Futurizam

Futurizam -„Zapalite police biblioteka … poplavite vodom muzeje …”

Futurizam je italijanski pokret avangardne umetnosti, nastao 1909. godine, koji je slavio dinamičnost modernog sveta. Bio je književnog porekla u svom začetku, ali većina njegovih glavnih predstavnika su bili slikari. Futurizam je obuhvatao i skulpturu, arhitekturu, muziku, film i fotografiju. U Italiji se futurizam zadržao do 1930-ih, a imao je jak uticaj i u drugim zemljama, posebno u Rusiji. Kubizam je doprineo formiranju italijanskog futurističkog umetničkog stila.

Osnivač futurizma bio je Filipo Tomazo Marineti. Koji je pokrenuo pokret manifestom objavljenim na francuskom jeziku u pariskim novinama Figaro, 20. februara 1909. godine. Bombastičnim i zapaljivim jezikom napao je utvrđene vrednosti i tradicije: „Zapalite police biblioteka … poplavite vodom muzeje …”, neke su od njegovih reči. I pozvao je na kulturno podmlađivanje Italije. Pomoću nove umetnosti koja će slaviti tehnologiju, brzinu i „sve druge moderne stvari”.

Futurizam - Jedinstveni oblici kontinuiteta u prostoru Umberta Bočonija

Doprinos futurizma modernoj umetnosti

Futurizam, kao i kubizam, može se smatrati jednim od pod-pokreta unutar apstraktne umetnosti. Futurizam je zapravo oblik kubizma koji su stvorili italijanski slikari. Oni su boravili u Parizu u vreme kada su Brak i Pikaso uzdrmali umetničke krugove svojim novim umetničkim poduhvatom. Koji je kasnije dobio naziv kubizam.

Najznačajniji umetnici ovog pokreta su Umberto Bokoni i Đakomo Bala. Obojica su studirali umetnost u Francuskoj i po povratku u Italiju bili su zaintrigirani brzim napretkom industrije. Zajedno sa pesnikom Filipom Tomazom Marinetijem formirali su ideološku grupu. Svoj umetnički izraz formulisali su na osnovu savremenih mašina, brzine i intenziteta savremenog života. Kao i psihološkog uticaja ove pojave na ljudski mentalitet i aktivnost. Bokoni, Severini i njihovi sledbenici pokušali su da prikažu lepotu savremenih mašina. Koristeći snopove linija i ravni koji stvaraju efekat dinamičkog kretanja i napetosti na površini slike. Predstavljanje brzog kretanja u vizuelnom obliku bila je njihova glavna preokupacija. Pokušali su da protumače i savremena društvena zbivanja. Poput pobuna, štrajkova, rata, odnosno svih onih za koje su verovali da će uticati na buduća dešavanja u društvu.

Strast ideja ove grupe nije bila u adekvatnoj srazmeri sa njihovim umetničkim doprinosom. Jer su samo davali energiju kretanja statičkoj geometriji kubizma i vraćali bogatstvo boja. Moglo bi se reći da je njihov pristup mašinama kao novom predmetu slikarstva bio njihov najznačajniji doprinos modernoj umetnosti. Jer su upozorili druge umetnike i javnost na njihov potencijal i prirodu vremena u kome su živeli.

Futurizam – Istorija

U vreme kada je Marineti objavio Manifest futurizma, mnogi u Italiji su delili mišljenje da njihova nacija nije uspela da postane istinski moderna. Tadašnji politički režim, na čijem je čelu bio premijer Đovani Đolti, bio je omražen zbog isticanja kompromisa i posredovanja između suprotstavljenih interesa. Što je razbesnelo one koji su smatrali da zemlja zaostaje u napretku ka modernom društvu.

Međutim, u manifestu je malo novih ideja, ako ih je uopšte bilo, većina je već bila prisutna u zamršenoj mreži političkih, kulturnih i filozofskih strujanja s početka prošlog veka. Sam manifest je privukao pažnju svojim snažnim govorom i zapaljivom retorikom, ali i veštinom kojom je objavljen. Marineti je bio odličan medijski manipulator i objavio je svoj manifest ne u nekim opskurnim novinama, već na naslovnoj strani jedne od najprestižnijih novina na svetu, Figara. Ipak, treba imati na umu da je bio veoma bogat i da je prosto platio prostor. Futurizam je bio nov i kao pokret po tome što je izabrao svoje ime i prvo krenuo sa idejom, a tek onda postepeno tražio način da je izrazi kroz umetnost.

Marineti često ponavlja „mi“ u manifestu, iako futuristička grupa nije postojala u vreme kada je objavljen. Ipak, brzo je privukao pristalice, posebno iz grupe slikara sa sedištem u Milanu. Kojima je Marineti pomogao da napišu „Manifest futurističkih slikara“, objavljen kao letak u njegovom časopisu Poezija u februaru 1910. Napisali su ga Bočoni, Kara i Rusolo, a potpisali Bala (koji je živeo u Rimu) i Severini (koji je u to vreme boravio u Parizu). Ista petorica potpisala su „Tehnički manifest futurističkog slikarstva“ objavljen u aprilu 1910. godine.

Fururizam - Grad se diže Umberto Bočoni

U početku su bili pod uticajem divizionizma

U pokušaju da razviju vizuelni jezik kojim bi izrazili svoje preokupacije, futuristički slikari su u početku bili pod uticajem divizionizma. Gde su površine bile podeljene na male mrlje boje. Što je bilo pogodno za sugerisanje efekata urbanog osvetljenja, ili zamućenja izazvanog velikom brzinom kretanja, npr. u Bočonijevom „Buđenju grada“ (1910–11, Muzej moderne umetnosti u Njujorku). Međutim, 1911. Bočoni i Kara su posetili Marinetija i Severinija u Parizu, gde su ubrzo pali pod uticaj kubizma. Ubrzo nakon i prateći njegove principe, počeli su da koriste fragmentovane površine i poglede iz više uglova. Postižući osećaj kretanja sa naglašenim i snažnim dijagonalama. Bala je razvio drugačiji pristup da to predloži, imitirajući efekte fotografije sa višestrukom ekspozicijom, gde se preklapajuće i zamućene uzastopne slike stvaraju u deliću sekunde (ovu fotografsku tehniku je prvi upotrebio Etjen-Jul Mare 1880-ih). Predmeti slikara futurista najčešće pripadaju kontekstu urbanog života, a često imaju i politički akcenat.

Slike futurista su prvi put prikazane na mešovitoj izložbi u Milanu 1911. godine. A prva samostalna izložba grupe održana je februara 1912. u galeriji Bernhajm-Žan u Parizu. Zatim su izlagali u Londonu (galerija Sakvil), Berlinu (galerija Storm, gde je mnoga dela otkupio privatni kolekcionar), Amsterdamu, Cirihu, Beču i Budimpešti. Marinetijeve vešte tehnike promocije (podržane njegovim ličnim bogatstvom) obezbedile su da izložba dobije veliki publicitet. Reakcije na radove bile su veoma pomešane, ali futuristi nikada nisu ignorisani. Predgovor katalogu, koji su potpisali Bala (koji tada nije izlagao), Bokoni, Cara, Russolo i Severini, zapravo je bio ažurirani maifest koji govori o nejasnom principu „linije sile“, kroz koje se objekti stapaju sa svojom okolinom. . Njihove ideje je Džordž Herd Hamilton sažeo na sledeći način: „Prema ovom dokumentu, želeli su da predstave zbir vizuelnih i psiholoških utisaka kao sintezu onoga što je u čovekovom sećanju i onoga što trenutno vidi.

Ključne teme u futurizmu

Futurizam je kulturni i umetnički pokret koji se pojavio početkom 20. veka i od tada je nastavio da utiče na misao i kreativnost. Jedna od karakteristika futurizma je njegov naglasak na budućnosti i ideja da će nove tehnologije i naučni napredak doneti napredak i transformaciju. Evo nekih od ključnih tema u futurizmu:

  • Naglasak na tehnologiji i napretku: Futurizam veruje da su tehnološke inovacije ključ za stvaranje bolje budućnosti. Oni su fascinirani novim tehnologijama i često ih rano usvajaju. Oni vide napredak kao neophodan i neizbežan deo ljudskog razvoja i veruju da treba da prihvatimo promene i nove ideje.
  • Odbacivanje tradicije i prošlosti: Futurizam odbacuje ideju da prošlost ima bilo kakvu inherentnu vrednost ili da treba da vodi naše odluke u sadašnjosti. Veruju da treba da raskinemo sa tradicijom i prihvatimo novo i eksperimentalno. Oni sebe vide kao revolucionare i često su kritični prema uspostavljenim kulturnim i političkim institucijama.
  • Proslava brzine, pokreta i dinamike: Futurizam je fasciniran brzinom i pokretom. Futuristi veruju da su ovi kvaliteti ključni za stvaranje dinamične i uzbudljive budućnosti. Privlače ih mašine i druge tehnologije koje nam omogućavaju da se krećemo brže i efikasnije. Oni vide brzinu i pokret kao način da raskinu sa prošlošću i prihvate novo.
  • Interesovanje za presek umetnosti, nauke i tehnologije: Futurizam vidi umetnost, nauku i tehnologiju kao međusobno povezana polja koja se mogu koristiti za stvaranje nove i bolje budućnosti. Oni su zainteresovani da istraže načine na koje se ova polja ukrštaju i utiču jedno na drugo, i često stvaraju umetnička dela koja uključuju nove tehnologije i naučna otkrića.

Sve u svemu, futurizam je pokret koji je okrenut budućnosti i koji je vođen verom u napredak, tehnologiju i inovacije. Slavi novo i eksperimentalno, i često je kritičan prema uspostavljenim kulturnim i političkim institucijama.

Futurizam - Dinamizam psa na povodcu Đakoma Bale

Futurizam – Slikarstvo i skulptura

Marinetijev manifest inspirisao je grupu mladih slikara u Milanu da primene futurističke ideje na vizuelne umetnosti. Umberto Bočoni, Karlo Kara, Luiđi Rusolo, Đakomo Bala i Đino Severini objavili su nekoliko manifesta o slikarstvu 1910. Kao i Marineti, veličali su originalnost i izražavali prezir prema nasleđenim umetničkim tradicijama.

Iako još nisu radili u onome što je trebalo da postane futurizam, grupa je pozvala umetnike da se emocionalno uključe u dinamiku modernog života. Želeli su da vizuelno prikažu percepciju kretanja, brzine i promene. Da bi to postigli, futuristički slikari su usvojili kubističku tehniku korišćenja fragmentovanih i presecanih ravnih površina i obrisa. Kako bi prikazali nekoliko istovremenih pogleda na objekat.

Ali futuristi su dodatno nastojali da prikažu kretanje objekta. Tako da njihovi radovi obično uključuju ritmička prostorna ponavljanja obrisa objekta tokom tranzita. Efekat podseća na višestruke fotografske ekspozicije objekta u pokretu. Primer je Balina slika Dinamizam psa na uzici (1912), na kojoj su noge jazavčara u kasu prikazane kao zamućenje više slika. Futurističke slike su se razlikovale od kubističkog rada na druge važne načine. Dok su kubisti favorizovali mrtvu prirodu i portrete. Futurizam i futuristi su preferirali predmete kao što su brzi automobili i vozovi, trkački biciklisti, plesači, životinje i urbana gomila. Futuristi imaju svetlije i živopisnije boje od kubističkih dela, i otkrivaju dinamične, uzburkane kompozicije u kojima ritmički uskovitlane forme dostižu vrhunce nasilnog pokreta.

Bočoni, koji je bio najtalentovaniji umetnik u grupi, i Sant’Elija umrli su tokom vojne službe 1916. Bočonijeva smrt, kombinovana sa proširenjem osoblja grupe i otrežnjujućom realnošću razaranja izazvanog Prvim svetskim ratom, efektivno je doveo je do kraja futuristički pokret kao važnu istorijsku snagu u vizuelnoj umetnosti.

Futurizam u današnje vreme

Futurizam je pokret koji je nastavio da utiče na umetnost, kulturu i društvo od svog nastanka početkom 20. veka. Iako je nastao kao umetnički i književni pokret, futurističke ideje su se od tada proširile na druga polja. Kao što su nauka, tehnologija i dizajn. Evo nekih od ključnih načina na koje je futurizam i danas relevantan:

Primeri savremenih futurističkih mislilaca i umetnika

Futurizam nastavlja da inspiriše mislioce i umetnike u različitim oblastima. Primeri uključuju Reja Kurcvajla, futuristu i pronalazača koji je opširno pisao o potencijalu tehnologije da transformiše ljudsko društvo. Donna Haravai, naučnica koja je pisala o ukrštanju tehnologije, roda i kulture. Kao i Elon Musk, tehnološki preduzetnik koji je poznat po svojim smelim vizijama budućnosti.

futurizam

Kako su futurističke ideje uticale na oblasti kao što su nauka, tehnologija i dizajn?

Ideje kojima se odlikuje futurizam su imale značajan uticaj na mnoga polja, uključujući nauku, tehnologiju i dizajn. Na primer, futurističke ideje su uticale na razvoj novih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i biotehnologija. Futuristički koncepti su takođe igrali ulogu u oblikovanju trendova dizajna. Od uglađenog i modernog dizajna automobila i zgrada do upotrebe virtuelne i proširene stvarnosti u medijima i zabavi.

Kritike futurizma i njegova potencijalna ograničenja

Uprkos svom trajnom uticaju, futurizam nije bez svojih kritičara. Neki tvrde da su futurističke ideje previše optimistične i da ne uzimaju u obzir potencijalne negativne posledice novih tehnologija. Drugi kritikuju futurizam zbog toga što je previše fokusiran na tehnološki napredak nauštrb drugih važnih vrednosti. Kao što su socijalna pravda i održivost životne sredine. Neki kritičari takođe tvrde da je futurizam previše fokusiran na budućnost i da ne uspeva da se bavi sadašnjom realnošću društva i kulture.

Futurizam nastavlja da bude relevantan i uticajan pokret u savremenom društvu.

Umetnici futurizma

Najpoznatiji umetnici futurizma su: Umberto Bočoni, Đakomo Bala i Karlo Karo.

Futurizam – Umberto Boćoni

Umberto Bočoni je bio slikar i vajar, kao i vodeći teoretičar futurizma. Boćoni je studirao na Accademia di Belle Arti u Rimu. Pored Manifesta futurističkih slikara, Bočoni je 1914. objavio futurističko slikarstvo i skulpturu (plastični dinamizam), što čini osnovu za razumevanje futurističke vizuelne poetike. Njegovi radovi se nalaze u kolekciji Pegi Gugenhajm u Veneciji, Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i Metropoliten muzeju u Njujorku.

Giacomo Balla

Đakomo Bala je bio slikar, karikaturista, pesnik i dizajner. Bala je uveo tehniku divizionizma u futurističku sliku uticajem na Umberta Bočonija i Đina Severinija. Njegovo slikarstvo karakteriše proučavanje pokreta i svetlosti. Balina dela su izložena u umetničkoj galeriji Olbrajt – Noks u Njujorku, kolekciji Pegi Gugenhajm u Veneciji i Estorick kolekciji moderne italijanske umetnosti u Londonu.

Carlo Carra

Carlo Carra je jedna od vodećih ličnosti italijanskog futurizma. Studirao je na Akademiji Brera u Milanu i bio je jedan od potpisnika Manifesta futurističkih slikara. Kasnije je razvio metafizičko slikarstvo sa Đorđom de Kirikom. Njegovi radovi se nalaze u kolekcijama Galleria Nazionale d’Arte Moderna u Rimu, Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i Pinacoteca di Brera u Milanu.

Degenerisana umetnost

Na samom kraju Prvog svetskog rata, futuristi su iz subkulturnih okvira prešli u zvanične tokove italijanske kulture. Osnivanjem Futurističke političke partije, koja je ubrzo postala deo Nacionalne fašističke partije, Marineti je postao jedan od vodećih intelektualaca u fašističkim krugovima. Ideja o transformaciji dominantnog kulturnog modela u Italiji nije realizovana. Značajnu ulogu u posleratnoj obnovi imali su futuristički arhitekti, dok su slikari i dizajneri kreirali propagandne postere i monumentalne Dučeove portrete rađene u autentično futurističkoj tehnici aeroslikarstva. Društvena klima je brzo postala rigidnija i militantnija, a sa približavanjem Italije Nemačkoj u osvit Drugog svetskog rata, nemački termin Entartete Kunst ili degenerisana umetnost uveden je u javni diskurs. Termin je označavao dekadentne i izopačene tendencije u umetnosti, kako su ih tumačili nacisti. Futurizam je bio jedan od mnogih avangardnih pokreta koji je okarakterisan kao degenerisan i uklonjen sa italijanske kulturne scene krajem tridesetih godina.

Simultane vizije Umberta Bočonija

Futurizam – Poznata umetničlka dela

Futurizam i njegovii umetnici su nastojali da raskinu sa tradicijom i prihvate novo i eksperimentalno. Evo nekih od najpoznatijih umetničkih dela futurizma:

  • Jedinstveni oblici kontinuiteta u prostoru Umberta Bočonija: Ova skulptura, nastala 1913. godine, prikazuje ljudsku figuru u pokretu, sa izduženim udovima i aerodinamičnim oblicima. Skulptura je slavlje pokreta i brzine i smatra se jednim od ikoničkih dela futurizma.
  • Grad se diže Umberto Bočoni: Ova slika, nastala 1910. godine, prikazuje gradilište u Milanu, Italija, sa radnicima i mašinama u pokretu. Slika je proslava urbane modernosti i industrijskog napretka, i hvata energiju i dinamiku grada.
  • Dinamizam psa na povodcu Đakoma Bale: Ova slika, nastala 1912. godine, prikazuje psa na povodcu, sa kretanjem psa i povodcem uhvaćenim u nizu dinamičnih oblika koji se preklapaju. Slika je slavlje pokreta i brzine i smatra se jednim od ikoničkih dela futurizma.
  • Nalet kopljanika Đina Severinija: Ova slika, nastala 1915. godine, prikazuje grupu konjice koja juriša ka posmatraču, sa preklapajućim oblicima i smelim, dinamičnim bojama. Slika je slavlje pokreta i brzine, i hvata energiju i nasilje rata.
  • Simultane vizije Umberta Bočonija: Slika je nastala 1912. godine, prikazuje niz preklapajućih oblika i boja, sugerišući dinamično i haotično urbano okruženje. Ona je slavlje modernosti i energije grada i smatra se jednim od najvažnijih dela futurizma.

Sve u svemu, futuristička umetnička dela karakteriše njihovo slavljenje brzine, pokreta i modernosti i njihovo odbacivanje tradicionalnih oblika i tehnika. One hvataju energiju i dinamiku ranog 20. veka i nastavljaju da inspirišu umetnike i publiku danas.

Primene futurizma

Futurizam je pokret koji je imao dubok uticaj na umetnost, kulturu i društvo, ali njegov uticaj seže daleko izvan ovih domena. Poslednjih godina, futurizam se sve više primenjuje u oblastima kao što su kreiranje politike, planiranje scenarija i inovacije. Evo nekih od ključnih načina na koje se futurizam danas primenjuje:

  • Uloga futurizma u oblikovanju politike i donošenja odluka: Futurističke ideje i metodologije se sve više koriste za informisanje politike i donošenja odluka na svim nivoima vlasti i poslovanja. Zamišljanjem moguće budućnosti i identifikovanjem potencijalnih izazova i prilika, futurizam može pomoći donosiocima odluka da razviju efikasnije strategije i planove za budućnost.
  • Upotreba futurističkih metodologija u planiranju i predviđanju scenarija: Futurističke metodologije kao što su planiranje i predviđanje scenarija se sve više koriste da pomognu organizacijama da predvide i pripreme se za budući razvoj. Istraživanjem alternativnih budućnosti i razvojem planova za vanredne situacije, futuristički pristupi mogu pomoći organizacijama da bolje upravljaju rizikom i neizvesnošću.
  • Potencijal futurizma da inspiriše i usmerava inovaciju i kreativnost: Futurizam je oduvek bio blisko povezan sa inovacijama i kreativnošću, a to je istina i danas. Podstičući nas da zamišljamo smelu i vizionarsku budućnost, futurističke ideje mogu inspirisati i voditi razvoj novih tehnologija, proizvoda i usluga.

Futurizam je moćno sredstvo za predviđanje i oblikovanje budućnosti. Njegove primene se protežu daleko izvan domena umetnosti i kulture i mogu se koristiti za informisanje politike, planiranja i inovacija u širokom spektru domena. Prihvatajući futurističke ideje i metodologije, možemo razviti proaktivniji i kreativniji pristup izazovima i mogućnostima budućnosti.

Futurizam – Zaključak

Futurizam je kulturni i umetnički pokret koji je nastao početkom 20. veka i nastavlja da utiče na naše razumevanje sveta i naš pristup budućnosti. U ovom tekstu istražili smo ključne teme futurizma, ispitali njegova najpoznatija umetnička dela i razmotrili njegove primene u oblastima kao što su kreiranje politike, planiranje scenarija i inovacije.

Da rezimiramo, futurizam karakteriše naglasak na tehnologiji i progresu, odbacivanje tradicije i prošlosti, slavljenje brzine, pokreta i dinamike i interesovanje za presek umetnosti, nauke i tehnologije. Neka od najpoznatijih umetničkih dela futurizma uključuju skulpture kao što su Jedinstveni oblici kontinuiteta u prostoru, slike kao što su Grad se uzdiže i Simultane vizije, i dela umetnika kao što su Umberto Bočoni, Đakomo Bala i Đino Severini. Futurizam se takođe sve više primenjuje u oblastima kao što su kreiranje politike, planiranje scenarija i inovacije, sa svojim metodologijama koje nude vredan uvid u budućnost i kako se možemo pripremiti za nju.

U zaključku, futurizam nastavlja da igra značajnu ulogu u našem razumevanju sveta i našem pristupu budućnosti. Podstičući nas da prihvatimo inovacije i kreativnost, i da zamislimo smelu i vizionarsku budućnost, futurizam nudi moćno oruđe za oblikovanje sveta oko nas. Bilo da se radi o umetnosti, kulturi, politici ili inovacijama, futurizam nam nudi način da se uključimo u budućnost i da stvorimo bolji svet za sebe i buduće generacije.

Futurizam

Ukoliko posedujete umetnine ili antikvitete koje bi želeli da prodate možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na: Antikvarnica Beograd – Otkup Antikviteta (belgradeantiques.rs).