Stevan Sinđelić – Srpski junak i vojskovođa

Stevan Sinđelić (1770/1771) — 19. maj/31. maj 1809) bio je srpski junak i vojskovođa u Prvom srpskom ustanku. Poginuo je u boju na Čegru, digavši u vazduh šanac pun Turaka.

Stevan Sinđelić je rođen 1770. godine u selu Vojski, u Okrugu moravskom. Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić je umro vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala u selo Grabovac. Zato su ga ljudi po majci Sinđeliji prozvali Sinđelić. Pre ustanka služio je kod čuvenog resavskog kneza Petra, koga su dahije pred početak ustanka posekle. Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave i sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka. Pa je Sinđelić počeo da prikuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv osmanske vlasti. Čim je objavljen ustanak u Orašcu, Karađorđe je o tome obavestio Stevana Sinđelića.

Stevan Sinđelić je odmah pobunio celu Resavu. Osmanlije, koji su bili u Ćupriji, čim su čuli za ustanak Srba kreću protiv ustanika. Stevan Sinđelić je to na vreme saznao, pa ih je spremno dočekao na Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije i potukao do nogu. To je bilo njegovo prvo bojevanje i prvi ratni uspeh.

Spomen-bista ispred Ćele-kule u Nišu. Tekst na spomeniku glasi: Namerniče, stani! Čegru se okreni: Neka ostanu tebi u večnoj uspomeni junaci sa Čegra, slobode tvorci, Sinđelić Stevan i njegovi borci.
Posle toga, Sinđelić je učestvovao u boju na Ivankovcu sa Milenkom Stojkovićem i Petrom Dobrnjcem. Gde su svi skupa pobedili Hafis-pašu, kad im je Karađorđe došao u pomoć. U boju na Ivankovcu, Stevan Sinđelić se pokazao kao dobar i sposoban vojskovođa, pa ga je Karađorđe postavio za resavskog vojvodu.

Ratovanje po moravskoj dolini

Nakon boja na Ivankovcu, Stevan Sinđelić je sa Dobrnjcem ratovao po moravskoj dolini i osvojio: Ćupriju, Paraćin i Ražanj, do Deligrada. Tu su iskopali i utvrdili velike i jake šančeve u kojima su dočekali niškog Huršid-pašu sa mnogobrojnom vojskom. U isto vreme kada je bio boj na Mišaru (1806. godine).

Posle 1807. i kratkog predaha, došla je za srpske ustanike sudbonosna 1809. godina. Kod Kamenice, sela nadomak Niša, Srbi su imali 6 šančeva. U prvom šancu (na brdu Čegar) je bio vojvoda Stevan Sinđelić sa svojih 3.000 Resavaca. Kad su Osmanlije saznali da su se dvojica vojvoda, Hajduk Veljko i Petar Dobrnjac povukli s vojskom, i da su usled toga Srbi oslabili, krenuli su jakom vojskom na srpske položaje na Čegru.

Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Osmanlije su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi junaci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Osmanlije su na juriš ušli u šanac. Borba puškama, pretvorila se u borbu kundacima, noževima, i golim rukama. Osmanlije su stalno dobijale pojačanje, dok je Sinđelić na kraju ostao sam.

Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Osmanlije isterati iz šanca i da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ u osmanske ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Tom prilikom poginulo je 6.000 Osmanlija i svi preostali Srbi.

Posle ove pogibije niški paša naredio je da se sve srpske glave odseku i odnesu u Niš. Ćurčije su odrali glave i predali ih paši koji je naredio da se sazida Ćele-kula. I dan danas ovaj spomenik palim čegarskim braniocima nalazi se u Nišu i pretvoren je u spomen obeležje.

Njegovi potomci postoje u selu Grabovac.

OŠ Stevan Sinđelić

Osnovna škola „Stevan Sinđelić“ je škola koja nosi ime po poznatom srpskom junaku Stevanu Sinđeliću. Ova škola se nalazi u Srbiji i predstavlja važan deo lokalne zajednice.

Imenovanje škole po Stevan-u Sinđelić-u ima duboko simboličko značenje. Stevan Sinđelić je bio vođa srpskih ustanika u Drugom srpskom ustanku protiv Osmanskog carstva. Njegovo ime je postalo sinonim hrabrosti, patriotizma i žrtvovanja za slobodu svoje zemlje.

Ova škola ima zadatak da nosi njegovo ime i da inspiriše učenike da razvijaju te vrednosti koje je Stevan Sinđelić personifikovao. Kroz obrazovanje, škola nastoji da prenese znanje, podstakne kreativnost i izgradi karakter učenika.

Osim standardnog nastavnog programa, škola „Stevan Sinđelić“ može organizovati različite aktivnosti koje promovišu istorijsko nasleđe i vrednosti koje je Stevan Sinđelić predstavljao. To može uključivati izlete na istorijske lokalitete, gostovanja predavača koji će govoriti o njegovom junastvu i hrabrosti. Kao i razne projekte i takmičenja koja podstiču patriotizam i građansku odgovornost.

Osnovna škola „Stevan Sinđelić“ je mesto gde se mladi ljudi obrazuju, stiču nove veštine i grade svoje buduće puteve. Ime škole nosi sa sobom ponos i odgovornost, podsećajući učenike na hrabrost i žrtvu koje su nekada bile potrebne za sticanje slobode.

Kroz edukaciju i podsticanje razvoja ličnosti, škola „Stevan Sinđelić“ ima priliku da oblikuje buduće generacije. Inspiriše ih da budu hrabri, odgovorni i pošteni, i da razviju svest o važnosti borbe za svoje vrednosti i slobodu.

Osnovna škola „Stevan Sinđelić“ je mesto gde se nastavlja nasleđe hrabrih ljudi kao što je Stevan Sinđelić.I gde se pripremaju lideri budućnosti koji će doneti pozitivne promene u svoje zajednice i svetu.

Herojska dela i značaj

Stevan Sinđelić je tokom svoje vojne karijere izvršio mnoga herojska dela i pokazao izuzetnu hrabrost u borbi za slobodu i nezavisnost Srbije. Njegova dela su imala dubok i trajan značaj u istoriji srpskog naroda.

Jedno od najpoznatijih herojskih dela koje je Stevan Sinđelić izvršio je u boju na Deligradu 1809. godine. Pred vojskom Osmanskog carstva, koja je nadmoćno nadirala ka Srbiji, Stevan Sinđelić je prepoznao opasnost i shvatio da je ključno zaustaviti napredak neprijatelja. Svestan težine odluke koju će morati doneti, Sinđelić je odlučio da sebe i svoje vojnike žrtvuje kako bi sprečio pad i osvajanje Srbije.

Na brdu Čegar, Stevan Sinđelić je naredio svojim vojnicima da zapale barutnu jamu, čime su sebe preneli u večnost. Njegov čin samopregoračke hrabrosti izazvao je ogromnu eksploziju koja je usmrtila mnogo vojnika Osmanskog carstva, ali i Sinđelića i njegove borce. Ta hrabrost i odlučnost da se žrtvuje za slobodu i nezavisnost svoje zemlje postali su simbol hrabrosti i patriotizma.

Značaj dela Stevana Sinđelića ne može se preceniti. Njegov čin žrtve inspirisao je mnoge Srbe da se ujedine i hrabro stanu u odbranu svoje zemlje. Postao je simbol hrabrosti i otpora protiv tiranije. Njegova hrabrost i odanost idealima slobode podstakli su druge vođe i borce u borbi protiv Osmanskog carstva.

Delo Stevana Sinđelića ostavilo je trajan pečat u srpskoj istoriji. Njegova hrabrost i žrtva se prenose s kolena na koleno, prenoseći snažnu poruku o vrednostima slobode, nezavisnosti i hrabrosti. Stevan Sinđelić je postao ikona srpskog naroda, a njegovo delo i herojski podvig su izvor inspiracije za sve generacije Srba.

Danas, sećanje na Stevana Sinđelića i njegova dela nastavlja da inspiriše ljude širom Srbije. Njegova hrabrost i žrtva su simbol borbe za slobodu i podsjetnik na važnost otpora protiv svake vrste tiranije.

Legenda o Stevanu Sinđeliću

Nakon smrti Stevan-a Sinđelić-a, oko njegove ličnosti razvile su se brojne legende, mitovi i priče koje su dodatno ojačale njegov status kao nacionalnog junaka. Ove legende su igrale važnu ulogu u očuvanju sećanja na njega i inspirisanju budućih generacija.

Jedna od najpoznatijih legendi vezanih za Stevan-a Sinđelić-a je povezana sa bojem na Deligradu. Prema ovom mitu, Sinđelić je, pre nego što je zapalio barutnu jamu, dao svojim vojnicima naredbu da mu se odseku glava kako bi je bacio među neprijatelje. Prema verovanju, ova činjenica je uticala na neprijatelje i donela dodatni strah i paniku u njihove redove. Iako ova priča može biti preterana ili legendarizovana, ona ilustruje hrabrost i odlučnost Stevana Sinđelića da se suprotstavi neprijatelju do poslednjeg daha.

Legende o Stevan-u Sinđelić-u su imale važan uticaj na očuvanje sećanja na njegov herojski čin i hrabrost. One su doprinele da se Sinđelićeva ličnost održi živom u narodnoj svesti i da postane simbol hrabrosti i otpora. Legende su prenošene s kolena na koleno, čuvane u pesmama, pričama i narodnim predanjima, čime je ojačan mit o ovom junaku.

Značaj legendi o Stevan-u Sinđelić-u leži u njihovoj sposobnosti da inspirišu buduće generacije. Priče o hrabrosti, žrtvi i odanosti Sinđelića podstiču mlade ljude da razmišljaju o vrednostima kao što su patriotizam, hrabrost i odanost. Legende služe kao podsetnik da svako pojedinačno delo hrabrosti može imati dubok uticaj na istoriju i zajednicu.

U modernom dobu, legende o Stevanu Sinđeliću i dalje žive kroz književnost, pesme, umetnička dela i filmove. One su deo kulturnog nasleđa i nacionalnog identiteta Srba. Kroz očuvanje ovih legendi, sećanje na junaka poput Stevana Sinđelića se prenosi s generacije na generaciju, čuvajući vrednosti hrabrosti, odanosti i borbe za slobodu.

Stevan Sinđelić u kulturi

Stevan Sinđelić, kao nacionalni junak i simbol hrabrosti, ima značajno prisustvo u srpskoj književnosti, pesmama i umetnosti. Kroz ove umetničke izraze, Sinđelićeva figura je bila inspiracija za mnoge umetnike i duboko je uticala na kulturni identitet Srbije.

U srpskoj književnosti, Stevan Sinđelić se pojavljuje kao centralna figura u mnogim epskim pesmama i romanima. Njegova hrabrost i žrtva su teme koje su često istraživane i opevane. U delima kao što su „Gorski vijenac“ Petra II Petrovića Njegoša ili „Stevan Sinđelić“ Milovana Glišića, Sinđelićeva ličnost je prikazana kao herojska, neustrašiva i predana borba za slobodu. Ovi književni radovi su pomogli u popularizaciji Sinđelićevog lika među čitaocima i utkali su ga u srpsku književnu baštinu.

Pored književnosti, figura Stevana Sinđelića ima snažno prisustvo i u pesmama. Brojni narodni pevači su prepevali pesme o Sinđeliću, prenoseći njegovu hrabrost i junaštvo kroz generacije. Ove pesme su postale deo narodnog folklora i igraju važnu ulogu u očuvanju sećanja na heroja.

Takođe, lik Stevana Sinđelića je bio predmet umetničkih dela, uključujući slikarstvo, skulpturu i pozorište. Portreti i skulpture Sinđelića prikazuju ga kao hrabrog ratnika, često u trenutku odlučujuće borbe. Ove umetničke interpretacije su doprinele vizuelnom prikazu i popularizaciji Sinđelićevog junaka.

Umetnici su kroz svoja dela preneli duboku poštovanje i divljenje prema hrabrosti Stevana Sinđelića. Njegova figura je postala simbol hrabrosti, borbe za slobodu i odanosti domovini. Kroz književnost, pesme i umetnost, Stevan Sinđelić je postao deo kulturnog identiteta Srbije. Inspirišući ljude da čuvaju vrednosti hrabrosti i otpora.

Prisustvo Stevana Sinđelić-a u srpskoj književnosti, pesmama i umetnosti je izuzetno značajno. Njegova figura je bila izvor inspiracije za mnoge umetnike, a njegova hrabrost i žrtva su utkani u kulturni identitet Srbije. Kroz ova umetnička dela, Sinđelićeva ličnost je oživljena i njegovo nasleđe je preneto na nove generacije, podsećajući nas na važnost hrabrosti i borbe za slobodu.

Nasleđe i oživljavanje sećanja na Stevana Sinđelića

Očuvanje sećanja na Stevan-a Sinđelić-a i njegova herojska dela ima izuzetan značaj za srpsku istoriju i nacionalni identitet. On je postao simbol hrabrosti, odanosti i otpora protiv osvajača, te je stoga neophodno da njegovo nasleđe bude očuvano i negovano.

Jedan od načina na koji se održava sećanje na Stevana Sinđelića je kroz obeležja, spomenike i memorijalna mesta posvećena njemu. Mnogi gradovi i lokalne zajednice imaju svoje spomenike ili spomen-ploče u čast Sinđeliću, kao što su Stevan Sinđelić spomenik na Deligradu ili Spomen-kosturnica na Čegru. Ova mesta služe kao podsetnik na njegovu hrabrost i žrtvu, pružajući mogućnost posetiocima da se povežu s istorijskim događajima i osete dublji duh herojstva.

Pored fizičkih obeležja, održavanje nasleđa Stevan-a Sinđelić-a se ogleda i kroz podučavanje o njemu u školama i edukaciju mladih generacija. Učeći o njegovim junačkim podvizima i njegovoj ulozi u borbi za slobodu, mladi ljudi stiču dublje razumevanje srpske istorije i patriotskih vrednosti. Kroz istorijske časove, posete spomenicima i diskusije o Sinđeliću, mladi se podstiču da neguju herojski duh i cene doprinos svojih predaka u ostvarenju slobode.

Takođe, digitalne tehnologije pružaju nove načine oživljavanja sećanja na Stevana Sinđelića. Kroz digitalne platforme, može se pristupiti istorijskim dokumentima, fotografijama i pričama o njemu. Interaktivni sadržaji, poput virtuelnih tura ili video prezentacija, omogućavaju širokom krugu ljudi da se upoznaju s njegovim nasleđem i razumeju njegovu važnost.

Značaj očuvanja sećanja na Stevan-a Sinđelić-a leži u tome što nam pruža uvid u hrabrost i odanost koju je iskazao u borbi za slobodu Srbije. Njegova ličnost i dela inspirišu nas da cenimo i čuvamo slobodu koju danas imamo, kao i da se suočimo sa izazovima hrabro i odlučno. Očuvanje njegovog nasleđa nam omogućava da se povežemo s našim istorijskim korenama i negujemo nacionalni identitet.

Stevan Sinđelić – Zanimljivosti

Evo nekoliko zanimljivosti o Stevanu Sinđeliću:

1. Postoji legenda koja kaže da je Stevan Sinđelić u Bitci na Čegru koristio svoj pištolj kao fitilj za paljenje barutskih jama. Navodno je uzeo svoj pištolj, zapalio fitilj i bacio ga u barutsku jamu. Čme je izazvao eksploziju koja je uništila veliki broj neprijateljskih vojnika.
2. Nakon Bitke na Čegru, Sinđelićeva lobanja je odvojena od tela i poslata u Carigrad kao upozorenje Osmanskom carstvu. Međutim, lobanja je kasnije vraćena u Srbiju i sahranjena na tajnom mestu kako bi se izbeglo osvećivanje.
3. Stevan Sinđelić je postao jedan od najpoznatijih heroja srpske istorije. Njegova hrabrost i žrtva su postali simbol otpora protiv osvajača i inspiracija za borbu za slobodu.
4. Bitka na Čegru, u kojoj je Stevan Sinđelić izvršio svoj herojski čin, postala je jedna od najpoznatijih bitaka u srpskoj istoriji. Ona se često pominje kao primer hrabrosti i odanosti u srpskom narodnom epu.
5. Stevan Sinđelić je postao popularna tema u srpskoj književnosti i umetnosti. Mnogi pesnici, slikari i dramski pisci su se inspirisali njegovom pričom i stvarali dela koja su opevala njegovu hrabrost i žrtvu.
6. Pored svoje vojne karijere, Sinđelić je bio poznat i kao vođa ustanika koji je brinuo o svojim ljudima i zalagao se za njihova prava. On je bio poštovan i voljen među svojim vojnicima.
7. Stevan Sinđelić je posthumno dobio orden Karađorđeve zvezde za hrabrost i izuzetne vojničke zasluge. Ovaj orden se i danas dodeljuje u Srbiji za istaknute vojne podvige.
8. U Deligradu se održava manifestacija pod nazivom „Dani Stevana Sinđelića“. Ona je posvećena sećanju na njega i njegovu ulogu u borbi za slobodu. Ova manifestacija uključuje različite kulturne i sportske događaje.

Zaključak

Stevan Sinđelić je ostavio dubok trag u srpskoj istoriji kao heroj i simbol hrabrosti. Njegova žrtva i junaštvo tokom Bitke na Čegru su postali legendarne priče koje inspirišu generacije. Njegova figura se održava kroz legende, umetnost i obeležja koja ga čuvaju u sećanju naroda.

Njegova hrabrost i žrtva su od suštinskog značaja za borbu za slobodu i nezavisnost Srbije. Sinđelićeva hrabrost je podstakla druge Srbe da se pridruže borbi protiv osvajača i da se izbore za svoju slobodu. Njegov podvig je postao simbol otpora i odanosti domovini.

Njegovo nasleđe je važno ne samo za srpski narod, već i za čitavu svetsku istoriju. Njegova hrabrost i odanost su inspiracija za sve nas da se borimo za ono što je pravedno i da cenimo slobodu koju imamo danas. Njegova priča nas podseća na važnost hrabrosti, odanosti i borbe za vrednosti koje smatramo ispravnim.

Stevan Sinđelić je večni simbol junaštva i hrabrosti. Njegovo nasleđe treba da se čuva i prenosi na buduće generacije, kako bi se sećali njegovih podviga i da bi nas njegova priča nadahnjivala da budemo hrabri i odani svojim principima. Neka nam njegova hrabrost bude vodilja i podsetnik da se borimo za ono u šta verujemo, kao što je i on učinio za svoju otadžbinu.

Ukoliko posedujete antikvitete koje bi želeli da prodate po najboljim cenama otkupa u Beogradu, možete pogledati koje sve predmete okupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.