Dadaizam – Duh revolta

Dadaizam (dada), međunarodni pokret u umetnosti, oko 1915–1922, karakterisan duhom revolta protiv tradicionalne umetnosti i tradicionalnih vrednosti kulture i društva. Prvo se pojavio u dve zemlje koje su tokom Prvog svetskog rata bile neutralne (Švajcarska i SAD). Da bi se pred kraj rata proširio na Nemačku, a potom i na druge zemlje.

Ostaje upitno u kojoj meri se sveukupna koherentnost može pripisati dadaizmu. Uzeo je u obzir niz kontradiktornih ideologija, uključujući nihilizam, individualistički anarhizam i komunizam. Pokret je bio ujedinjen više onim što su njegovi članovi odbacili nego onim u šta su verovali. Ali sve dadaističke manifestacije proizašle su iz raspoloženja razočaranja u društvo. Jedna od glavnih meta napada dadaizma bio je institucionalizovan svet umetnosti, sa svojim buržoaskim idejama ukusa i brigom za tržišne vrednosti.

Dadaisti su namerno potkopavali prihvaćene standarde lepote naglašavajući ulogu slučajnosti u umetničkom stvaralaštvu. Ratni pokolj bez presedana naveo ih je da dovode u pitanje vrednosti društva koje je dovelo do toga. I da ih vide kao moralno bankrotirane. Njihov odgovor je bio da idu do krajnosti u skandalima i provokacijama, kako bi šokirali ljude i izvukli ih iz njihovog „korumpiranog samozadovoljstva“. Grupna aktivnost se smatrala važnijom od pojedinačnih radova, a tradicionalni mediji poput slikarstva i skulpture uglavnom su napušteni u korist antiumetničkih tehnika i alata. Poput kolaža, fotomontaže, pronađenih svakodnevnih predmeta i redimejda. U kojima nije bilo brige za finoću materijala ili izrade.

Iako su prezirali umetnost prošlosti, dadini metodi i manifesti – posebno tehnike besa i provokacije – bili su u velikoj meri dužni futurizmu. Međutim, dadaistički nihilizam se veoma razlikovao od militantnog optimizma futurizma. Marsel Janko je o tome napisao: „Izgubili smo nadu da će umetnost jednog dana zauzeti mesto koje joj pripada u našem društvu. Bili smo van sebe od besa i tuge zbog patnje i poniženja čovečanstva.”

Pojam dadaizam – ,,Drveni konj“

Izraz „dada“ potiče od francuske reči, što u prevodu znači „drveni konj“. Sam naziv je nastao u Cirihu, 1916. godine, kada su Ričard Huelzenbek i Hugo Bal. Tražeći ime za svoje pozorište u Cirihu, došli do njega slučajno otvorivši francusko-nemački rečnik.

Razočaranje posledicama Prvog svetskog rata dovelo je do stvaranja ovog pokreta. Čiji su principi jasno usmereni protiv ustoličenja u kulturnom, političkom i javnom životu. Kontradikcija između životne prakse i tradicionalne umetnosti u kojoj vlada „harmonija i lepota“, a koja je po umetnicima grupe nepodnošljiva, dovodi do njenog omalovažavanja.

Dadaisti istražuju nove načine izražavanja u novonastaloj situaciji koristeći satiru i ironiju kao umetnički izraz, protestujući, šokirajući i skandalizirajući publiku. Sve što je apsurdno i bezvredno u stvarnosti dobija novo značenje u likovnom izrazu dadaista. Počevši od rušenja tradicionalnih umetničkih formi, urlanja, fonetske poezije, muzičke buke i ponovnog sklapanja polomljenih predmeta iz svakodnevnog života. Ovo donosi pojam haosa kao načina da se revitalizuje ustoličeni umetnički izraz.

Pokret iz Ciriha ubrzo se proširio na sve umetničke centre tog vremena, Pariz, Keln, Berlin i Njujork.

Glavni predstavnici i osnivači u Cirihu su: Hans Arp, Tristan Cara (Tristan Tzara), Ugo Bal, Richard Hulsenbek i Marcel Janko (Marcel Janko).

U Berlinu su to Raul Hausman, Johanes Bader, Georg Gros i Džon Herfild.

Dolazeći iz Ciriha, 1919. godine, Hans Arp i Maks Ernst su osnovali dadaističku grupu u Kelnu. Godinu dana kasnije, izložbu koju su organizovali ovi umetnici policija je zatvorila, navodeći kao razlog nedolično ponašanje.

Kurt Šviters iz Hanovera, pokreće novi pokret „Merc“. Naziv potiče od Komercbanke (Commerzbank, Komercijalna banka). Svoje slike-merc Šviters ostvaruje kroz subjektivni poetski izraz, koristeći trivijalne, odbačene i bezvredne predmete.

U Parizu i Njujorku spojili su se duh Dada pokreta i novonastalog nadrealizma. A za njih su zaslužni: Marsel Dišan, Maks Ernst, Man Rej i Fransis Pikabija.

Početci Dadaizma

Dadaizam je bio neformalni međunarodni pokret, sa učesnicima u Evropi i Severnoj Americi. Počeci dadaizma odgovaraju izbijanju Prvog svetskog rata. Za mnoge učesnike, pokret je bio protest protiv buržoaskih nacionalističkih i kolonijalističkih interesa, za koje su mnogi dadaisti verovali da su osnovni uzrok rata, i protiv kulturnog i intelektualnog konformiteta – u umetnosti i šire u društvu – koji je odgovarao ratu.

Avangardni krugovi izvan Francuske znali su za predratna dešavanja u Parizu. Videli su (ili učestvovali u) kubističkim izložbama održanim u Galerie Dalmau, Barselona (1912), Galerie Der sturm u Berlinu (1912), Salonu oružja u Njujorku (1913), SVU Manes u Pragu (1914), nekoliko izložbi Jack of Diamonds u Moskvi, i De Modern Kunstkring, Amsterdam (između 1911. i 1915.). Futurizam se razvio kao odgovor na radove različitih umetnika. Dadaizam je kasnije kombinovao ove pristupe.

Mnogi dadaisti su verovali da su „razum“ i „logika“ buržoaskog kapitalističkog društva doveli do rata. Oni su svoje odbacivanje te ideologije izrazili u umetničkom izrazu koji je nastojao da odbaci tu logiku, i prigrlio haos i iracionalnost. Na primer, Georg Gros se kasnije sećao da je njegova dadaistička umetnost bila zamišljena kao protest „protiv ovog sveta međusobnog uništenja“.

Prema Hansu Rihteru, „dadaizam nije bio umetnost: bio je „anti-umetnost”. Dadaizam je predstavljao suprotnost svemu što je umetnost zastupala. Tamo gde se umetnost bavila tradicionalnom estetikom, dadaizam je ignorisao estetiku. Ako je umetnost nastojala da privuče senzibilitet, dadaizam je nameravao da uvredi.

Kako je to izrazio Hugo Ball, „za nas umetnost nije sama sebi cilj… već prilika za istinsko sagledavanje i kritiku vremena u kome živimo“.

Umetnici dadaizma

Dadaizam je bio radikalni umetnički pokret koji se pojavio tokom Prvog svetskog rata, kao odgovor na društveni, politički i kulturni haos tog vremena. Odlikovalo ga je odbacivanje tradicionalnih estetskih i umetničkih vrednosti i prihvatanje ironije, apsurda i neusaglašenosti.

Umetnici dadaizma bili su raznolika grupa pojedinaca koji su delili zajednički interes da osporavaju status kvo i dovode u pitanje samu prirodu same umetnosti. Odbacili su ideju da umetnost treba da ima fiksno značenje ili svrhu, i umesto toga prihvatili su slučajnost, spontanost i slučajnost.

Jedna od najistaknutijih ličnosti dadaizma bio je Marsel Dišan, čiji je čuveni komad „Fontana” (1917) bio porcelanski pisoar potpisan pseudonimom „R. Mut”. Ovaj rad je doveo u pitanje samu definiciju umetnosti i izazvao žestoku debatu o tome šta je umetnost.

Još jedan značajan umetnik pokreta dadaizam bio je Tristan Cara, koji je bio jedan od osnivača Dada pokreta u Cirihu 1916. Cara je bio poznat po svojoj radikalnoj poeziji, koja je često bila sastavljena od besmislenih reči i fraza koje su imale za cilj da dovedu u pitanje konvencije. jezika.

Hannah Hoch je bila još jedna ključna figura dadaizma, poznata po svojim inovativnim kolažima koji su kombinovali slike iz popularne kulture i medija. Njen rad je doveo u pitanje tradicionalne rodne uloge i istraživao pitanja identiteta i predstavljanja.

Drugi značajni umetnici dadaizma su Maks Ernst, Frensis Pikabija i Raul Hausman, od kojih je svaki doprineo pokretu svojim jedinstvenim stilovima i pristupima.

Sve u svemu, umetnici dadaizma bili su ujedinjeni u odbacivanju tradicionalnih umetničkih vrednosti i želji da sruše barijere između umetnosti i svakodnevnog života. Njihova inovativna i provokativna dela nastavljaju da utiču na umetnike i danas i ostaju značajan deo kanona moderne umetnosti.

Dadaisti

• Gijom Apoliner – Francuska
• Žan (Hans) Arp – Švajcarska, Francuska i Nemačka
• Jackues Vasche – Francuska
• Hugo Ball – Švajcarska
• Johanes Bader – Nemačka
• Artur Kravan – SAD
• Jean Crotti – Francuska
• Theo van Doesburg – Holandija
• Marsel Dišan – Francuska i SAD
• Maks Ernst – Nemačka
• Raul Hausman – Nemačka
• Ejmi Henings – Švajcarska
• Richard Hulsenbeck – Švajcarska i Nemačka
• Marsel Janko – Švajcarska (rođen u Rumuniji)
• Klement Pansaers – Belgija
• Francis Picabia – Švajcarska, SAD i Francuska
• Man Rai – SAD i Francuska
• Hans Rihter – Nemačka, Švajcarska i SAD
• Kurt Schvitters – Nemačka
• Sophie Tober – Švajcarska
• Tristan Cara – Švajcarska i Francuska (rođen u Rumuniji)
• Beatris Vud – SAD i Francuska

Umetnička dela dadaizma

Evo nekih od najpoznatijih umetničkih dela dadaizma:

• „Fontana“ Marsela Dišana – Ovo je možda najpoznatije delo povezano sa dadaizmom. To je porcelanski pisoar koji je Dišan podneo na umetničku izložbu 1917. pod pseudonimom „R. Mut“. Delo je izazvalo skandal i osporilo samu definiciju umetnosti.
• „Nevesta ogoljena od strane neženja, čak“ Marsela Dišana – Ovo delo, poznato i kao „Velika čaša“, je složen i zagonetan komad koji kombinuje slikarstvo, crtež i rad od stakla. Sadrži niz apstraktnih oblika i figura koje sugerišu narativ o seksualnoj želji i frustraciji.
• „Preseci Dada kuhinjskim nožem kroz poslednju vajmarsku epohu kulture piva i stomaka u Nemačkoj“ od Hane Hoh – Ovo je fotomontaža koju je Hoch napravio 1919-20. Sadrži zbrkani i haotični niz slika iz popularne kulture i medija, uključujući poznate ličnosti, političare i vojnike. Delo je oštra kritika nemačkog društva u to vreme.
• „L.H.O.O.K.“ autora Marsela Dišana – Ovo je parodija na Mona Lizu koju je Dušan stvorio 1919. Na sliku je dodao brkove i kozju bradicu i ispisao slova „L.H.O.O.K.“ ispod toga, što kada se izgovori na francuskom zvuči kao „ona ima vrelo dupe“. Delo je razigrani, ali subverzivni pogled na poštovano remek-delo.
• „Kompozicija sa crvenim, plavim i žutim“ Pita Mondrijana – Ovo delo se često povezuje sa De Stijl pokretom, ali se takođe dovodi u vezu sa dadaizmom zbog njegovog naglaska na apstrakciji i geometrijskim oblicima. Slika predstavlja mrežu pravougaonika i kvadrata u primarnim bojama, raspoređenih u preciznu i uravnoteženu kompoziciju.
• „Duh našeg vremena“ Raula Hausmana – Ovo je fotomontaža koju je Hausman napravio 1920. godine. Sadrži kolaž slika, uključujući ljudsko oko, sat i glavu žene. Delo je komentar fragmentirane i dezorijentišuće prirode savremenog života.
• „Mecano“ Francis Picabia – Ovo je serija apstraktnih slika koje je Picabia stvorio 1915-16. Slike karakterišu mehanički i industrijski motivi, kao što su zupčanici i vijci, a odlikuju ih fragmentovane i haotične kompozicije.

Dadaizam – Наслеђe

• Dadaizam ima uticaj na umetničke pokrete, kao što su nadrealizam i pop art

Uprkos relativno kratkom životnom veku, uticaj dadaizma na kasnije umetničke pokrete bio je značajan. Jedan takav pokret je nadrealizam, koji se pojavio 1920-ih i koji je delio mnoga interesovanja dadaizma u iracionalnom i nesvesnom. Nadrealistički umetnici poput Salvadora Dalija i Renea Magrita bili su pod velikim uticajem dadaističkih tehnika, kao što su kolaž i fotomontaža.

Još jedan pokret koji duguje dadaizmu je pop art, koji se pojavio 1950-ih i 60-ih godina. Pop umetnici kao što su Ričard Hamilton i Endi Vorhol bili su privučeni dadaizmom upotrebe masovno proizvedenih materijala i kritike potrošačke kulture. Pop art se može posmatrati kao nastavak dadaističkih ideja o brisanju granica između umetnosti i svakodnevnog života.

• Dadaizam ima uticaj na savremenu umetnost i kulturu

Uticaj dadaizma seže izvan sfere umetnosti iu popularnu kulturu. Naglasak pokreta na parodiji, ironiji i satiri može se videti u svemu, od reklama preko televizije do društvenih medija. Dadaističke strategije kao što su prisvajanje, rekontekstualizacija i subverzija su uobičajena sredstva koja koriste savremeni umetnici i dizajneri.

• Kontinuirana relevantnost dadaističkih ideja i praksi

Čak i vek nakon svog nastanka, dadaizam ostaje relevantan kao kritička i kreativna sila. Njegovo odbacivanje tradicionalnih umetničkih vrednosti i prihvatanje eksperimentisanja i preuzimanja rizika nastavljaju da inspirišu umetnike danas. Nasleđe dadaizma se može videti u savremenim pokretima kao što je neo-dada, koji oživljavaju i reinterpretiraju dadaističke tehnike za novu generaciju umetnika.

U zaključku, uticaj dadaizma na umetnost i kulturu je značajan i dalekosežan. Njegove ideje i tehnike nastavljaju da utiču na umetnike danas i verovatno će to činiti još mnogo godina.

Šta je dadaizam, dadaistička umetnost ili dadaista?

Definicija dadaizma se vrti oko incidenata koji su se desili tokom njegovog nastanka. To je pokret jer je to umetnička forma koju je predvodila i usvojila grupa umetnika sa sličnom filozofijom i stilom u određenom periodu. Svaki umetnički pokret ima fokus. Dadaizam nije izuzetak. Kao pokret, dadaizam se protivi naletu ili ustanku kulture kapitalizma.

Ovaj pokret vidi umetnost u opasnosti od degradacije. Tokom svog nastanka, osnivači su smatrali da je umetnost koja je postojala u to vreme degradirajuća. Dakle, dadaizam ima za cilj stvaranje nove umetničke forme različite od svih drugih prethodnih umetnosti.

Dadaizam, dakle, kao umetnički pokret, je umetnički stil koji dele umetnici sa sličnom mišlju, orijentacijom i ciljem – izazivajući kapitalističke predstave društva.

Dadaizam ili Dada umetnost je anarhična. Kao što je već rečeno, odstupa od stila prethodnih umetnosti. U stvari, Marsel Dišan, poznati francusko-američki slikar, nazvao ga je „antiumetnošću“.

Uprkos činjenici da je dadaizam umetnost, on se suprotstavlja samoj umetnosti time što je dovodi u pitanje. Dakle, kada se pogleda, dada umetnost može izgledati besmislena ili čak apsurdna. I tu leži njegova moć, apsurdnost.

Glavno oružje dadaizma je apsurd

Kroz kreativne apsurde, dadaisti protestuju i grčevito reaguju protiv neozbiljnosti koje obuhvataju savremeni svet.

Kao što je savremeni svet protiv kojeg protestuje je apsurdan (za dadaiste). Dadaistička umetnost je presvučena apsurdima da bi izrazila samu bizarnost umetnosti. Zbog prkosne prirode dadaizma umetničkoj konvenciji, dadaisti često pokušavaju da naprave novije oblike umetničkog izražavanja.

Tipičan primer dada umetnosti koja prkosi umetničkoj konvenciji je umetničko delo Man Raya pod nazivom „poklon“. On je predstavio ovo umetničko delo Eriku Satiju tokom njihovog prvog susreta.

Konvencionalno, umetničkom delu su potrebni sati, ako ne i dani, da bi se postigao i doveo do estetskog nivoa divljenja publike. Međutim, Man Ray je završio svoje umetničko delo pod nazivom „poklon“ tako što je jednostavno zalepio neke kvačice na lepak. Zatim ga je poklonio Eriku Satiju.

Karakteristike dadaizma

Evo nekih od ključnih karakteristika dadaizma:

• Naglasak na slučajnosti – dadaisti su verovali da je uloga umetnika da razbije postojeće strukture i konvencije i da stvori dela koja su bila nepredvidljiva i spontana. Često su koristili slučajne metode, kao što su kolaž ili fotomontaža, da bi stvorili svoja umetnička dela. Jedan primer je fotomontaža „Seci dada kuhinjskim nožem“ Hane Hoh, koja sadrži kolaž slika iz popularnih medija koje su isečene i preuređene na naizgled nasumičan način.
• Anti-umetnost – dadaisti su odbacili ideju da umetnost mora biti lepa ili smislena, i umesto toga su nastojali da stvore dela koja su namerno ružna, apsurdna ili besmislena. Često su koristili svakodnevne predmete, kao što su točkovi za bicikle ili pisoari, u svojim umetničkim delima, i na taj način doveli u pitanje tradicionalne predstave o tome šta bi umetnost mogla biti. Jedan primer je „Fontana“ Marsela Dišana, porcelanski pisoar koji je podneo na umetničkoj izložbi 1917.
• Kritika uspostavljenih institucija i ideologija – Dadaisti su često bili politički u svojoj umetnosti, koristeći je kao sredstvo za kritiku uspostavljenih institucija i ideologija. Oni su bili posebno kritični prema nacionalizmu i militarizmu, za koje su smatrali da doprinose razaranju Prvog svetskog rata. Jedan primer je slika Marsela Dišana „Obrađeno polje“ na kojoj se nalazi mapa Evrope sa rečima „Prekretnice do smrti“ napisan na francuskom.

Sve u svemu, dadaizam je bio pokret koji je nastojao da izazove postojeće norme i konvencije u umetnosti i društvu. Njegov naglasak na slučajnosti, slučajnosti i anti-umetnosti, kao i njegove političke kritike, nastavljaju da inspirišu i provociraju umetnike i publiku.

Ključne ideje dadaizma

Dadaizam, kao pokret, ima tri osnovne ideje – spontanost, negaciju i apsurd.

Ove tri ideje izražavaju dadaizam kao umetnost koja je kreativno anarhična.

DADAIZAM – SPONTANOST

Ova ideja je gledišta da će umetnost biti smislena i vredna ako i samo ako je spontana. Zbog toga se naglašava oštar odnos koji mora postojati između umetnika i njegovih dela.

Lepota umetničkog dela nije nešto o čemu treba da se sudi sistem, već je to subjektivni sud umetnika. Zbog toga je Tristran Cara čak napisao da književnost nikada nije lepa jer je sama lepota mrtva.

Dakle, lepotu treba ostaviti kao privatnu stvar umetniku.

Spontanost se uglavnom poziva na koncept individualnosti. Spontanost je kreativnost

DADAIZAM – NEGACIJA

Ova ideja ima za cilj da suprotstavi ili negira umetničke konvencije i establišment kroz širenje demoralizacije. Dakle, ideja ne vidi liniju razlike između moralnog standarda dobrote ili zla.

Dobro se ni po čemu ne razlikuje od lošeg. Sve vidi jednim pogledom: kao nebitno. Ništa nije relevantno. Čak ni čovek nije od značaja. Ova ideja vidi relevantnost svega kao imaginarno i nestvarno.

DADAIZAM – APSURDNOST

Ovo je možda najbolja ideja koja obuhvata okvir dadaizma.

Dadaisti su koristili apsurd kao oružje za napad na elite za koje se smatralo da podržavaju rat.

Nekoliko faktora je uticalo na početak dadaizma. Koncepti kao što su ekspresionizam i futurizam su neki od ovih faktora.

Dada umetnost se izražava u muzici, skulpturi, slikarstvu, književnosti i fotografiji. Sve ove umetnosti imaju za cilj isključivo ismevanje i provociranje političkih elita koje podržavaju rat. Možda želite da znate šta je umetnost? Zašto je umetnost važna?

Kao ideja, apsurd je jedno od glavnih oruđa ili oružja koje dadaisti koriste da ismevaju ili prave sarkazam. Ova ideja na kraju vidi sve kao apsurdno i smešno. Paradoks prožima sve, a sve ima suprotnost harmoniji. Cara je u svom „Dada manifestu 1918“ to jasno izrazio:

,,Ja pišem manifest i ne želim ništa, ali kažem neke stvari i u principu sam protiv manifesta, kao što sam protiv principa. Ovaj manifest treba da pokaže da ljudi mogu zajedno da vrše suprotne akcije dok uzimaju jedan svež gutljaj vazduha; Ja sam protiv akcije: za kontinuiranu kontradikciju, za afirmaciju takođe, nisam ni za ni protiv i ne objašnjavam jer mrzim zdrav razum. Kao i sve ostalo, Dada je beskorisna.“

USPON NEODADIZMA

Dadaizam kao umetnost uprkos svojoj naizgled uvredljivoj i bezumetnoj prirodi, smešan je i duhovit. Nakon početka u Cirihu proširila se na mnoge druge delove Evrope.

Mada, na kraju je u nekom trenutku opao, jer je od samog početka bilo očigledno da ne može dugo da izdrži.

Međutim, dadaizam je otvorio vrata za novi koncept moderne umetnosti. Ovaj novi koncept je neo-dadaizam. To je „novi“ oblik dadaizma.

Neo-dadaizam je umetnički pokret sa umetničkim manifestacijama sa audio, vizuelnim i književnim konceptima. Ima jake veze sa dadaizmom. Ona deli sličnu misao, metod, nameru i tehniku sa umetničkim delima u dadaizmu. Njegov cilj je da premosti jaz koji postoji između umetnosti i svakodnevnih iskustava. Neodada koristi materijale koji su moderni i takođe apsurdnog kontrasta.

Neo-dadaizam uglavnom preuzima svoje vođstvo iz dela Marsela Dišana i Kurta Švitersa. Potpuno poriče tradicionalne koncepcije estetike.

Dadaizam kao živa umetnost

Dadaizam je umetničko delo koje nadživljava svoje vreme. Njena relevantnost se još uvek oseća u svetu umetnosti, posebno na internetu. Memovi koji se koriste kao komunikacijski znaci potiču iz dadaizma.

Moda nije izostavljena. Dadaizam tu ima svoj dodir.

U muzici, književnosti, skulpturi, slikarstvu, pa čak i tehnologiji, dadaizam i dalje napreduje i živi. Uprkos svom naizgled besmislenom stanju, pronašao je način da se ugnezdi u srcima ljudi.

Ovo pokazuje moć i strahopoštovanje koje dadaizam nosi. Bez sumnje, dadaizam nije samo umetnost, već je umetnost sa dušom, živa umetnost.

Zaključak

Dadaizam je bio umetnički pokret koji se pojavio početkom 20. veka kao odgovor na Prvi svetski rat. Odbacivao je tradicionalne umetničke norme i težio je stvaranju dela koja su bila anarhična, apsurdna i protiv establišmenta. Dadaizam je karakterisao njegov naglasak na slučajnosti, slučajnosti i anti-umetnosti, i proizveo je mnoga ikonska dela koja i danas očaravaju i inspirišu publiku.

Iako je star više od jednog veka, dadaizam ostaje relevantan u svetu savremene umetnosti. Njegov uticaj se može videti u širokom spektru umetničkih oblika, od avangardne umetnosti performansa do fenomena pop kulture kao što je mem kultura. Dovodeći u pitanje ustaljene norme i podstičući kreativnost i eksperimentisanje, dadaizam je otvorio put nebrojenim umetnicima da pomeraju granice i istražuju nove granice.

Stoga podstičemo čitaoce da dalje istražuju dadaizam i otkriju njegov stalni uticaj na umetnost i kulturu. Bilo da ste iskusni entuzijasta umetnosti ili radoznali novajlija, u svetu dadaizma ima ponešto za svakoga. Angažovanjem u ovom fascinantnom i revolucionarnom pokretu, možemo steći nove uvide u moć umetnosti da izazove, provocira i inspiriše.

Ukoliko imate neke umetnine ili antikvitete koje bi želeli da prodate, možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.