Ulje na platnu je jako popularna slikarska tehnika

Ulje na platnu je slikarska tehnika u kojoj je pigment boje spojen pomoću ulja biljnog porekla, (pre svega lanenim, makovim, orahovim, suncokretovim uljem), čistim ili sa dodacima smole, voska i drugih pomoćnoh sredstava koji uljanoj boji daju poseban sjajan izgled. Ulje kao slikarski medijum ima dugu tradiciju u slikarstvu. Poznato kao sastojak klasičnih tempernih emulzija u vizantijskom slikarstvu. Prvo je upotrebljavano za završne lazure na slici, a kasnije i u kombinaciji sa temperom. Ulje na platnu je tehnika koja se raširila u doba pozne gotike. Prema Čenino Čeniniju ovu tehniku je otkrio Jan van Ajk. To nije istina, jer slojevi koji su napajani uljem pojavili su se još u srednjovekovnom slikarstvu. Na primer na slikama Majstora Teodorika.

Slike ulje na platnu – Istorija

Ulje na platnu je forma slikarstva koja je nastala u 15. veku nakon slikanja temperom i potrebe za prevazilaženje ograničenja koja ima ova tehnika. Najstariji recepti mogu se naći u Štasburškom manuskriptu.

Ulje na platnu kao tehniku je koristio i dao joj novi impuls pre svega Jan van Ajk. A Antonelo da je Mesina preneo je ovaj način slikanja u Italiji u kojoj se ona spori nego u severnoj Evropi. Još u 16. veku bilo je uobičajeno da se ova tehnika kombinuje sa temperama, ali i drugim slikama. Kao na primer Peter Paul Rubens koristio je paralelno temperu i ule. Tragovi uljanih boja su pronađeni na istoku iz 7. veka na statuama Bude.

Privilegija tehnike ulje na platnu je jasnost i relativna trajnost slike i boje. Pored toga samo slikanje ne mora da se odvija brzo i dozvoljava svakovrsne korekcije slike što omogućava svako rafinovane postupke kao na primeru upotrebe lazurnih boja. Nedostatak ulja na platnu je sporo sušenje boje, pored toga kod pogrešnog odabira i greške u mešanju boja dolazi kod sušenja do nabiranja ili punjenja primenjenog sloja boje. Prethodnik uljane boje je bila tempera napravljena od žumanaca jaja.

Ulje na platnu slike – Tehnika uljanog slikarstva

Slikarske četke

Kod ulja na platnu između suve i sveže boje su male i zbog toga je veoma pogodna za slikanje realističkog slikarstva i verno prikazivanje prirode do najfinijih detalja za izradu materijala i predstavljanje.

Crtež

Prvo se izvodi crtež koji mora biti jasan i čist a sredstva za srtanje su ugalj, tempera, tuš, olovka (ne mastiljava). Postoji najšira sloboda kako se crta slika. Najbolje je počinjati tamnijim bojama i ići ka svetlijim. Boju treba stavljati jednu preko druge ne mešajući je dugo na paleti. Nije dobro početi sliku pastozno a boje koje jako pokrivaju moraju biti postavljene u donjim slojevima a preterana upotreba ulja predstavlja opasnost po sliku. Ako se ulju dodaju smole može se raditine čekajući sušenje slike.

Slike ulja na platnu – Pastozni slojevi

Danas se na ulje na platnu gleda drugačije nego u prošlosti. Slika se pastoznim bojama i ovako upotrebljavana boja je zbog svoje materijalne lepote i fine teksture koja se postiže upotrebom ovakvih tonova i zbog finih sivih tonova danas u upotrebi. Pastozan ton pokazuje potez četkom i ti potezi stvaraju slikarske rukopise i daju mu svojstven ton. Tvrdi se da su pastozni slojevi nepostojani i da brzo propadaju ali ako se ne ide u ekstreme može se uveriti u suprotno. Boja koja nije puno opterećena „bindnmitom je solidna vrlo postojana i podnosi rad u pastoznim debelim slojevima. Polažu se naizmenično pastozni i tanki slojevi. Rembrantove i Ticijanove slike kao i Papin portret od Velaskeza potvršuju da se ovakve slike dobro očuvaju. Laici misle da je pastozna slika posledica slikareve neveštine i ne znaju da se stvara time svetlina slike i draž strukture, jedino može potizati pastoznom bojom. 

Upotreba lazura

Ako se doda previše ulja boja će da ispuca a razmazivanje ulja dovodi do neprijatne glatkoće. Neki slikari kao Rubens su boju rastrljavali prstima. Ali za razmazivanje boje se koriste široke četke od svinjske dlake a za finije detalje četke sa mekom dlakom. Ranije su slike ulje na platnu bile glačane, pre nego što su bile lakirane. Kurbe se služio i špatulama kojim je nanosio boju. Lazurni tonovi na slici deluju tako da uvek idu u prvi plan. Kao lazur upotrebljena boja ima dubinu i pritom najveću čistoću i lepotu lokalnog tona i one zahtevaju jednu svetliju podlogu, jer nemaju paste. Pastozna slika ulje na platnu deluje više svojom površinom, te je odgovarajuća za tamne prostore. Sliku ne treba započeti lazurnim bojama. U slikanju su najbolji prosti postupci i sve veštine kao struganje, grebanje, rastiranje, brisanje, skidanje boje upijaćim papirom ne dovode do uspeha.

Umetničke slike ulje na platnu – Slikanje u slojevima

Slikanje u slojevima – podslikavanje i nadslikavanje je stara tehnika. Neki slikari su izvodili podslikavanje precizno sa svim detaljima dok su drugi podslikavali samo običnim skicama. Često su u prošlosti pripreme izvodili učenici a majstor je takvu sliku završavao slikanjem ala prima. Završna obrada se vrši lakiranjem koje se izvodi posle sušenja slike.

Završna obrada slike

Savremeni lakovi su otopine mekih smola (damar, mastiks), otopljeni u terpentinu i petroleju. U starim receptima se nalazi preporuka da se pre lakiranja slika opere vodom. Za lakiranje se u nekim slučajevima upotrebljavaju prskalice i pištolji. Njih upotrebljavaju zanatlije, mada mnogi umjetnici i danas koriste četke sa mekanom dlakom.

Umetnicke slike na platnu – Direktno slikanje

Ova slikarska tehnika (ital. „alla prima“= iz prvog pokušaja) se izvodi neposredno na pripremljenu podlogu platna ili drvene ploče. Boje se mogu mešati direktno na podlozi a ne na paleti, slikarskoj ploči na kojoj se obično mešaju tonovi boje kojim će se slikati. Neretko se izvodi bez preliminarne studije ili skice; podslikavanja, pastuoznog isticanja osvetljenih delova slike i kasnijih slojeva lazura.

Tehniku ala prima ulje na platnu su neki stari majstori koristili za izradu preliminarne studije većeg dela. A impresionisti, slikari koji su svoja dela stvarali na otvorenom nebu, su često nanosili boju na podlogu direktno iz tube. Bez njenog prethodnog mešanja na slikarskoj paleti.

Direktno slikanje – poznato i kao „ala prima” ili slikanje iz prvog pokušaja – je način slikanja gde umetnik svaki potez kista ili četkice, nanosi na platno s namerom da ga ostavi na slici kao sastavni deo konačnog rezultata. U principu ne bi trebalo da bude ispravki niti nadslikavanja, nakon što se prvi sloj boje osuši.

Ulje na platnu – Prodaja

Slike ulje na platnu možete kupiti na raznim mestima. Galerije su prodajna mesta na kojima možete pogledati kvalitet i lepotu umetničkog dela, ali imajte na umu da se oni ugrađuju u prvobitnu cenu umetnika. Postoje i on line prodavnice gde ih možete kupiti. Na aukcijskim prodajama takođe možete kupiti ulje na platnu, ali takva vrsta prodaje obično vezana za jako cenjena umetnička dela, koja mnogo koštaju. Takođe ćete platiti proviziju aukciskoj kući. Možete se uvek i dogovoriti sa umetnikom da vam naslika sliku ulje na platnu po vašoj želji i u dimenzijama koje vam odgovaraju. Tada sliku kupujete direkto od stvaraoca, što ima prednosti, jer se niko ne ugrađuje u cenu.

Takođe možete sliku ulje na platnu naći i kod ljudi koji se bave preprodajom starih umetnina. Ove slike imaju svoju draž i svaka obeležava neki period. Ali vodite računa da slika nije oštećena ili da je adekvatno restaurirana, ako se odlučite za ovakvu vrstu kupovine.

Slike ulje na platnu – Priroda

Naturalistički prikaz pejzaža bio je raširen još u antičkom slikarstvu. Mada su elementi pejzaža ulje na platnu često stavljani jedni pored drugih na način naznaka i skraćenja. Tako da nisu bili u stanju da obrazuju kontinuiranu celovitost slike. U još većoj i izraženijoj meri važi to za vizantijsko i rano srednjovekovno slikarstvo. Koje je pejzaž u najboljem slučaju naznačavalo uz pomoć pojedinačnih motiva, kao što su stene, drveće i livade. U srednjem veku se pejzaž nije negovao. U slikarstvu sputanom strogim pravilima ikonografije, nije bilo mesta za čulno naziranje i beleženje prirodne realnosti.

Poimanje pejzaža kao kompaktnog prostora slike tesno je povezano sa idejno-istorijskim inovacijama rane renesanse. Kao što je razvoj centralne perspektive. Kao rani primer pejzaža u vidu scenografskog okruženja za prikazivanje prostora mogu se smatrati freske Ambrođa Lorencetija Dobra i loša vladavina (1337-39) u Sijeni. Na kojima umetnik ističe i topografske posebnosti pejzaža. Dalji razvoj prostorno pojimanog pejzaža išao je paralelno sa kompozicionim razdvajanjem prednjeg, srednjeg i zadnjeg plana. Što je omogućavalo kontinuiran sa stanovišta perspektive ispravan prelaz između bliskih i udaljenih delova. To je na primer realizovano na pozadini diptiha Vojvode od Urbina (1465) Pjera dela Frančeske. Koji prikazuje trijumfalna kola ispred brežuljkastog predela. Najraniji topografski tačno odrediv prikaz pejzaža predstavlja slika ulje na platnu ,, Čudnovato ribarenje “ Konrada Vica iz 1444. godine. Koja prikazuje predeo Ženevskog jezera u pozadini.

Slike suncokreta ulje na platnu

Suncokreti ulje na platnu su tema dve serije slika mrtve prirode holandskog slikara Vinsenta van Goga. Prva serija slika, naslikana u Parizu 1887. godine, predstavlja na zemlju položene suncokrete, za razliku od druge serije, nastale u Arlu godinu dana kasnije, koja predstavlja buket suncokreta u vazi. Dve slike ulje na platnu iz pariskog perioda kupio je Van Gogov prijatelj − umetnik Pol Gogen. Oko osam meseci kasnije, Suncokreti su postali dekoracija jedne od soba Žute kuće, sobe u kojoj je Gogen trebalo da odsedne.

Van Gog je dve godine živeo sa svojim bratom Teom u Parizu, 1886-1888. godine. O Van Gogovim aktivnostima iz tog vremena se malo zna. Osim da je u tom periodu promenio tehniku kojom je stvarao slike mrtve prirode. Upoznao je ključne umetnike impresionizma, poentilizma i drugih pokreta u umetnosti i ono što je od njih naučio unosio je u svoja dela. Raspoloženje u njegovim delima se znatno menja, eksperimentiše sa bojom, svetlošću i novim tehnikama. Dve slike ulje na platnu suncokreta iz ovog perioda Van Gogovog stvaralaštva posedovao je Pol Gogen.

Vinsent je naslikao ukupno pet velikih platna sa suncokretima, sa tri nijanse žute „i ništa više“. Na taj način je pokazao da je moguće stvoriti ulje na platnu sa brojnim varijacijama jedne boje, bez gubitka elokvencije.

Slike suncokreta su imale poseban značaj za Van Goga: prenosile su „zahvalnost“, napisao je. Prve dve je okačio u sobu svog prijatelja, slikara Pola Gogena, koji je došao da neko vreme živi kod njega u Žutoj kući. Gogen je bio impresioniran suncokretima, za koje je mislio da su „potpuno Vinsent“. Van Gog je već naslikao novu verziju tokom boravka svog prijatelja. A Gogen je kasnije tražio jednu kao poklon, koji mu je Vincent nerado dao. Međutim, kasnije je proizveo dve slobodne kopije, od kojih se jedna sada nalazi u Van Goghovom muzeju.

Slika ulje na platnu

Slike ulje na platnu su umetnička forma koja omogućava umetniku da koristi boje na bazi ulja (pigmentni štapići na bazi ulja) za stvaranje remek dela na rastegnutim platnenim pločama (okvir od drveta).

Nakon što su slike ulje na platnu naslikane, obično im je potrebno nekoliko dana da se uljana boja osuši. A kada se osuše, onda ih premazuju lakom.

Uljano slikarstvo postoji mnogo godina i kada je prvi put otkriveno, dovelo je do revolucije u umetničkoj industriji.

Ulje za slike je biljno ulje, koje se često pravi drobljenjem orašastih plodova ili semena. Za boje se najčešće koristi laneno ulje, ali se mogu koristiti i ulja od maka, suncokreta, šafranike, soje i oraha. Prednost kvaliteta uljane boje koja se sporo suši je u tome što umetnik može postepeno da razvija sliku, praveći izmene ili korekcije ako je potrebno.

Korišćenje tehnike ulje na platnu daje zaista lepe rezultate, pošto ima glatku mešavinu boja. Uljane boje se suše sporije od akrila. Što daje fleksibilnost da započnete sliku, a zatim se vratite na nju sledećeg dana i nastavite pravo tamo gde ste krenuli. Boje se na platnu i dalje mogu mešati veoma glatko. Plus ne menjaju boju kada se na nanesu na platno za razliku od akrila.

Uljane boje se dobro mešaju jedna sa drugom, čineći moguće suptilne varijacije boja, kao i lakše kreiranje detalja svetla i senke. Takođe se mogu razblažiti terpentinom ili drugim sredstvima za razređivanje. Jako razblažen sloj se relativno brzo suši i ne lepi se za nekoliko dana. Deblji slojevi, koji sadrže više ulja, traju duže. Uljana boja nastavlja da se suši, postajući sve tvrđa sa godinama tokom mnogo decenija. Pigmenti i punioci takođe utiču na brzinu sušenja, tako da različite boje mogu da se osuše različitim brzinama.

Slikanje portreta – Ulje na platnu

Portret ulje na platnu (francuski slika nečijeg lika, od latinskog protrahere što znači izneti na videlo) označava u likovnoj umetnosti prikaz nekog određenog čoveka odnosno njegovog lika ili i figure. Pored čisto spoljašnje ličnosti treba da se istakne i psihološke osobenosti onoga ko se portretiše. Funkcija portreta ulje na platnu je da predstavlja određenu osobu i da sačuva uspomenu na nju. Mnoga učenja i religije (na primer islam) odbijaju portret ulje na platnu upravo zato što za njega vezuju neke Okultne osobine.

Razlikujemo sledeće vrste portreta ulje na platnu:

• Prema položaju glave delimo ih na: profil, poluprofil, izgubljeni profil i anfas.
• U zavisnosti od prikazanih figura: slika glave ili poprsja, polufiguralni ili celofiguralni portret, portret do kolena, figura koja leži, sedeći ili stojeći položaj, figura konjanika i akt.
• Prema broju portretisanih osoba razlikujemo: pojedinačni, dvostruki i grupni portret ulje na platnu.
• U zavisnosti od povoda imamo: venčani, pogrebni ili ktitorski portret.
• U zavisnosti od toga od koga potiče: imamo autoportret ulje na platnu.
• U zavisnosti od formata slike : minijaturni portreti ulje na platnu ili portreti na medaljonu
• Prema položaju u društvu predstavljenog odnosno predstavljenih: portret vladara, umetnika, naučnika, portret strelačke družine.

Ikone ulje na platnu – Cena

Ikona je slika ulje na platnu, drvetu ili kamenu sa likom svetitelja, najčešće Isusa Hrista ili Bogorodice. Postoje i ikone anđela ili drugih događaja značajnih za istoriju crkve i Sveto pismo. Ikone ulje na platnu su prisutne u svim hrišćanskim svetilištima, gde se postavljaju na ikonostase i zidove.

Ikone ulje na platnu svoju najveću primenu i značaj imaju među pravoslavnim hrišćanima. Odnosno najčešće se mogu pronaći u pravoslavnim hramovima, međutim veliki broj vernika ima ikone u kući. Najčešće su to slavske ikone ulje na platnu. Odnosno ikona sveca koja se proslavlja kao krsna slava u domu.

Pored slavske ikone u domovima se najčešće drže ikone presvete Bogorodice, ali i ikona Isusa Hrista. Kao dve najznačajnije ličnosti u hrišćanskoj tradiciji. Ikone ulje na platnu se mogu nabaviti u svakoj crkvi ili manastiru. Ali postoji i mogućnost izrade ikona po narudžbini, za one koji žele da svoje domove ukrase jedinstvenim ikonama.

U pravoslavnoj crkvi naročito je raširen i razvijen kult ikona. Iako ikone spadaju u kult i drugih „ogranaka” hrišćanske crkve, pravoslavlje je najfinije i najdetaljnije razvilo ikonopis tako da su sva pravila i načini ikonopisa karakteristična baš za pravoslavnu crkvu.

U pravoslavnoj crkvi postoje određeni kanoni, tj. pravila kada je ikonopisanje u pitanju kojih se pridržava svaki ikonopisac. Sva ova pravila nisu zvanično propisana već se prenose generacijama sa majstora učenika. Osnovno, nepisano pravilo je da se pravoslavne ikone rade po obrascu, odnosno uglavnom se koristi predložak neke starije ikone, koja predstavlja opšte prihvećeni obrazac. Slikanje ikona po mašti umetnika bez poznavanja ovih pravila ne predstavlja crkveno učenje i ne može se nazvati ikonom u strogom smislu.

Cene ikona ulje na na našem tržišu počinju od 60EUR pa naviše U zavisnosti od veličine slike i kvaliteta izrade.

Ukoliko posedujete stare umetnine ili antikvitete koje bi želeli da prodate, pogledajte koje sve predmete otkupljujemo na :OTKUPLJUJEMO – Antikvarnica Beograd – Belgrade Antiques