Parodontopatija – Progresivna i degenerativna bolest

Parodontopatija ili parodontoza je progresivna i degenerativna bolest parodoncijuma (potpornog tkiva zuba), koja dovodi do klaćenja, migracije i ispadanja zuba.

Najčešća patološka promena koja se dešava u parodoncijumu jeste upala desni, koja predstavlja nezavisno oboljenje (kataralni gingivit). Ali zbog sredine u kojoj se odvija može da se proširi i na druge delove parodoncijuma.

Parodontoparija ima svoju glavnu karakteristiku a to je ogoljenje vratova i korenova zuba. Pored inflamacije u parodoncijumu se odigravaju i distrofični procesi, koji razaraju vezivno-tkivne elemente. Usled toga desni se povlače i zubi ostaju ogoljeni, pa izgledaju kao da su izduženi. Ovaj proces može da uzme i veće razmere kada je koren zuba ogoljen do vrha. Postoje i neka predilekciona mesta na kojima se bolest najčešće javlja. To su spoljašnje strane donjih prednjih zuba i unutrašnje strane gornjih kutnjaka.

Parodontopatija je izazvana uglavnom zubnim plakom, odnosno mikroorganizmima koji čine njegov sastavni deo. Pored toga, postoje i drugi činioci koji utiču na brzinu i tok razvoja bolesti:

• zubni plak,
• zubni kamenac,
• anatomske anomalije,
• impakcija hrane,
• loše navike,
• jatrogeni faktori i
• opšta oboljenja

Zubni plak je bezbojna naslaga koja se taloži na zubima, ali i na drugim mestima u usnoj duplji. Ove naslage mogu biti obojene hranom i nekim bakterijama, a mogu se odstraniti jedino mehaničkim čišćenjem pomoću četkice. Taloženjem soli i minerala iz pljuvačke u plak, nastaje zubni kamenac. U nastanku parodontopatije on ima dvojaku ulogu: indirektnu i direktnu. Indirektna uloga se ogleda u tome što kamenac stvara retenciona mesta za nakupljanje plaka i onemogućava samočišćenje i održavanje oralne higijene, dok direktni uticaj potiče od mehaničkog pritiska koji on vrši na slobodnu gingivu.

Parodontopatije

Značajnu ulogu u nastanku i razvoju parodontopatije imaju i određene anomalije. Kao što su anomalije oblika zuba (loše formirane dentalne krune), anomalije položaja zuba (nagnuti ili zbijeni zubi, dubok preklop, otvoren zagrižaj) i anomalije u pripoju frenuluma (što utiče na formiranje parodontalnih džepova).

Pod impakcijom hrane podrazumeva se utiskivanje hrane u desni i dublja tkiva parodoncijuma. To utiskivanje se javlja tokom žvakanja, kao i pod dejstvom mišića obraza, jezika i usana. Utisnuta hrana predstavlja dobru podlogu za razmnožavanje bakterija i mehanički nadražuje tkivo i time otvara put za delovanje mikroorganizama. Impakciju uzrokuju: karijes, gubitak zuba, neadekvatne plombe i protetski radovi, abrazija zuba, migracija zuba i dr.

Parodontopatija može nastati usled loših navika time što olakšavaju i ubrzavaju akumulaciju dentalnog plaka. Tu spadaju: žvakanje samo jednom polovinom vilice, disanje na usta, korišćenje samo meke hrane u ishrani itd.

Jatrogeni faktori potiču od loše urađenih stomatoloških radova i zahvata, koji doprinose razvoju bolesti tako što sprečavaju samočišćenje, omogućavaju akumulaciju plaka, oštećuju parodoncijum mehaničkim putem ili pomoću hemijskih sastojaka koje sadrže, izostajanjem fiziološke stimulacije (kod loše urađenih radova) i sl.

Neka opšta sistemska oboljenja, pre svega oboljenja krvi, praćena su teškim promenama u potpornom aparatu zuba. U ta oboljenja spadaju: akutne leukoze, agranulocitoza i hemoragijski sindrom. Tada je broj belih krvnih zrnaca smanjen što parodoncijum ostavlja bez zaštite, čime se ubrzava delovanje štetnih agenasa dentalnog plaka. Takođe i neki endokrini poremećaji mogu uticati na pojavu parodontopatije. Najveće promene se javljaju kod poremećaja polnih žlezda i pankreasa.

Parodontopatija lečenje

Postoje dva načina lečenja ovog oboljenja koje su ustanovljeni gotovo kao protokol.

1. Kauzalna terapija – predstavlja uklanjanje uzročnika oboljenja. Ona podrazumeva sledeće:

• Obuku u održavanju oralne higijene, čime će se značajno smanjiti nakupljanje dentalnog plaka.
• Uklanjanje kamenca ručnim instrumentima i ultrazvučnim aparatom
• Obradu parodontalnih džepova
• Promenu neadekvatnih plombi i protetskih radova
• Ortodontsku terapiju
• Lečenje nekih opštih oboljenja – uzročnika

2. Hirurška terapija – Ako kauzalna terapija ne da pravovremene rezultate, pristupa se hirurškoj terapiji.

• Gingivektomija je hirurška intervencija kojom se uklanjaju parodontalni džepovi, tj. samo njihovi meki zidovi (delovi gingive). Uvek se izvodi u lokalnoj anesteziji.
• Gingivoplastika predstavlja modeliranje gingive koje se obično vrši nakon svake gingivektomije, kako bi krajnji ishod intervencije bio zadovoljavajući.
• Režanj operacija po Widman-u – Kada je parodontalni džep u uznapredovalom stadijumu, tako da se ne može sanirati kauzalnom terapijom, najbolje rešenje je režanj operacija.
• Tok operacije je sledeći – nakon davanja lokalne anestezije, hirurg će odignuti vaše desni i ukloniti patološke promene. Ponekad je potrebno veštačkom kosti nadoknaditi deo kosti koji je uklonjen, kako bi se smanjio defekt.

U ordinacijama, ovakve intervencije se najčešće rade mekotkivnim laserom najnovije generacije. Nakon ovakve intervencije, oporavak je kraći, krvarenje manje, a pacijent odlazi kući sa osećajem minimalne nelagodnosti.

Parodontopatija – Prirodno lečenje

Parodontopatija je bolest koju treba da tretira stomatolog ili parodontolog, kao i lekar koji se bavi ishranom. Međutim, postoji niz prirodnih načina na koje možete poboljšati svoje stanje. U kombinaciji sa svakodnevnim čišćenjem koncem, boljom higijenom zuba i smanjenjem šećera u ishrani.

Parodontopatije – Lečenje suplementima i biljkama

1. Vitamin C

Vitamin C igra važnu ulogu u održavanju integriteta parodontalne membrane i kolagenog matriksa, koji učvršćuje zub za kost. Uzmite 500-1000 mg jedan do tri puta dnevno.

2. Vitamin A

Nedostatak vitamina A stvara predispoziciju za parodontalnu bolest. Neophodan je za sintezu kolagena, zarastanje rana i jačanje brojnih imunoloških funkcija. Uzmite 5.000 IU vitamina A kao beta-karoten.

3. Cink

Važnost cinka u lečenju parodontalne bolesti ne može se preceniti. Cink funkcioniše sinergistički sa vitaminom A u mnogim procesima u telu. Cink takođe inhibira rast plaka kada se ispere dva puta dnevno vodom za ispiranje usta koja sadrži 5% cinka, ili možete uzeti 30 mg cink pikolinata dnevno.

4. Vitamin E i selen

Ova dva hranljiva sastojka funkcionišu u tandemu i čini se da sprečavaju parodontalnu bolest suprotstavljajući se efektima slobodnih radikala, koji su izuzetno štetni za desni. Uzmite 100-200 IU vitamina E i 100-200 mcg selena dnevno.

5. Koenzim K10

Parodontopatija se leči i sa efikasnim antioksidansom Koenzim K10 (CoK10), koji se široko se koristi u Japanu za lečenje mnogih stanja, uključujući i ovu bolest. Bilo je mnogo kliničkih studija koje koriste CoK10 za lečenje parodontalne bolesti, a rezultati su pokazali značajne pozitivne rezultate. Uzmite 100-200 mg dnevno.

6. Flavonoidi

Parodontopatija se može lečiti uz ova jedinjenja i ona su suštinska nutritivna komponenta svakog programa lečenja, ove bolesti. Flavonoidi su izuzetno efikasni u smanjenju upale i stabilizaciji kolagenskih struktura. Za najbolje rezultate, uzimajte ili ekstrakt semena grožđa ili borove kore u dnevnoj dozi od 100-150 mg.

7. Folna kiselina

Upotreba folne kiseline može dovesti do značajnog smanjenja upale desni. Uzmite 800 mg do 2 mg dnevno ili isperite usta sa 1/2 fl oz 0,1% rastvora folne kiseline dva puta dnevno.

8. Sanguinaria canadensis

Sanguinaria canadensis sadrži mešavinu alkaloida, ali uglavnom sanguinarina, koji je dostupan u komercijalnim pastama za zube i ispiračima za usta i ima svojstva koja su korisna u sprečavanju formiranja zubnog plaka. Koristite pastu za zube koja sadrži ekstrakt sanguinarina.

9. Gotu kola

Parodontopatija u uznapredovalom stadijumu se može lečiti sa ovom vrstom biljke. Ako je potrebna operacija, gotu kola može biti od pomoći u ubrzavanju oporavka nakon laserske operacije teške parodontalne bolesti. Doziranje se zasniva na sadržaju triterpenske kiseline. Preporučena doza je 30 mg triterpenoida dva puta dnevno.

Lečenje parodontopatije

Plan lečenja parodontopatije obuhvata niz mera koje se primenjuju u dužem vremenskom periodu. Ukoliko su kod bolesnika prisutne i neke subjektivne tegobe, prvo se saniraju one i vade se zubi za koje je utvrđeno da se ne mogu izlečiti. Nakon toga sledi terapija, koja se odvija u pet faza.

• Prva faza se odnosi na saniranje upale parodoncijuma i ona obuhvata identifikaciju i uklanjanje zubnog plaka, uklanjanje zubnog kamenca, edukaciju bolesnika (u cilju boljeg održavanja oralne higijene) i kontrolne preglede.ž
• Druga faza lečenja je usmerena na tzv. parodontalne džepove sa ciljem da se oni smanje ili uklone. Ova faza se preduzima tek nakon završetka bazične terapije i primenjuje se kod svih bolesnika sa težim parodontalnim razaranjima. Suština delovanja na parodontalne džepove se ogleda u uklanjanju patološkog izmenjenog potpornog tkiva zuba. U okviru druge faze vrše se i hirurške intervencije, tj. hirurško uklanjanje nekih anomalija desni koje dovode do nastanka i napredovanja parodontopatije.
• Treća faza obuhvata uspostavljanje povoljnih međuzubnih odnosa i ona se ne preduzima kod svih pacijenata. U cilju korekcije traumatskog odnosa zuba primenjuje se: brušenje zuba i razne ortodontske, protetske i hirurške mere. Četvrta faza lečenja obolelih od parodontopatije odnosi se na program mera koji imaju za cilj održavanje postignutih rezultata lečenja.

Nakon završene terapije, sledi još jedna faza koja obuhvata:

• kontrolne preglede,
• remotivaciju bolesnika za održavanje oralne higijene,
• uklanjanje recidiva itd.

Parodontopatija – Operacija

Parodontopatija se može lečiti uz primenu različitih hirurških zahvata na desnima. Cilj je uspostavljanje dobrog pripoja desni za cement zuba, čime bi se zaustavilo dalje širenje parodontalnih džepova. U tu svrhu najčešće se sprovode režanj operacije i gingivektomija.

Parodontopatija lečenje uz antimikrobnu fotodinamičnu terapiju

Pod terminom „Fotodinamična terapija“ se podrazumeva: Inaktivacija svetlo-indukovanih ćelija, mikroorganizama ili molekula. Jedna od savremenih metoda lečenja laserom podrazumeva tretiranje bakterija specijalnom tehnikom koja se vezuje za membranske bakterije, a svetlost lasera ​​stvara aktivni kiseonik koji ih oštećuje, odnosno uništava.

Parodontopatija je hronična bolest koja ne može biti u potpunosti izlečena, ali može biti kontrolisana i zaustavljena.

Parodontopatija – Simptomi

• Otečene desni
• Jarko crvene, tamnocrvene ili ljubičaste desni
• Desni koje su osetljive na dodir
• Desni koje lako krvare
• Ružičasta četkica za zube nakon pranja
• Pljuvanje krvi prilikom pranja zuba ili čišćenja koncem
• Loš zadah
• Gnoj između zuba i desni
• Labavi zubi ili gubitak zuba
• Bolno žvakanje
• Razvijaju se novi prostori između vaših zuba
• Desni koje se udaljavaju od vaših zuba (povlače se), čineći da vaši zubi izgledaju duže nego inače
• Promena u načinu na koji se vaši zubi spajaju kada zagrizete

Na početku bivaju zahvaćene samo desni koje su crvene, blago otečene i krvare prilikom iritacije. Kasnije krvarenje postaje izraženije i javlja se na najmanji nadražaj (npr. tokom pranja zuba). Može se javiti i osećaj trnjenja ili pečenja, kao i osećaj stranog tela između zuba. Daljim napredovanjem infekcije bivaju zahvaćena i druga tkiva parodoncijuma, pa i kost vilice koja se razara i tako nastaju parodontalni džepovi. U njima se stvara gnoj koja uzrokuje neprijatan zadah iz usta. Zubi polako gube potporu, počinju da se klimaju, pomeraju i isplivavaju, da bi na kraju došlo do njihovog ispadanja. Bol nastaje tek nakon pojave komplikacija (apscesi, ciste, sinuzitis, infekcija okolnih tkiva) kada je bolest već u poodmakloj fazi.

Parodontopatija lečenje – Cena

Terapija parodontopatije počinje već vašim prvim dolaskom kod stomatologa. Važno je znati da ovo oboljenje nije izlečivo u potpunosti, ali kada se napravi adekvatan plan lečenja, parodontopatija se može uspešno držati pod kontrolom.

Cena gingivoplastike i gingivektomije po zubu, laserom u ordinacijama okvirno iznosi 3.000,00 dinara.

Prognoza parodontalne bolesti

Na osnovu ispravne prognoze mogu se donekle predvideti tok, trajanje i krajnji ishod bolesti. Ona se utvrđuje pre same terapije i to za svaki zub pojedinačno. Za utvrđivanje pognoze se uzimaju u obzir sledeći faktori:

• količina izgubljene kosti,
• ugroženost susednih zuba,
• brzina i tip destrukcije kosti,
• položaj i značaj zuba u zubnom nizu,
• opšte zdravlje i starost bolesnika,
• oblik i dužina korena zuba,
• labavljenje zuba i
• odnos dužine tela zuba u vilici i dela van nje

Pre svega se utvrđuje da li preostali deo kosti pruža dovoljnu potporu zubu, a odluka o tome se donosi na osnovu rendgenskog snimka. Prognoza takođe zavisiti od tipa destrukcije kosti. Horizontalni tip dovodi do ravnomerne destrukcije i tada je prognoza dobra. Vertikalni ili kosi tip resorpcije kosti se odvija veoma brzo i ugrožava opstanak zuba u vilici, pa je u ovom slučaju prognoza loša. Brzina koštane razgradnje se menja u toku same parodontopatije i ukoliko je tok razgradnje brži i sama prognoza će biti lošija. Kod višekorenih zuba prognoza će biti bolja ukoliko su korenovi rašireni, a takođe je bolje što su korenovi duži. Opšte zdravstveno stanje i starost menjaju reaktivnost organizma, a samim tim i parodoncijuma, što bitno utiče na prognozu.

Šta je parodontopatija?

Parodontopatija je bolest koja počinje upalom, otokom i krvarenjem desni (gingivitis). U ovoj fazi se koriste antibiotici kao pomoćna terapija. Ukoliko se upala ne leči, može se proširiti na okolno tkivo i zahvatiti zubnu kost. Tada nastaju parodontalni džepovi.

Usled povlačenja desni, koren zuba postaje izloženiji patogenim bakterijama, teže je očistiti dentalni plak i dolazi do klaćenja i ispadanja zuba.

Specifičnost parodontopatije je u tome što pacijent ne oseća bol, sve dok ne dodje do komplikacija.

Parodontopatija i njene posledice:

• Gubitak zuba: Ako se tokom prve faze bolesti upala desni ne sanira na vreme, može doći do oštećenja korena zuba, a kasnije i do njihovog gubitka.

• Problemi sa hranom: Proces varenja hrane počinje u ustima. Usled oboljenja zuba, žvakanje hrane može biti jako neprijatno i bolno. Zato se vise koristi zdrava strana vilice.

• Problemi sa govorom: Usled ispadanja zuba, može doći do govornih poteškoća, jer se prave razmaci između zuba i neka slova se ne mogu jasno izgovarati.

• Negativni efekti na zdravlje: Parodontopatija se blagovremeno mora lečiti, jer ako se preskoči taj korak posledice po opšte zdravlje su velike. Javlja se povećan rizik od kardio-vaskularnih bolesti, dijabetesa i komplikacija u trudnoći.

Parodontopatija – Forum

Nažalost, parodontopatija je podmukla bolest, koja često prolazi sa blagim simptomima, tako da većina ljudi i ne zna da je ima dok ne bude prekasno. Upala desni koja se ne leči na vreme može napredovati i postati parodontopatija, dovesti do gubitka zuba, ali i stvoriti druge zdravstvene probleme. Bolest počinje kao gingivitis (izolovano zapaljenje desni) i ako se dalje stvore povoljni uslovi za razmnožavanje bakterija progredira u parodontozu.

Parodontopatija zahteva lečenje, jer ukoliko se ne leči, desni se odvajaju od zuba i stvaraju se džepovi. Na kraju dolazi do gubitka svih zuba.

Parodontopatija kod odraslih

Ovaj oblik parodontopatije je najčešći. Ona nastaje širenjem upale na dublja tkiva parodoncijuma, a bolest se širi postepeno i razvija se godinama. Tokom hronične parodontopatije mogu biti zahvaćeni svi ili samo neki zubi, a karakteristično je da inflamacija nije istog intenziteta na svim zubima. Smatra se da ovaj oblik parodontopatije nastaje usled loše higijene. Prema težini, hronična parodontopatija se dijeli na: blagu, srednje izraženu i tešku formu.

Blaga forma se karakteriše početnim razaranjem parodoncijuma i blagim klaćenjem zuba. Gubitak kosti ne prevazilazi 20%. Ovakva situacije se može naći na pojedinačnim zubima, a može biti i generalizovana. Srednje izražena parodontopatija se karakteriše znatnijim klaćenjem zuba i resorpcijom vilične kosti i do 40%. Tešku formu odlikuje veliko razaranje. Zubi su toliko ogoljeni da pri pregledu sonda može proći između korenova, gubitak kosti iznosi preko 40%.

Dijagnoza lokalizovane parodontopatije se postavlja ako su pripojni epitel i alveolarna kost razoreni na manje od 30% prisutnih zuba, a generalizovana parodontopatija ukoliko su promene prisutne na preko 30% zuba.

Terapija može biti konzervativna i hirurška, ali se veliki naglasak stavlja na prevenciju. To podrazumeva uklanjanje predisponirajućih faktora: mekih naslaga (pranje zuba) i tvrdih naslaga (uklanjanje kamenca).

Parodontopatija kod mladih

Zapaženo je da se kod dece i adolescenata javlja specifičan oblik oboljenja parodoncijuma, koji se po kliničkoj slici, toku i prognozi bolesti razlikuje od parodontopatije kod odraslih.

Parodontopatija kod mladih ili juvenilna parodontapatija brzo napreduje i dovodi do gubitka svih zuba. Spada u najteža parodontalna oboljenja, jer je veoma teško kontrolisati bolest i sprečiti gubitak zuba. Razaranje kosti se odvija tako brzo da bolesnici izgube zube pre 20. godine života.

Uzrok bolesti nije tačno utvrđen. Od faktora koji mogu uticati na razvoj ovog oboljenja navode se: genetika, imunološki poremećaji, opšta sistemska oboljenja i dr. Epidemiološki podaci govore da je u srednjoj Evropi od svih obolelih od parodontopatije, 1% bolovalo od ovog oblika. Smatra se da žene obolevaju tri puta češće nego muškarci, a bolest se uglavnom javlja između 11. i 13. godine života dok se kod osoba posle 25. godine života uopšte ne javlja.

Juvenilna parodontopatija se može podeliti na tri oblika, i to prema broju zuba koje je zahvatila: juvenilna parodontopatija koja zahvata prve kutnjake i sekutiće, juvenilna parodontopatija koja zahvata samo pojedine zube i juvenilna parodontopatija koja zahvata sve zube.

Specifičnost terapije ovog oblika parodontopatije se ogleda u tome što su u nju uključeni i antibiotici, pogotovo tetraciklini. Smatra se da je izlečenje moguće samo ukoliko se bolest na vreme otkrije.

Parodontopatija – Uzroci

U većini slučajeva, razvoj parodontitisa počinje plakom – lepljivim slojem preko zuba koji se sastoji uglavnom od bakterija. Ako se ne leči, plak na kraju može napredovati do parodontitisa:

• Plak se formira na zubima kada skrob i šećeri u hrani stupaju u interakciju sa bakterijama koje se inače nalaze u ustima. Pranje zuba dva puta dnevno i čišćenje koncem jednom dnevno uklanjaju naslage, ali se plak brzo ponovo formira.
• Plak se može stvrdnuti ispod vaše desni u kamenac. Kamenac je teže ukloniti i pun je bakterija. Što duže plak i kamenac ostaju na vašim zubima, to više štete mogu da naprave. Ne možete se otarasiti kamenca četkanjem i koncem — potrebno vam je profesionalno čišćenje zuba, da biste ga uklonili.
• Plak može izazvati gingivitis, najblaži oblik bolesti desni. Gingivitis je iritacija i upala dela tkiva desni oko baze vaših zuba (gingive). Gingivitis se može preokrenuti profesionalnim tretmanom i dobrom kućnom oralnom negom.
• Tekuća upala desni može izazvati parodontitis, što na kraju dovodi do stvaranja džepova između desni i zuba koji se pune plakom, kamencem i bakterijama.
• Vremenom, ovi džepovi postaju dublji, pune se sa više bakterija. Ako se ne leče, ove duboke infekcije izazivaju gubitak tkiva i kostiju, i na kraju možete izgubiti jedan ili više zuba. Takođe, hronična upala koja je u toku može opteretiti vaš imuni sistem.

Parodontopatija i faktori koji povećavaju rizik:

• Gingivitis
• Loše navike koje se tiču oralnog zdravlja
• Duvan koji se puši ili žvaće
• Hormonske promene, kao što su one vezane za trudnoću ili menopauzu
• Rekreativna upotreba droga
• Gojaznost
• Neadekvatna ishrana, uključujući nedostatak vitamina C
• Genetika
• Određeni lekovi koji izazivaju suva usta ili promene desni
• Stanja koja uzrokuju smanjen imunitet, kao što su leukemija, HIV/AIDS i lečenje raka
• Određene bolesti, kao što su dijabetes, reumatoidni artritis i Kronova bolest
• Neadekvatna proteza

Ako ste zainteresovani za otkup antikviteta, potražite nas ovde.