Impresionizam je slikarski pokret koji je nastao u Francuskoj

Impresionizam (franc. Impressionnisme) je slikarski pokret nastao u Francuskoj 1860-ih sa velikim uticajem na umetnost u narednih pola veka. Kao organizovan pokret, impresionizam je bio francuski fenomen. Ali njegove ideje i prakse usvojili i neki umetnici u Engleskoj i Nemačkoj. Impresionizam je imao pristalica u Sjedinjenim Državama i Austriji. Na početku 20. veka, impresionizam je izvršio presudan uticaj na umetnost avangarde u Evropi. U suštini, impresionisti su doveli u pitanje autoritet akademskog slikarstva. Koje je slikalo do detalja dovršena dela velikih razmera, u korist slikarstva kojim je izražen umetnikov posredan odgovor na prirodu i svet.

Glavna tema najvećeg dela impresionističkog slikarstva je pejzaž. Slikarski žanr koji je u ranijim tradicijama do epohe romantizma imao drugorazrednu ulogu. Uglavnom kao pozadina ambicioznih scenarističkih prikaza istorijskih slika.

Jezgro impresionističke grupe je oformljeno 1860-ih. A ime je „dosetka” jednog kritičara koji je pisao o njihovoj prvoj izložbi održanoj u Parizu 1874. godine. Ukupno je održano osam izložba impresionista, poslednja je bila 1886. godine.

Impresionizam, na određen način, najavljuju Englezi Džon Konstebl i Vilijam Tarner. Francuski slikari Gistav Kurbe, i posebno Ežen Delakroa. Glavna inspiracija većine vodećih slikara grupe, prethodila su mnogim idejama impresionizma. Među najistaknutije predstavnike, a zajedno i osnivače pokreta, ubrajaju se: Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Edgar Dega i Ogist Renoar. Nemački impresionizam predstavljaju Lovis Korint , Maks Liberman, Leser Uri i Maks Zlefogt.

Impresionizam slike

Impresionizam se interesovao za svetlo, i promene koje izaziva u toku dana, odnosno godine. U svojim tehnikama slikari ove epohe su slomili sve ono što je do tada bilo predavano na akademijama. Zato impresionizam predstavlja početak savremenog slikarstva, a tehnika je bila bazirana na sledećim stavkama:

• oni su slikali kratkim potezima četkice, čiji su tragovi bili vidljivi u slici i nisu se opterećivali pojedinostima, odnosno detaljima;
• glavno sredstvo impresionizma postaje impresionistička fleka, koja zahvata sve promene i hvatanje trenutka;
• nisu mešali boje na paleti, već direktno na platnima;
• nisu upotrebljavali crnu boju, već su nijanse dobijali mešanjem komplementarnih boja;
• otkrili su igre svetla i senke i promene boje koje se događaju na dve uporedo stojeće površine koje su različito obojene i proučavali ove efekte;
• za slike senki u prirodi su upotrebljavali plavu boju, što je doprinosilo otvorenosti slike;
• nove slojeve boje su dodavali pre nego što su se stari slojevi osušili i tako dobijali mekše konture i bolje mešanje boje;
• nisu se zanosili slikanjem lazurnim bojama, već su boje nanosili u slojevima
• slikali su u pleneru i nisu se obazirali na tradiciju, već su slikali onako kako su hteli

Impresionisti su lakše radili sa bojama koje su sada bile u tubama (od 1870. godine su se pojavile gotove napravljenej boje). Do tada su slikari morali sami da prave boje od praha koji su mešali sa uljem kao vezivom za boje.

Slikari impresionizma

Impresionizam je bio pokret u Evropi 19. veka koji je pokrenula grupa umetnika. Odbacili su izložbe i salone koje je vlada odobrila. Oni su izabrali da crtaju pejzaže, svakodnevne aktivnosti i predmete. Ovo je bila velika promena pošto je Evropa u to vreme bila svedok samo velikih tema u umetnosti. Kao što su veliki događaji u istoriji. Običan život i scene na otvorenom postaju glavne teme umetnika u ovom periodu.

Impresionizam je imao življe boje i bez mnogo detalja o subjektima. Šire poteze četkice zamenili su meki dodiri čistih intenzivnih boja. Što je davalo osećaj da poteza četkicom uopšte nema. Umetnost proizvedena tokom ovog perioda bila je utisak subjekta kako ga percipira umetnik. Pa otuda i termin impresionizam.

Eduard Mane, Klod Mone, Edgar Dega, Pjer-Ogist Renoar i Kamil Pisaro su neki od poznatih umetnika impresionista. Hajde da uđemo u dalje detalje i njihova značajna dela.

Eduar Mane

Impresionizam Manea se pretežno sastojao od pariskog života. Ženski aktovi su često bili Maneovi predmeti i mnogo puta su izazvali mnogo kontroverzi. Ono što je Manea razlikovalo od njegovih savremenika, je to što je imao jedinstven stil slikanja. Takođe nije prisustvovao nijednoj izložbi impresionista u Parizu. Mane je na svojim slikama više voleo da uhvati svakodnevni život i uobičajene predmete. Kafići i barovi Pariza, grad i urbani život, ulica i ljudi; prosjaci, pevači, radnici, bili su česti na Maneovim slikama. Njegovi potezi četkicom su bili labavi i zato toga neki delovi platna nisu bili pravilno prekriveni. Zbog čega su kritičari komentarisali da njegov rad izgleda nedovršeno. Neke od Maneovih poznatih slika uključuju Ručak u ateljeu, Koncert u vrtovima Tiljerija, Bar u Foli Beržeru, Portret Berte Morizo, Koncert u vrtovima Tiilerija i Putari u ulici Bern.

Impresionizam – Klod Mone

Mone se smatra jednim od osnivača impresionizma. Mone je voleo da slika na otvorenom i da na svojim slikama hvata prirodno svetlo. Figure su zamenjene svetlošću i atmosferom, koje su bile teme Moneovih slika. Nije bio zainteresovan za prilagođavanje pojmovima konvencionalne umetnosti, pa im je dalje prkosio eksperimentišući sa umetnošću. Smele boje i neobične kompozicije bile su prisutne na Moneovim slikama. Koristio je šira polja boja i manji potez. Radio je sa komplementarnim i kontrastnim nijansama. Kao pejzažni umetnik, Mone je bio pod jakim uticajem Džona Konstebla i Džozefa Malorda Vilijama Tarnera, obojica su bili pejzažni slikari. To je podstaklo Moneovo interesovanje za pejzažno slikarstvo. Lokvanji, Impresija, serija Ruanska katedrala, Stog sena, Žena u zelenoj haljini, neka su od njegovih zapaženih dela.

Edgar Dega

Impresionizam ovog slikara uglavnom se sastojao od isečaka pariskog života. Njegove glavne teme bile su ljudske figure, posebno ženska tela. Upravo je akademska obuka izazvala interesovanje za ličnosti u Degi. Nije voleo da ga nazivaju impresionistom, ali je više voleo da ga nazivaju nezavisnim. Plesačice, pevačice, prostitutke, su činile temu Deginih dela, koje je želeo da slika na inovativne načine. Slikao im je neobične uglove pod veštačkim svetlom sa čudnim položajima. Mnogo proslavljene akademske ideale istorijskih i mitskih predmeta on je odbacio i inspirisao se iz savremenog života. Mnogi kritičari tokom impresionističke ere bili su u potpunom neodobravanju prema subjektima niže klase, koje je Dega koristio na svojim slikama. Neka od važnih dela Edgara Dege su Porodica Beleli, Monsieur and Madame Eddouard Manet, Foier de la Danse, Le Foier de la danse i Prima Balerina.

Impresionizam – Pjer-Ogist Renoar

Slikanje modernosti i ležernosti pariskog života bila je centralna tačka Pjer-Ogista Renoara. Imao je posebno oko za lepotu i njegove veštine koloriste, bile su veoma slavljene. Prelepo je uhvatio kretanje svetlosti i senke da bi stvorio neka bezvremenska remek-dela. Njegovi radovi bili su puni života i živih boja, na kojima su prikazani dobro obučeni Parižani koji uživaju u životu. Renoar je uvek pokušavao da svoj novi pristup i misao ugradi u svoje slike. Što je bilo evidentno u šarenim potezima, svetloj atmosferi i blistavim tonovima kože njegovih ženskih subjekata. Među ostalim slikarima impresionistima koji su više voleli da rade sa pejzažima, Renoarova fascinacija ljudskim figurama ga je izdvajala. Velika remek dela Pjera-Ogista Renoara su Žena u crnom, Lovkinja Dijana, La Lož, La Grenujer, Gospođa Žorž Šarpentije i njena deca.

Kamil Pisaro

Kada su mnogi njegovi savremenici impresionizma odbili da izlože svoje radove na izložbama, Kamil Pisaro je bio jedini koji je izlagao svoje slike na svih osam impresionističkih izložbi. Njegovo platno je uhvatilo svakodnevni život jednog seljaka u Parizu. Pissarrov impresionizam se uglavnom fokusirao na efekte svetlosti na boju. Bio je pod velikim uticajem politike i ne može se od nje odvojiti ni u svojoj umetnosti. Njegove slike o radničkim seljacima su jasan primer za to. Seoski subjekti su mu bili omiljeni i slikao ih je u živopisnim kompozicijama. Dve žene ćaskaju pored mora, Sveti Toma, Obala Oaze kod Pontuaza, Brdo Žale, Poantoaz, Bulevar Monmartr u zimsko jutro, Put za Versaj u Luvesijenu su najistaknutija dela Kamila Pisara.

Ovi umetnici se smatraju pionirima impresionizma. Njihova dela su bezvremenska remek dela koja su prekršila konvencije umetnosti tokom 19. veka. Vidljivi potezi četkice, neobične kompozicije, naglasak na svetlosti i boji, teme i pokreti, kao i čudni vizuelni uglovi, stavljaju impresionistička dela na vrh istorije umetnosti.

Impresionizam u likovnoj umetnosti

Godine 1874. grupa umetnika pod nazivom Anonimno društvo slikara, vajara, grafika itd. organizovala je izložbu u Parizu koja je pokrenula pokret pod nazivom impresionizam. Među njegovim osnivačima bili su Klod Mone, Edgar Dega i Kamil Pisaro. Grupu impresionizam je ujedinila samo nezavisnost od zvaničnog godišnjeg Salona, za koji je žiri umetnika sa Akademije lepih umetnosti odabrao umetnička dela i dodelio medalje.

Samostalni umetnici su se, uprkos različitim pristupima slikarstvu, savremenicima javljali kao grupa. Dok su konzervativni kritičari kritikovali njihovo delo zbog njegovog nedovršenog izgleda nalik na skice. Progresivniji pisci su ga hvalili zbog prikaza modernog života. Edmond Duranti je, na primer, u svom eseju La Nouvelle Peinture (Novo slikarstvo) iz 1876. pisao o prikazu savremene teme u odgovarajućem inovativnom stilu kao revoluciji u slikarstvu. Izlagački kolektiv impresionizam je izbegavao da izabere naslov, koji bi implicirao jedinstven pokret ili školu. Iako su neki od njih naknadno usvojili naziv po kome će na kraju biti poznati kao impresionisti. Njihov rad je danas prepoznat po svojoj modernosti, oličenoj u odbacivanju ustaljenih stilova. Kao i ugrađivanju nove tehnologije i ideja i prikazu savremenog života.

,,Utisak, izlazak sunca“ Kloda Monea, izložen 1874, dao je ime impresionističkom pokretu. Tada ga je kritičar Luj Leroj optužio da je to skica ili „utisak“, a ne gotova slika. Ona demonstrira tehnike koje su usvojili mnogi nezavisni umetnici. Kratki, isprekidani potezi četkicom koji jedva prenose forme, čiste nepomešane boje i naglasak na efektima svetlosti. Umesto neutralne bele, sive i crne, impresionisti su često prikazivali senke i svetla u boji. Labavi pokreti četkica umetnika daju efekat spontanosti i lakoće koji maskira njihove često pažljivo konstruisane kompozicije. Kao što je delo Alfred Sislija iz 1878.,, Aleja kestenova“. Ovaj naizgled ležeran stil postao je široko prihvaćen, čak i u zvaničnom salonu. Kao novi jezik karakterističan a impesionizam, kojim se oslikava savremeni život.

Slike prigradske i ruralne dokolice

Takve slike prigradske i ruralne dokolice izvan Pariza, bile su popularna tema kojom se karakterisao impresionizam. Posebno u delima Monea i Ogista Renoara. Nekoliko njih je živelo u ovoj zemlji u određenom periodu ili cele godine. Nove železničke linije koje su se širile iz grada, učinile su putovanje toliko pogodnim da su Parižani svakog vikenda praktično preplavili selo. Dok su se neki od impresionista, kao što je Pissarro, fokusirali na svakodnevni život lokalnih seljana u Pontoiseu. Ostali slikari koji su voleli impresionizam su najčešće prikazivali seoske zabave turista.

Impresionizam je imao motive kao što su čamci i kupališta koja su cvetala u ovim krajevima. 1869. La Grenouillere, na primer, koji je naslikan Moneovim karakteristično labavim slikarskim stilom, prikazuje aktivnosti u slobodno vreme. Impresionizam pejzaži, koji zauzimaju istaknuto mesto u ovoj vrsti umetnosti, takođe su ažurirani inovativnim kompozicijama, svetlosnim efektima i upotrebom boja. Mone je posebno naglasio modernizaciju pejzaža uključivanjem železnica i fabrika, kao i znakova zadiranja u industrijalizaciju. Ovi prizori bi se barbizonskim umetnicima prethodne generacije činili neprikladnim.

Možda je glavno mesto modernosti u kasnom devetnaestom veku bio sam grad Pariz, renoviran između 1853. i 1870. za vreme cara Napoleona III. Njegov prefekt, baron Hausman, postavio je planove, rušeći stare zgrade kako bi se stvorio otvoreniji prostor za čistiji i sigurniji grad. Njegovom novom izgledu doprinela je i opsada Pariza tokom francusko-pruskog rata (1870–71), koja je zahtevala rekonstrukciju delova grada koji su bili uništeni.

Pissarro i Gustave Caillebotte sa entuzijazmom su slikali obnovljeni grad. Koristeći svoj impresionizam da oslikaju njegove široke bulevare, javne bašte i veličanstvene zgrade. Dok su se neki fokusirali na gradske pejzaže, drugi su se okrenuli stanovnicima grada. Eksplozija stanovništva u Parizu nakon francusko-pruskog, rata dala im je ogromnu količinu materijala za njihove scene urbanog života, koje odlikuju impresionizam.

Impresionizam kao odskočna daska za avangardnu umetnost

Dega i Caillebotte su se fokusirali na radne ljude, uključujući pevače i plesače, kao i radnike. Drugi, uključujući Bertu Morizo i Meri Kasat, oslikavali su privilegovane klase. Impresionizam se takođe odlikuje slikama pozorišnih zabava (kao što je Kasatov 1878. ,,In the Loge“), kafića, popularnih koncerata i plesova. Koristeći pristup sličan piscima prirodnjaka kao što je Emil Zola, slikari urbanih scena su prikazali prolazne ali tipične trenutke iz života likova koje su posmatrali. Caillebotteova Paris Street, Kišni dan iz 1877. pokazuje kako su ovi umetnici napustili sentimentalne prikaze i eksplicitne narative. Usvajajući umesto toga odvojen, objektivan pogled koji samo sugeriše šta se dešava.

Impresionizam i njegov nezavisni kolektiv je imao promenljivo članstvo tokom osam izložbi koje je organizovao između 1874. i 1886. godine. Sa brojem umetnika koji su učestvovali u rasponu od devet do trideset. Pisaro, najstariji, bio je jedini umetnik koji je izlagao na svih osam izložbi, dok je Morizo učestvovao na sedam. O idejama za samostalnu izložbu raspravljalo se još 1867. godine, ali je Francusko-pruski rat intervenisao. Slikar Frederic Bazille, koji je predvodio napore, poginuo je u ratu. Naredne izložbe vodili su različiti umetnici. Filozofske i političke razlike među umetnicima dovele su do žestokih sporova i lomova, izazivajući fluktuacije u saradnji. Impresionizam izložbe su uključivale čak i radove konzervativnijih umetnika, koji su jednostavno odbili da svoje slike predaju žiriju Salona. Na samostalnim impresionizam izložbama učestvovali su i Pol Sezan i Pol Gogen. Čiji su kasniji stilovi izrasli iz njihovog ranog rada sa impresionistima.

Impresionizam ima brojne aspekte i različite učesnike što ga čini teškim za definisanje. Zaista, život impresionizma izgleda prolazan kao i svetlosni efekti koje je želeo da uhvati. Uprkos tome, impresionizam je bio veliki pokret, jer ga je zagrljaj modernosti učinio odskočnom daskom za kasniju avangardnu umetnost u Evropi.

Impresionizam u Srbiji

U Srbiji se takođe pojavio impresionizam i to ne toliko “pariski” — iako su Milovanović i Nadežda radili i u Parizu — koliko “minhenski” kao u Ažbeovoj školi. Među budućim srpskim i jugoslovenskim slikarima širila su se nova shvatanja da bi se od 1904. ispoljila i na Prvoj jugoslovenskoj impresionizam izložbi u Beogradu. Dnevnom svetlošću i ritmičkim treperenjem poteza, boja i motiv nije više samo osvetljen već i rastvoren. Kosmički fluid isijava iz svih sve samostalnijih osnovnih činilaca: boje, linije, oblika. Ali je, za razliku od francuskog, srpski impresionizam usred nacionalnih borbi i ratova, ostao koliko bez heminističke opijenosti i bleska toliko i bez velegradske vreve. Bio je skrušen i blag, u patrijarhalnom, narodnom okviru. Predstavnicu su Nadežda Petrović u ranim delima, kasna dela Milana Milovanovića, Koste Miličevića, Natalije Cvetković, Branka Popovića i drugih poznatih slikara.

Poznate impresionističke pejzažne slike

,,Impresija, rađanje sunca“ – Klod Mone

Klod Mone se često smatra najvećim poznatim francuskim umetnikom svih vremena, a njegovo najznačajnije djelo je ,, ,,Impresija, rađanje sunca“ .Mone je najpoznatiji po stvaranju slika koje su pokrenule impresionistički umetnički pokret sredinom devetnaestog veka.

Ovaj komad, završen 1872. godine, prikazuje pogled na more iz Le Avra u Francuskoj. Gde se smatra da je Mone proveo značajnu količinu vremena tokom svog života.

Slika je dobro poznata po svojim prigušenim, ali očaravajućim nijansama, koje prikazuju mirnu zoru nad užurbanim lučkim gradom u vreme kada ju je Mone slikao. Veći brodovi i barže jedva su vidljivi u ranoj magli.
Nekoliko usamljenih čamaca je istaknuto u centru slike, aludirajući na osećaj jednostavnosti koji je Mone video ili poželeo.

Bio je prikazan sa brojnim drugim delima manje poznatih umetnika u to vreme. Ali je izgledalo da je izazvalo znatnu radoznalost publike.

Slika se dugo smatrala jednim od Monetovih najslavnijih dela i jednim od najboljih francuskih dela svih vremena.

,,Most u Villeneuve-la-Garenne“ – Alfred Sisli

Alfred Sisli (30. oktobar 1839 – 29. januar 1899) bio je slikar u impresionizmu. Voleo je da slika pejzaže. Rođen je u Francuskoj i tamo je živeo veći deo svog života. Zapravo je bio britanski državljanin rođen u Parizu od imućnih britanskih roditelja.

Bio je najposvećeniji od impresionista u slikanju pejzaža na pleneru (tj. na otvorenom). Samo ponekad se bavio impresionističkim portretnim slikarstvom. Za razliku od Renoara i Pisara, smatrao je da pejzaži zadovoljavaju njegove kreativne zahteve.

Nedavno izgrađeni, najsavremeniji mostovi, koji ukazuju na modernost, nalaze se na mnogim Sislijevim slikama mostova iz 1870-ih i ranih 1880-ih.

Viseći most od livenog gvožđa i kamena koji je izgrađen 1844. da bi povezao grad Vilnev-la-Garen sa pariskim kvartom Sen Deni prikazan je u ovom krupnom planu, i u oštro nagnutoj perspektivi.

Sisli je ulepšao atmosferu portretišući turiste na Seni i duž obale reke. Ravni potezi boje visokog ključa oslikavaju efemeran izgled sunčeve svetlosti na vodi. To je karakteristično za impresionizam.

,,Kišno vreme, Pont Boieldie u Ruanu „- Kamil Pisaro

Rad Kamila Pisara iz 1896. ,,Kišno vreme, Pont Boieldie u Ruanu“ nalazi se u kolekciji Umetničke galerije Ontarija.

To je jedna od niza slika koje je Pisaro stvorio na Pont Boeldieu u industrijskim kejevima koji ga okružuju. Pisaro je posetio Ruan 1896. godine, nadajući se da će uhvatiti industrijsku modernost grada.

On je već posetio grad 1883. godine i tada je napravio niz njegovih fotografija. Od januara do aprila 1896, tokom svog prvog putovanja 1896, boravio je u Hotel de Paris u Ruanu, gde je stvorio ovu sliku karakterističnu za impresionizam. Njegova soba gledala je na Senu koja je takođe bila oslikana sa ove tačke gledišta.

Pisarov interes da prevaziđe tipične pejzažne slike bujnih ruralnih pejzaža je očigledan u ovom delu. Njegova serija u Ruanu, s druge strane, koncentriše se na užurbanost savremenog gradskog života.

Ruanske slike imaju niz velegradskih pariskih radova. Što se tiče stila, ,,Kišno vreme Pont Boieldieua u Ruanu“ predstavlja povratak impresionizma nakon decenije bavljenja postimpresionizmom i poentilizmom.

,,Pont Neuf „– Pjer-Ogist Renoar

Ogist Renoar je naslikao Le Pont-Neuf 1872. Izložen je u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu, DC. Predstavlja pariski Pont Neuf.

Umetničko delo prikazuje Pont-Neuf u Parizu, jedan od najstarijih mostova u gradu, na zavodljivoj slici odozgo, natopljenom blistavom svetlošću letnjeg jutra.

Renoar je koristio boju snažno i bez izvinjenja. Njegova ruka je na prvi pogled nepogrešiva, uprkos činjenici da još nije totalni impresionista.

Figure su naslikane sa nekoliko brzih poteza četkicom, crte lica i odevni predmeti su pretvoreni u čiste mrlje svetlosti i boje, a čitav ambijent dobija lep plavi ton. Impresionizam se vidi u svakom potezu na ovom umetničkom delu.

,,Ušće Sene u Onfleru, veče“ – Žorž Sera

Sera poznat po svojim poentilističkim slikama proveo je leto 1886. u Onfleru, turističkom gradu na severnoj francuskoj obali sa olujnim talasima i krševitim obalama, koje su se dugo crtale slikare.

Sera je koristio svoje studije optičke teorije da stvori pointilizam, metodički pristup za stvaranje oblika od mikroskopskih tačaka čiste boje. Ove tačke se mogu kondenzovati u forme i ostati nezavisne čestice u viziji gledaoca, što rezultira mističnim svetlucanjem.

Sera je napravio okvir oko slike kako bi ublažio prelaz između carstva slike i stvarnosti. Tačkice u kadru postaju svetlije u gornjem desnom uglu, produžavajući snopove sunca na zalasku. Ovde je lepo prikazana svetlost i njen uticaj na površinu vode, što je karakteristično za impresionizam.

Ukoliko posedujete umetnine ili antikvitete koje bi želeli da prodate, možete pogledati koje sve predmete otkupljujemo na : OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques.