalno obrazovanje, bio je izuzetno samouk. Kroz sopstvenu radoznalost i upornost, stekao je značajno znanje iz različitih oblasti, uključujući politiku, pravo, vojnu strategiju i ekonomiju.
2. Porodična tragedija: Milos Obrenovic je bio suočen sa brojnim ličnim tragedijama. Njegova supruga Ljubica preminula je relativno mlada, a dvoje od njihove petoro dece takođe je umrlo u ranom detinjstvu. Ove tragedije su uticale na Miloša i oblikovale njegovu ličnost i odluke tokom vladavine.
3. Počasni naziv „Knjaz“: U znak priznanja za njegove zasluge u borbi za slobodu Srbije, Milos-u Obrenovic-u je 1829. godine dodeljen počasni naziv „Knjaz“. Ovaj titula označava visokog vladara ili vođu.
4. Raskid sa Osmanskim Carstvom: Milos Obrenovic je bio vođa koji je težio da obezbedi što veću autonomiju za Srbiju. Međutim, nakon neuspelih pregovora i sve većih napetosti sa Osmanskim Carstvom, Miloš je odlučio da proglasi srpsku autonomiju 1830. godine, bez formalne saglasnosti Carstva.
5. Njegova smrt i nasleđe: Milos Obrenovic preminuo je 1860. godine. Iako je njegova druga vladavina bila relativno kratka, njegov uticaj i nasleđe ostali su duboko ukorenjeni u srpskoj istoriji. Milos Obrenovic se smatra ključnom figurom u uspostavljanju moderne Srbije i ostavio je trajni trag kroz svoje političke i ekonomske reforme.

Milos Obrenovic je bio ne samo vođa i vladar, već i simbol hrabrosti, vizije i odlučnosti. Njegova fascinantna biografija i dostignuća svedoče o njegovoj nepokolebljivoj predanosti za napredak i slobodu svoje zemlje.

Milos Obrenovic – Zaključak

U zaključku, život Milos-a Obrenovic-a bio je obeležen hrabrošću, vizionarstvom i odlučnošću. Izrastao iz siromašnih početaka, Milos Obrenovic je postao vođa i vladar Srbije, igrajući ključnu ulogu u borbi za nezavisnost i uspostavljanju moderne srpske države.

Miloševa vladavina je bila obeležena političkim previranjima, ali je uprkos tome uspeo da sprovede brojne reforme i unapredi ekonomiju, obrazovanje i vojsku. Njegova vizija modernizacije i napretka ostavila je dubok trag u srpskoj istoriji i postavila temelje za dalji razvoj države.

Uz to, Milos Obrenovic je bio primer samoukog vođe koji je uspeo da stekne značajno znanje i veštine uprkos nedostatku formalnog obrazovanja. Njegova hrabrost, istrajnost i pragmatičnost su ga izdvojili kao vođu sposobnog da donosi važne odluke i suočava se sa izazovima.

Iako je njegova vladavina bila obeležena ličnim tragedijama i političkim preokretima, Milos Obrenovic je ostao simbol borbe za slobodu i napredak. Njegovo nasleđe kao prvog modernog srpskog vladara ostaje neprocenjivo, a sećanje na njegov život i dostignuća treba da bude trajno prisutno u kolektivnom pamćenju srpskog naroda.

Ukoliko posedujete antikvitete koje bi želeli da prodate, možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.